ЗАГРЕБ – НАТО је спреман оперативно да интервенише кад то буде потребно како би спречио међуетнички сукоб и промовисао сигурност и стабилност, пише у тајном документу НАТО-а о ситуацији на западном Балкану, открива загребачки Вечерњи лист.
Фото: Ројтерс
Документ, у који је овај хрватски дневник имао увид у Бриселу, расправљен је и усвојен на нивоу министара спољних послова овог месеца, а у њему се подробно описују две врсте претњи с којима су суочене државе у југоисточном хрватском суседству: дестабилизирајуће понашање Русије и растући екстремизам и радикализација као последица повратка страних бораца из Сирије и Ирака.
У делу документа који говори о Србији наводи се да је подршка Срба том војном савезу изузетно ниска, што је, наравно, последица НАТО бомбардирања Србије с краја владавине Слободана Милошевића.
Али, додаје се, НАТО препознаје потребу да подстиче додатну, снажнију него икад пре, политичку сарадњу са Србијом.
Недавна посета премијера Александра Вучића седишту НАТО-а наводи се као пример на којем треба градити развој односа.
НАТО нема дилему око тога да сви треба да улажу напоре и подржавају побољшање регионалних односа на западном Балкану.
Овај поверљиви документ је, како се наводи, израђен почетком децембра у склопу спровођења закључака самита НАТО-а у Варшави у јулу, а формулације у том документу усaглашене су између свих 28 држава чланица.
У закључцима документа, преноси Танјуг, наводи се да НАТО даје пуну подршку евроатлантском путу Македоније и БиХ те да снажно подржава дијалог о нормализацији односа између Србије и Косова. Тај дијалог, који Београд и Приштина воде уз помоћ ЕУ, има позитиван учинак на регионалну стабилност, закључују у НАТО и додају да је нормализација односа Србије и Косова повезана са стабилношћу целе регије.
Не открива се подробније, међутим, шта значи да је савез спреман оперативно да интервенише, али се наводи да извори листа незванично говоре да је нагласак на промовисању сигурности и стабилности те да не треба то ишчитавати као претњу, већ као поруку одвраћања потенцијалних претњи које ће НАТО, очито је из те формулације, интензивно пратити на западном Балкану.
У документу се наводи бројка од „приближно 260 страних бораца” који су из БиХ отишли да се боре на страни терористичких организација ИСИЛ-а и Ал-Каиде у Ираку и Сирији. Податак је то с краја 2015. Радикализација, насилни екстремизам и повратак страних ратника с фронта детектовани су као „значајан разлог за забринутост” у делу НАТО документа који говори о Босни и Херцеговини.
Наглашава се такође да то није само проблем БиХ и западног Балкана, него да се државе у том региону с осталим у Европи суочавају с растућим екстремизмом, радикализацијом и повратком страних бораца.
Кад је реч о другом разлогу за забринутост земаља чланица НАТО са ситуацијом на западном Балкану, у поверљивом документу наводи се да је приступ Русије најчешће усмерен према српском становништву у региону.
Међу Србима руске поруке имају највећи одјек, додаје се у документу. НАТО уочава „пораст руских активности на западном Балкану, које укључују дестабилизујуће понашање“. Реч је, додаје се, о мешавини политичких порука, изградњи веза с припадницима елита, инвестицијама у енергетски и медијски сектор…
Русија пружа и политичку и економску подршку српском ентитету у БиХ како би подстицала, како се наводи, ометање евроатлантског пута БиХ.
Председник РС-а Милорад Додик, према оцени НАТО-а, настоји да поткопа евроинтеграције БиХ, што се види и у недавном расписивању нелегалног референдума о Дану Републике Српске, али и у томе да његов ентитет одбија да региструје војне некретнине.
Попис војне имовине у БиХ кључан је предуслов за активирање НАТО акцијског плана за чланство БиХ у том савезу (тзв. МАП), а досад је укњижено 25 војних некретнина у БиХ, но ниједна од 21 колико их је на подручју Републике Српске. Додикову политику у НАТО-у називају опструктивном. Један од главних изазова у БиХ је, сматра НАТО, имплементирање одлука донесених на државном нивоу и на нивоу ентитета.
Александар Павић: Главне НАТО мете на Балкану су Србија и Република Српска
Поверљиви документ НАТО-а о сигурности на Балкану, који би му омогућио да оперативно интервенише на овим подручјима, говори о томе да је Алијанса спремна да изазове нови хаос који би затим контролисала и усмерила у жељеном правцу, сматра политички аналитичар Александар Павић.
Александар Павић
Како каже, НАТО је тај који управља комплетном безбедносном атмосфером у Европи, што значи да је Алијанса веома слична некадашњој Међународној кризној групи – она ствара кризе да би после њима и управљала. „НАТО је главни фактор који може да изазове нови рат у Европи – то је средство преко којег се ствара целокупна ратнохушкачка атмосфера, као и уопште прегрејана атмосфера у Европи, пре свега антируска хистерија. Главни приоритет НАТО-а је да на Балкану истисне сваки руски утицај, све друго је секундарно“, истиче Павић.
Говорећи о исламском екстремизму као о разлогу за усвајање оваквог документа, Павић тврди да то никако не може да буде главни циљ Алијансе, будући да НАТО користи исламски екстремизам за своје геополитичке циљеве.
„Алијанса је та која ништа не ради на томе да притисне Бакира Изетбеговића да затвори вехабистичке кампове и стави под контролу повратнике са сиријског ратишта. Амбиције НАТО-а су јасне, да избаце руски утицај из Европе и напумпају конфликт са Русијом како би у атмосфери новог Хладног рата профитирали и од тога живели, јер не постоји други разлог за постојање Алијансе“, наглашава он. Саговорник Спутњика такође каже и да НАТО никада неће отворено говорити о евентуалним војним мешањима у унутрашње ствари других земаља, као и о директним сменама режима, иако се тиме баве, већ ће своје праве намере скривати иза формулација попут „очувања стабилности и мира“ и неутралног речника. Павић је навео и да су главне мете на Балкану пре свега Србија, али и Република Српска, која кочи интеграцију БиХ у НАТО, иако је тренутно приоритет да Црна Гора постане чланица Алијансе, и то пре инаугурације новоизабраног америчког председника Доналда Трампа.
„Алијанси је важно да Црна Гора што пре постане део НАТО-а јер ће онда преко ње интервенисати потпуно легално. Тиме ће Црна Гора представљати нови Бондстил, и то много већи, који ће уједно бити мање споран него база на Косову“, истиче Павић.
Истовремено, Александар Врањеш са бањалучког Факултета политичких наука тврди да би било каква НАТО интервенција у Србији била протумачена као агресија, с обзиром на то да је наша земља војно неутрална. „На основу чега НАТО себи даје за право да интервенише на Балкану, када знамо да нису све државе чланице? Чак да се и оствари сценарио међуетничког сукоба, Србија је неутрална земља, и НАТО интервенција би поново била протумачена као агресија. Каква је то промоција безбедности и стабилности, ако један војни савез интервенише на територији земаља које нису чланице?“, запитао се он. Када је реч о БиХ, каже Врањеш, НАТО располаже са податком из 2015. године да постоји око 260 страних бораца који су из БиХ отишли у борбе на Блиски исток на страни терористичких организација, те би њихов повратак представљао безбедносну претњу. „То је неспорна чињеница и озбиљна опасност, али нејасно је како НАТО званичници могу политичко деловање Милорада Додика да ставе у исту раван са опасношћу од тероризма од стране ратника ДАЕШ-а и сличних радикалних исламиста у БиХ? То је стварно скандалозно“, закључује он.
rs.sputniknews.com
Categories: Преносимо
Оставите коментар