Гостинска соба

Момир Војводић: Светогрђа на Цетињу (1994)

Циљ црнолатинашки се зна: осрамотити све што је српско, разбити државну и црквену цјелину, подастријети Црну Гору Риму, а средства се не бирају. О посљедицама они не бриже, јер нијесу брижници за свој род

Тигањ: Рио Тинто и његови власници

Тренутно је најопасније то што се наспрам експлоататора и колонијалне управе налази неорганизовани народ, коме је само толико јасно да не сме да дозволи отварање рудника

Зоран Кинђић: Видовдан у Горњим Недељицама

Горње Недељице су кључно, реално и симболичко место отпора злу. Ако ту одолимо светским моћницима и домаћим колаборантима, одолећемо и на другим местима, па и тоталној издаји Косова и Метохије

Срђан Ристић: Видовдан се и слави и честита

Ако престанемо да прослављамо и честитамо Видовдан, слободно можемо да престанемо да славимо и Степањдан, и Митровдан, и Ђурђевдан, и Срђевдан, и Игњатијевдан и све остале крсне славе 

Никола Чобић: Небески народ

Не ради се о томе да је српски народ бољи од неког другог, па је зато „Небески“, већ о томе да у својој историји има тренутке када је колективно достизао моралне и идејне врхунце

Раде Рајић: Милош и Мурат

Његош је установио Обилића медаљу и због тога што је, по њему, Милош Обилић собом и својим подвигом за навек потврдио непобедив дух Српске  нације. Мало је, уз то, познато и да у Београду постоји Обилића капија

Џулијан Асанж изашао из затвора и напустио Велику Британију након нагодбе са америчким властима

Према постигнутом споразуму оснивач Викиликса би требало да призна кривицу по једној тачки оптужнице, „за заверу ради прибављања и обелодањивања поверљивих докумената америчке националне одбране“

Рада Стијовић: Грешке које то (више) нису

Одавно је нормирана конструкција „ради се о (нечему)“, коју су као преведеницу са немачког (es handelt sich um), односно француског (il s’agit de), старији нормативисти проглашавали нерегуларном и непожељном

Књига „Достојевски у филмовима Живојина Павловића“ Владимира Коларића

Aнализира се утицај Достојевског на поетику великог српског режисера, који је два пута адаптирао дела руског класика – у филму „Непријатељ“ према роману „Двојник“ и филму „Дезертер“ према повести „Вечни муж“

Мијо Радошевић: О хрватским вођама гомиле (1924)

Таква би била слика трију наших вођа хрватскога племенскога шовинизма. Сва тројица (Радић, Старчевић и Кватерник) носе на себи печат полубалканизоване и полуевропејизоване сељачине са традиционалном психологијом кмета