Свети владика Николај је спевао песму „Буди храбар и слободан“, засновану на особеностима нашег народа, чији стихови гласе: „Буди храбар и слободан, Бог ти збори Србине, ја ћу за те војевати само држ’ се истине“

Песма о св. Јовану Владимиру владике Николаја Велимировића на македонском народном говору, написана током његове службе као епископа Охридског

Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу – како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја, и више је њихова

Када би изеден од зверова, Божјим Промислом остане му срце међу костима. И када неверни расекоше срце свечево, видеше унутра на срцу написано златним словима име: Исус Христос

Опредељујући се за прогрес и двор, а остављајући христопечатни Пећски завет, Срби покривени тамом туђинском определили су се за мортофилију царства земаљског и за излазак из свештене историје српске

Савремено српско богословље је заробило себе у стерилне и јеванђељу стране академске секуларне концепте, не треба му камен српске теологије новијег доба оличеном у св. владики Николају и светом авви Јустину

Закукаше Срби у невољи, / Ал’ се Живог Бога не сјетише, / Нити Бога ни својијех гријеха

Српски национализам је ткиво историје српског народа, коме је основа Христос, а потка Свеци и Светитељке и јунаци и Мученици Христови. То је молитва до последње сузе и последње капи зноја

Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље. Смилуј се Господе, и спаси народ Твој, са мном или без мене

Молимо се Светом Сави, / из васцелог општежића / да нас Господ кући врати, / до Србије и Лелића

Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе Имена Твога. Ако ми нисмо достојни Твоје помоћи, сети се отаца наших који Ти кроз векове верно служаше, па због њих, Господе, пружи помоћ Своју и нама и помилуј нас

Блистај Царе Лазо у Царству Небесном, / светли своме роду на путу му тесном. / Од два цaрства увек Христово jе боље, / То нaс учи Лазар и Косово Поље

Милански едикт је био кобан за Xpистову Цркву. Постала je привезак државе, привилегије су нарушиле њен Божански идентитет. Епископи су постали привилегована властела

Свети владико, украсе и поносу душе и земље србске, закрили, заштити, огради и сачувај верни народ србски, заступништвом и молитвом пред престолом Оца нашег небеског

Није нимало случајно што је Српска Црква пре Другог светског рата покренула процес канонизације Цара Мученика Николаја, и што је владика Николај дао да се израде његове фреске у Светом Науму на Охриду и у Жичи

Кад чуваш руку своју од огња, зашто просипаш на уста огањ, који пече твоје суседе?

Шта треба Срби да чине? Прво, да се не свете. Јер ко се свети тај се не посвети. Него да оставе освету Богу, који је заповедио људима пре Христа: „Не свети се, моја је освета”

Школовати и уздићи одличнике није мала ствар. Али такве који могу да реше највеће и најдубље кризе најтеже је. И зато је Николај Велимировић за једне српски фашиста а за друге духовник