Пред крај свога живота Достојевски је писао: „Држава је хришћанско друштво и тежи да постане Црква. У Европи је супротно томе. У томе се састоји једна од најглавнијих разлика између нас и Европе“
Ф. М. Достојевски
Желидраг Никчевич: Порфирий
Красный камень преображает металл в золото, потому что любой другой металл, на самом деле, есть поврежденное, больное, недоделанное золото
Желидраг Никчевић: Порфирије
Mожемо рећи да Порфирије Петрович наступа у име Достојевског. Он ствара онаквог Раскољникова каквог је замислио сâм Фјодор Михајлович. Па можда можемо рећи: помало ствара и нас
Валентин Катасонов: Католицизам – ђаволова замка или Достојевски о римокатолицизму
Године 1873. Достојевски пише: Римска црква, у облику у коме се сада налази – не може постојати. Она је то сама јасно рекла, изјавивши да је њено царство од овог света
Ф. М. Достојевски: Руси су свȇт народ у поређењу са европским
Наш народ никада није дошао до таквог цинизма, као у Италији, на пример. У Риму, у Напуљу, мени су на улицама предлагали такве гнусобе – младићи, скоро деца, рекао Достојевски
Светозар Поштић: Достојевски или Пророчка сила „великог грешника“ светске књижевности
Захваљујући свом животном искуству и „жестоком таленту“, Достојевски је био у стању да пером проповеда моћ личне духовне обнове
Ф. М. Достојевски: Пети сан Раскољникова
То је сан о светској катастрофи, крају света, сан-апокалипса и пророчки сан, у коме је представљено пророчанство Достојевског о светском рату или револуцији
Дејан Мировић: Није никаква тајна да иза повлачења признања Косова стоји Москва, а можда и Пекинг
Нема никакве дилеме да се ради о успешној руској дипломатској акцији, тврди професор права Дејан Мировић
Душан Буковић: Срби и Руси у намерама и плановима америчких и европских безбожника
Европски тријалисти-империјалисти остварили су антисрбски и антируски програм у трагичном двaдесетом столећу на штету несрећних, обесправљених и обезглављених Срба и Руса
Св. Јустин Ћелијски: Философија љубави
Биће Божје, биће човечје, биће свако – условљено је љубављу. Љубити, значи: бити
Ф. М. Достојевски: Шта је пакао?
Иако бих радо дао свој живот за друге, то већ није могуће, јер је прошао онај живот који се могао принети на жртву љубави
Светозар Поштић: Религија нашег доба
Жеља за једнакошћу и правдом социјалиста, према томе, не може се упоредити са хришћанском тежњом ка једнакости и правди. Социјалистичка једнакост и правда су теоретске, апстрактне, уопштене. Оне води ка апсолутном обезвређивању људске јединке, ка ГУЛАГ-у. Либерални капитализам, са друге… Read More ›
Ранко Гојковић: Молитва за цара
(Русская народная линия, 23. 3. 2011) [1] Из руске крви проливене у Србији, узрашће и српска слава. Ф. М. Достојевски Кроз историју многи велики синови Русије и Србије су се бавили руско-српским везама. Проникут православним погледом и осмишљен однос оставили су… Read More ›
Ђакон Ненад Илић: Велики понедељак – опомена Цркви
На почетку страсне седмице прво да се ми свештеници и црквени људи погледамо у суровом огледалу и покајемо. И променимо.
Позив на трибину „Достојевски и Црква: трагање за Христом“
Позивамо вас, да у понедељак, 6. марта 2017. године, у 19 часова, у парохијском дому Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете трибини на тему „Достојевски и Црква: трагање за Христом“.
Владимир Коларић: С. Булгаков о Достојевском – „Паде, паде Вавилон велики“
Књига „Трнов венац Достојевског“ (Бернар, Стари Бановци-Београд, 2015; превод Наташа Пољак и Нада Узелац) обухвата четири текста која је Сергеј Булгаков[1], у прве две деценије двадесетог века, написао о Достојевском. Приређивач Благоје Пантелић се у поговору детаљно бавио значајем дела… Read More ›
Ђакон Ненад Илић: Друштвене мреже – нова слобода или ново ропство
Изузетно занимљиво предавање „Друштвене мреже ново слобода или ново ропство у галерији Бућа одржао је ђакон Ненад Илић, овом приликом промовишући и књигу која се бави овом темом, а коју је написао уз помоћ својих пријатеља са Фејсбука. Предавање је… Read More ›
Ђакон Ненад Илић: Записи са Фејсбука
Ја сам већ мало наговестио како су се код нас појавили неки мали и ништавни људи. У мутном времену колебања или прелаза свакад и свуда се појављују разни мали и ништавни људи. Ја не говорим о такозваним „првацима“ који хитају… Read More ›
Тања Поповић: Достојевског веома мучио „антипатриотизам“
Великог руског писца Фјодора Достојевског веома је мучио такозвани антипатриотизам. Није могао да верује да постоји човек у Русији који може да каже „Ух, баш волим што су нас потукли или побили на Криму“. Ни данас ситуација није много другачија… Read More ›
С. А. Васиљева: Достојевски и Соловјов о спиритизму
Свет тајанственог и непознатог одувек је привлачио масовног читаоца, стога је необјашњиво и чудесно прилично често било у центру пажње аутора лепе књижевности у XIX веку. В. С. Соловјов је на веома разноврсне начине користио елементе тајанственог. Он детаљно даје… Read More ›
Достојевски о римском католицизму (I)
Данас је модерно да се екуменисти и заговорници уније са папом позивају на Достојевског. Наравно, они притом не цитирају битне мисли из његових дела, већ га присвајају на некакав сентиментално-бљутав начин, тргајући из контекста поједине мисли које лепо звуче и… Read More ›
Двадесет први век очима Достојевског
О Русији и Русима Узмите и то да се данас ратује не само оружјем, него и умом, а ова последња околност је, сложићете се са мном, по нас веома неугодна. (Дневник писца 1873, стр. 105)
Мухарем Баздуљ: Зли дуси или Угасите ТВ, читајте Достојевског
Има нечег болесног у атмосфери у којој се Ољи Бећковић сугерише да би Славиши Лекићу требало да опрости што ју је тукао јер су обоје данас, ето, „против Вучића”. Има нечег неизрециво одвратног у цвркутању таквог јата Има негде у… Read More ›
Огњен Војводић: Достојевски о папизму
Сукоб православља и папизма је од средњег вијека актуелно вјерско и политичко питање. Сукоб хришћанског Предања са папским политичко-религиозним пројектом, супротних религиозних идеологија и начела друштвеног и политичког живота. Пројекат папског поретка, друштвеног и државног, од формирања папства као засебне… Read More ›
Ф. М. Достојевски: Константинопољ мора бити наш
Пишчев дневник, март 1877. I ЈОШ ЈЕДНОМ О ТОМЕ ДА КОНСТАНТИНОПОЉ, ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ, АЛИ МОРА БИТИ НАШ Прошле године, јуна месеца, у јунском броју мог „Дневника“, рекох да Константинопољ „пре или касније мора бити наш“. Беше то узаврело и… Read More ›