Поводом Дана сећања на пробој логораша из Јасеновца
Напослетку се ипак све сведе на филозофију коју је моја покојна баба делила са Рокијем Балбоом – чоек вриједи колко море предурат а да не пане
Оно што морамо схватити – колико год ови наши протести били неспретни, на тренутке бедасти и дезорјентисани – они су наш први истински покушај да након много времена васкрснемо свог сопственог гуслара
Повољан политички исход је непостојећи једнорог. Тежити му у доба надзорног капитализма у малој несувереној држави попут Србије је утопија. Али нам је ово повратило делић достојанства које се годинама одузима
Шта год сада урадили, гледаћемо их на неким будућим острвима отпора, острвима које ће сами формирати – ако и даље будемо ту. Ништа не можете изгубити, јер имате себе. Доста
Филм поставља питање граница љубави, дато у Христовој заповести „Љуби непријатеља свога”, тематизујући проблем опроштаја као услов за живот у љубави и победу над смрћу и бесмислом
Разговор Ивана Јовића и Владимира Коларића поводом изласка Коларићеве књиге „Хришћанство и филм“ (Отачник и Бернар, 2017). Црква Василија Острошког, Бежанијска Коса, 14. децембар 2017.
Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица… Read More ›