Универзитетски професор у пензији и бивши амбасадор у Ватикану (2005-2012) Владета Јанковић недавно је гостовао у емисији „У средишту пажње“ Радио Београда 1. Теме емисије биле су посета председника Србије Томислава Николића Ватикану од 11. септембра и извесност канонизације Алојзија Степинца.
Издвајамо неколико изјава професора Јанковића, које смо позајмили са сајта Изјаве.срб:
Велики је изузетак оснивање мешовите комисије (са СПЦ) која треба да разговара о Степинчевој канонизацији. Не очекујем да се нешто ту промени. Реално гледано, он ће бити проглашен свецем, само је питање времена. Ти точкови ватикански окрећу се споро, али неумитно. Ти млинови мељу споро, али ситно. (…)
Кад дође до свечаности проглашења свеца, то је ретка појава у Католичкој цркви када имате наглашено националистички карактер, стотине хиљада људи долази са заставама, са националним симболима. Тако ће бити и са Хрватима. Биће то права оргија национализма на Тргу Светог Петра у Риму.
Томислав Николић је после састанка са папом имао састанак са председником Италије Матарелом. У протоколу Ватикана је изричито наглашено да се не могу истовремено посећивати Италија и Ватикан. То значи, или да вас цене јако много, или да вас, просто речено, не зарезују ни у шта. Обама је, на пример, примљен истог дана и код папе и код председника Италије. Не знам за трећи случај. (…)
По званичном саопштењу, сусрет са папом је трајао 35 минута. Ту је обухваћено толико тема да не могу да поверујем да је било шта озбиљно закључено. Рачунајте оне протоколарне конвенционалности, размене љубазности, поклона итд. По првобитном протоколу, требало је да посети ватиканску библиотеку, да се поклони храму учености. Уместо тога, отишао је да се види са председником Италије.
Целу емисију, у којој је гостовао и историчар Александар Раковић, можете послушати ОВДЕ.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5RI
Categories: Преносимо
Изузетно бескорисна (могао бих мирне душе реъи и штеточинска) индивидуа по срБске интересе!
Само jeдан од многих салонаца из плеjаде трагикомичних ликова необавештеног тутумрака у сумрак своje симулиране владавине познатиjег као Различак (мада му je адекватно стаjao и псеудоним Бик Фердинанд)!
Елем, наречена индивидуа je као петооктобарски првоборац наградьен од нареченог тутумрака петогодишлньим ‘ладьеньем jajaца у Лондону, а затим додатним седмогодишньим ‘ладьеньем истих у Ватикану!
Судеъи по цитираним изjaвама добро их je о’ладио!
Басара je своja, бескорисна, на врелом кипарском сунцу бар додатно греjao енормним количинама вискиja o државном трошку!
Но, “све ъе то прекрити рузмарин, сньегови и шаш”!
И, што je неумитно, “Руси долазе”!