Директор Института економских наука Дејан Ерић тако оцењује је да „страшно делује” податак да је индустријска производња сада за 60 одсто нижа него 1989. године и да је у многим секторима 70 одсто мања запосленост.

Но, без обзира на то што ти подаци делују застрашујуће, они су реалност данашње српске привреде.

Да је то тако, потврдио је и економиста Љубодраг Савић, износећи податак да тренутно у индустрији ради 275.000 радника, што је на нивоу 1955. године. По његовом мишљењу, Европска унија је 2000. године направила грешку јер је сматрала да ће се привредни развој темељити на развоју услуга а не индустријске производње, а тај рецепт су касније примениле многе земље.

По мишљењу економисте Млађана Ковачевића, на суноврат индустрије у Србији највише су утицали погрешан модел и начин приватизације, политика прецењене вредности националне валуте, високе каматне стопе. Он указује на то да су многи економски стручњаци у свету сложни у томе да су управо та три фактора – лоша приватизација, прецењена домаћа валута и високе каматне стопе – рецепт за пропаст привреде.

– На деиндустријализацију у Србији утицало је више фактора, а у највећој мери становиште да ће тржишни закони сами од себе успоставити тржишну равнотежу и запостављена улога државе – рекао је професор Божа Драшковић на скупу „Деиндустријализација у Србији – могућност ревитализације индустријског оквира”, додајући да је проблем индустрије у Србији уочен на прави начин тек 2008. године, односно онда када је већ дошла светска економска криза.

Он указује на то да би субјекти развоја индустрије у наредном периоду требало да буду држава, али не корумпирана и у функцији корупције политичара, домаћих и страних инвеститора, затим приватни инвеститори уз контролисане субвенције и страни инвеститори, али без субвенција за радна места већ уз пореске олакшице за износ нових технологија.

Лидер УГС „Независност” Бранислав Чанак поручује да ће два репрезентативна синдиката у Србији истрајати на послу индустријализације, као и да ће понудити решења која воде ка развоју индустрије. Та решења ће, како је рекао, урадити људи из некадашњих индустријских центара, који су били сведоци уништавања индустрије кроз приватизацију и који знају како би требало да се поново покрене.

Чанак поручио је да су се два највећа синдиката у Србији „изгубила” у индустријским синдикатима, који су сада на тржишту рада, додајући да би држава због тога морала бити забринута јер су ти људи некада пунили буџет, а сада су без радног места.

(Дневник/Фонд Слободан Јовановић)

Categories: Вести над вестима