У време док је цео свет сеирио уз крварећу земљу коју су убијали, Хандке се лирски опраштао од своје „девете земље”
Југославија
Мирослав Здравковић: Пад релативног значаја бивших југословенских република за српску робну размену
Бивше југословенске републике су највећи релативан значај за извоз имале у 2008, када су учествовале са 37% у укупном извозу и од те године се њихов удео смањује
Мирослав Здравковић: Не можемо се увек вадити оним „такво је било време“
Бојим се само како ћемо платити нашу кривицу? Насељавањем миграната, биолошким нестанком…
Конференција „Слободно зидарство у Југоисточној Европи од 19. до 21. века“
У организацији Института за европске студије 12. октобра одржана је конференција „Слободно зидарство у Југоисточној Европи од 19. до 21. века“
Мухарем Баздуљ: Хандке, писац који је остао да буде оно што јесте (2012)
Његови текстови фиксирају један нестали свијет, његови путописи једно нестало вријеме, да све нестало не би нужно било и изгубљено
Марко Пејковић: Краљ Александар страдао јер је хтео да реши хрватско питање и окрене леђа Француској
Тако је Александар платио главом своје југословенске заблуде, које он није ни измислио нити их највише пропагирао и за које је више пута у току живота имао разних дилема
Протојереј Жарко Гавриловић: Стварни пакао за Србе у Брозовој Југославији
Одломак из књиге протојереја др Жарка Гавриловића „Српски пакао у Брозовој Југославији“
Владимир Димитријевић: Српска политичка емиграција и Титова Југославија
Рад се бави ставовима српске политичке емиграције која је, после Другог светског рата, посветила нарочиту пажњу антисрпским основама Титове Југославије
Момчило Диклић: Моја искуства – Голи оток и Кумровачка школа
Рад др Диклића представља путоказ млађим нараштајима како се у научној сфери и у немогућим условима треба борити за неговање културе сећања и истине о страдању сопственог народа, без обзира колико то можда није исплативо у датом моменту
Вељко Ђурић Мишина: Нови докази о заједничкој борби комуниста и усташа против сваке Југославије
Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ)
Матија Малешевић: Рушење и бомбардовање Југославије из културно-историјске перспективе
Народи који су највише страдали у временима униполаризма имаће највише користи од његовог слома. Срби већ сада треба да почну припрему терена за такав сценарио. Од круцијалног је значаја и разоткрити узроке ратова деведесетих и наводну главну кривицу Срба
Владимир Димитријевић: Срби у Југославији и Европи – сведочанство Жарка Видовића
Мислили смо да нам се, као оданим савезницима и истинским жртвама рата, не може десити ништа што би нас претворило у немоћне посматраче своје судбине
Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945.
Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо
Јенс Столтенберг: Србија бомбардована да би се зауставио Милошевић
„Нагласио сам да смо то урадили да бисмо заштитили цивиле и зауставили Милошевићев режим“
Слободан Антонић: Да ли је Србија и у Југославији била колонија?
Судбина Југославије добра је поука шта јака и суверена – или пак слаба и зависна држава – значи за њене грађане
Мирко Магарашевић: Траје југословенска коб српског народа
Револуција или васпитање – са песником и есејистом Мирком Магарашевићем за лист „Печат“ разговарао наш Владимир Димитријевић
Мирослав Здравковић: Откако нам је ММФ „чуваркућа“ Србију претекло 50 земаља
И тако, Србија има моћног „чуваркућу“ уз ког су јој перспективе, још од давне 1982, чврсте и стабилне, али пред њом је још много реформи које мора да боле, али резултати ће свакако доћи. „Увијек иста прича“ отпевао би Џони
Небојша Вујовић: Милошевић могао да добије аутономију Косова под српском заставом
Дипломата Небојша Вујовић је за телевизију Н1 износио детаље око преговора у Рамбујеу и других значајних тема које је обрађивао у својој књизи „Последњи лет из Дејтона – преговори иза затворених врата“.
Борис Трбић: Српски Драјфус или О конформистима и гласу против
Памтимо ли људе који би могли да послуже као узор
Владимир Коларић: Крај Југославије?
Југословенски идентитет данас ништа више не може да значи, јер као такав пре омета него што помаже чак и такозваним „помиритељским“ тенденцијама у још такозванијем „региону“. То не значи да нови интеграциони процеси нису могући, напротив – они су неопходни,… Read More ›
Мило Ломпар: Живимо у окупационим условима
Титоизам се продужава колонијалним средствима у наше време: доминација „Агрокора” у трговини, заштита Фабрике дувана Ровињ од царина које важе за земље ЕУ, штампање Крлеже у „Службеном гласнику” о државном трошку и јавно жигосање свих који се томе противе
Милош Милојевић: Мило Ломпар о отпору између буне и самосатирања
Извештај са предавања Мила Ломпара „Српски народ после распада Југославије“ У Парохијском дому Цркве светог Саве у Београду одржано је 24. октобра ове године предавање Мила Ломпара посвећено важној теми перспективе српског народа после распада Југославије. Оно што је привукло… Read More ›
Јован Бабић: Србија и преломна 1915.
У Србију I светски рат, велики и неограничен какав је био, долази у јесен 1915. Прошле године било је пуно говора о значају и значењу 1914. године; то је историјски важна година, па је и њена годишњица такође важна. О… Read More ›
Огњен Војводић: Ћерање ћирилице – југословенска језичка политика
Одбор за просвјету, науку и културу Црне Горе je шеснаестог априла ове године одбио предлог закона о заштити ћириличног писма. „Сматрамо да би било супротно Уставном одређењу да се законом заштити употреба само једног писма. Сматрамо да предлог закона о… Read More ›