Одлуком Комитета министара Савета Европе Косово је постало шездесета пуноправна чланица Венецијанске комисије. На састанку у Стразбуру тридесет пет од четрдесет седам земаља чланица Савета Европе одлучило је да се име Косова у Венецијанској комисији користи без фусноте која означава статусну неутралност и упућује на Резолуцију Савета безбедности 1244.

Приштински медији наводе како је ово резултат дуготрајног лобирања, као и  важан корак ка пуноправном чланству Косова у Савету Европе и јачање његовог присуства на међународном нивоу. Косово је прошле године успело да добије чланство у Банци Савета Европе за развој у којој нису заступљене чак ни све пуноправне чланице овог тела.

Венецијанска комисија основана је 1990. године у Венецији, где се одржавају пленарне седнице овог тела, док се седиште налази у Стразбуру. Задатак једног од најбитнијих саветодавних тела Савета Европе је да обезбеди правне савете земљама чланицама које своје правне системе и уставе желе да ускладе са европским стандардима и међународним искуством у пољу демократије, људских права и владавине права. Ово тело има и мисију добре воље при решавању правних криза и конфликата међу земљама чланицама.

Чланови ове комисије су истакнути појединци у области законодавства које земље чланице делегирају на период од четири године.

Чланови Венецијанске комисије, поред четрдесет седам земаља чланица Савета Европе, јесу и САД, Бразил, Мексико, Перу, Чиле, Израел и други.

С. М.

(Политика, 12. 06. 2014)

Блиц: Самит гувернера региона – Косово разматра увођење своје валуте?

Банкарски сектор стабилан и добро капитализован, истакао је Веселин Пјешчић, вицегувернер Народне банке Србије, на Самиту гувернера региона који се одржава у Бечићима у организацији недељника НИН.

Фискални трошкови за затварање четири банке износили су 800 милиона евра, додаје Пјешчић.

– Разумемо захтеве за ослобађање банака од обавезних резерви, али је то неизводљиво. Министарство финансија би имало краткорочну корист, али би штета с друге стране била дугорочна – рекао је Пјешчић

Последњих година, због кризе у фокусу се нашао и банкарски сектор, а у наредном периоду највећи изазов биће релаксирати монетарну политику, рекао је Димитар Богов, гувернер Народне банке Македоније.

Он је рекао да су и банке у региону ликвидне, али имају конзервативне стратегије, и постоји стална борба како натерати банке да буду активије на тржиште. Да се узму у обзир ризици, али и да се подстакне кредитна активност

– Ризици слабе, и томе се радујемо – рекао је Богов.

Михаел Фауленд, вицегувернер Хрватске народне банке,сматра да одлука о ослобађању обавезних резерви мора да се обави веома опрезно, јер би то могло да утиче на курс.

Радомир Божић, вицегувернер Централне банке БиХ рекао је да ниво и тренд раста лоших кредита у региону забрињавајући.

-То ће бити изазов за носиоце фискалних политика – истакао је.

Адриан Фулани, гувернер Банке Албаније, указао је да прво држава мора да се покрене па тек банке.

– Мало је апетита за ризиком – указао је Фулани најављујући да ће та земља ускоро усвојити нови закон који има везе са фискалним правилима

Бедри Хамза, гувернер Народне банке Косова* (овај назив је без прејудицирања статуса и у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији Косова) истакао је да се разматра да ли да се уводи своја валуту или да се придружи зони ЕУ.

Оно што је проблем јесу хипотеке за кредите, а велики број је активиран и на суду – указао је Хамза.

Атлас банка из Црне горе добила је дозволу да ради на Косову, речено је на коференцији.

Д. Нишавић

(Блиц/НСПМ, 13. 6. 2014)

Categories: Вести над вестима