У којем универзуму жели да пребива наша света Црква и њени Оци, у овом земаљском, блатном, увијек под неком надстрешницом – или у свјетлој Србији окупаној Сунцем Правде и Истине
Фото: Фронтал
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије се 28. јануара оградио од текста једног чиновника Патријаршије објављеног дан раније на званичној интернет страници наше Цркве, у којем шеф Информативне службе СПЦ Душан Стокановић пише против студената који су у току Светосавске академије у Матици српској у Новом Саду хтјели прочитати пјесму предсједника Матице Драгана Станића, објављену 1981. године. Студенти су силом избачени од људи који нису чак ни обезбјеђење, догађај је – као жалосну мрвицу у недостатку материјала –– покушао искористити и Предсједник, те је додатно засладити за све поклонике његове кужине. Он је упад студената окарактерисао као још један покушај рушења Србије, њене историје, културе и традиције. На другој страни, и предсједница парламента је покушала ову вијест са маргина догађања додатно оснажити на свој начин, а она преферира полуусмено назално препознавање усташа међу студентима, кад је слушамо као да читамо сценарио једне давне серије под називом „Брисани простор“, о упаду усташких терориста на тло социјалистичке Југославије.
СПЦ: Текст на сајту о протестима не одражава став патријарха већ аутора текста
Ова Патријархова ограда, односно деманти, није једино посипање пепелом. Иако је прије пар дана направио праву драму на Богословском факултету у Београду због необјављивања датума јануарског испитног рока – мада је и тај факултет такође у блокади – Његова Светост послије напада на студенте у Новом Саду издаје још једно (дакле друго) саопштење у којем каже да је насиље над студентима неприхватљиво и да захтјева одговорност.
Још један војник морао се суочити са одговорношћу, иако је само слиједио наређења. Први министар, исти онај који је недавно пријетио просвјетарима отказима, сâм је остао без посла. Ипак, није свеједно, како је он говорио, да ли се ради о 15, 155 или 1555.
Пала Влада Србије – премијер Милош Вучевић поднео оставку због напада на студенте у Новом Саду
Но, да се вратимо брату Душану Стокановићу, аутору тог спорног текста под називом „Паралелни универзум или допринос студентских протеста савременој науци“, који се одлично уклапао у све оно што се могло чути из званичних извора наше свете Цркве, али није био дисонантан ни лијепо упакованим духовним поукама и бесједама неких професора чију неутралност ремети само тајминг.
Ипак, његово запажање и даље бруји, нарочито послије овог таласа саопштења. Заиста, у којем универзуму живи данас студент жедан правде и шанси за нормалан живот у који ступа? У којем универзуму станује православни вјерник, заокупљен и оптерећен проблемима опстанка, тешког живота, умножених и убрзаних искушења, али у сталном труду и напору да усусрет невољама остане усправан, досљедан увјерењима и принципима. И док је обичном човјеку прелазак из универзума, чије сазвијежђе чине вриједности и узори православне српске традиције, у неки други универзум чије звијезде жмире – Оци цркве, као мешетари и актери политике која не траје ни један дан, већ од јутра до мрака неколико пута окрену свој ћурак, селе се и скачу из свемира у свемир.
Извор: Сајт СПЦ
Српска младост одраста уз слике паралелних универзума цијели свој живот. Али, паметни и устрајни, желе једну Истину, један космос под Сунцем правде. У часопису Поља из 1981. налази се пјесма „Две песме“ предсједника Матице српске:
„На железничкој станици крај ногу
пролазника као за радним столом уз сркуте
вреле кафе,
возови клопају, у ушне шкољке се увлаче
под перонску
Надстрешницу…“
@dejan_arena Neobeleženo obezbeđenje je večeras na veoma grub način izbacilo studente Filozofskog fakulteta iz zgrade Matice srpske, nakon što je jedna studentkinja pročitala prvu strofu pesme predsednika Matice srpske Dragana Stanića, koja se završava stihom „vozovi kloparaju. #maticasrpska #sns #filozofskifakultet #gusenje #napad #batinasi #studenti #fakultet #deca #deca #bojkot #15 #nadstresnica #otpor #gotovje #srbija #kobre #bia #sendvicari #lojalisti
Млади људи долазе на свечану академију у Матицу, желе да изрецитирају пјесму аутору. То је помирење. Смисао. Једна истина која насељава и обликује један космос. У Матици, пак, јоште живи успавани дух који ће испратити још једну Светосавску академију, не желећи да зна за спољашњи свијет. Њима је добро. Пјесник без храбрости, који би да разговара иза затворених врата. Подскупови сна. Још један универзум у низу. Студенти неће. Хтјели су изрецитирати ту пјесму што је рођена давно прије њих и с том пјесмом учинити Матицу матицом опет. Нису дали.
Брат Душан Стокановић је срочио неке конструкције из свог, патријаршијског, универзума – мислећи да добро чини. Није ни слутио да се, по тој науци о паралелним универзумима, они дијеле у бесконачност простом диобом. Мултиверзуми су лаж. Одједном је брат Душан остао сâм, тло су пресијецале невјероватном брзином бездане пукотине.
Душан Стокановић (Извор: Твитер)
Свјатејши је преко ноћи преселио у седми универзум, саопштења писана једна за другим, у страху… Страх за што? Од пријетњи отказом на Богословском факултету до захтјевања одговорности за насиље над студентима.
Зато је врховни ауторитет Света Литургија. Она се не плаши, она је побједничка.
Иако је након Аутокоманде, али и протеста у градовима у којима се никад и ни за шта протестовало није, властима ушла вода у уши, важни тренуци тек предстоје, са приоритетом над свим приоритетима да се сачувају мир и људски животи.
Након Литија у Црној Гори и ових протеста у Србији, измучени и напаћени српски православни народ је у глобалном свијету био једини који се два пута одупро дубокој држави, и то за свега неколико година. Међутим, изненадивши се данашњим саопштењима из СПЦ, питамо се, након врло вјеште и перфидне сарадње СПЦ са по народ погубним системом посљедњих тридесет пет година – уз часне изузетке прије свега у лику Патријарха Павла, митрополита Амфилохија и владике Атанасија – да ли ће брже-боље окренути леђа режиму видјевши да пропада и камуфлирати се уз неку нову власт?
Један буран политички дан у Србији доноси до свог краја оставке, реаговања, саопштења и незаобилазно дневно обраћање Предсједника. Вучић се хвата за поуздано средство – а то је лажна национална политика. Он опет спомиње Матицу српску, обећава да ће се до посљедњег даха борити за достојанство поглавара СПЦ којег мрзитељи цркве називају „Профитије“. Поздравља и захваљује се свом вјерном слуги епископу Сергију из бихаћко-петровачке епархије. То што епископ Сергије ради већ годинама екстремни је примјер шта Црква не треба радити. Духовник мора бити духовник свима, а не само политичким истомишљеницима и спонзорима. Као и предсједник државе – за све грађане. Након свих заокрета, скандала, предаја светиња у Македонији, стиче се утисак да би за владике са патријархом на челу можда било најбоље да се држе пострани. Нисмо, укупно узевши, црквен народ и нажалост много је оних који ће пљувачке страсти задовољавати баш ругајући се и прозивајући Цркву. Највећи манипулатор то зна и покушава искористити тај тренутак, присвајајући улогу заштитника Цркве, а та му улога никако не припада. Црква је народ, а народ је уз студенте. То је важно.
Епископ Сергије: Ко је проклео Александра Вучића да мора да трпи и ударце изнутра
Стога, имајући на уму ријечи брата Душана Стокановића, питам се, у којем универзуму жели да пребива наша света Црква и њени Оци, у овом земаљском, блатном, подјељеном, превртљивом, насилном и незаконитом, увијек под неком надстрешницом – или у свјетлој и праведној Србији, окупаној Сунцем Правде и Истине.
Categories: Гостинска соба
„Млади људи долазе на свечану академију у Матицу, желе да изрецитирају пјесму аутору.“
Ајдеее!!!
Е, умало се не расплаках од овакве дечје невиности и наивности. У безазлености својој, ти млади људи не могоше наћи ни једно друго место ни други тренутак, него баш Матицу српску и Светосавску академију да, тобоже, изразе дивљење песничком генију напредњака Станића! Та немојте ка’сти! Госпон Тутуш ће их помазити по главици.
Па што то не учинише на неким песничким вечерима или сличним окупљањима? Ах, да, па то су млади људи, деца, а шта знају деца … („ште је 300 кила“).
А шта би са оним „перформансом“ у којем свиња повраћа по српској застави? То су „умјетничке слободе“, јел’те? То Тутуш мудро обилази, прави се Тоша. Ћутање је, дакле, одобравање.
Је ли се оградио неко од тога?
Према томе, господине Тутуш, не заводите за Голеш планину и не браните нешто што је неодбрањиво.
@Суводолски
Расуђивање није јача страна све масовнијег покрета подржавалаца свега што чине „то-су-наша-деца“.
Али, уз зрно соли у глави подржаваоци би увидели:
Да су „наша деца“ урушила сопствено школовање док се лудо забављају претворивши, како сами наглашавају, „учионице у спаваонице“.
Да су блокирали образовне установе које функционишу на основу зноја са грбаче њихових родитеља и целог друштва.
Да безобзирно блокирају саобраћај који је (барем у Београду) и без додатних тешкоћа свакодневна агонија за учеснике, од којих су неки/многи и сами подржаваоци „наше деце“
Да изазивају инциденте где због конфронтације њиховог „обезбеђења“ са себи сличним бизонима у аутомобилима неки људи/жене непотребно страдају.
Да обим и масовност нереда свакодневно ескалира, па данас имамо блокаду три моста у Новом Саду, при чему 24-часовна блокада Моста Слободе. Па да ли ће то донети бољитак и корист било коме од локалног народа? Неће и не може, али ће изазвати злурадост у Ленглију и сличним местима, као што је и рушење истих мостова 1999-те доводило до усхићења демонолике монструме на Западу док је трајало бомбардовање СРЈ. А ево данас, београђани дошли да подсете новосађане на саобраћајни режим и животне услове од пре четврт века. Какав парадокс, каква спрдачина!
Верујемо да је Бог наш Хришћански, Православни, кроз Личност Богочовека Исуса Христа свесавршена Љубав и да жели да се сви спасемо. Као такав, Он не кажњава, али упозорава. Истовремно, позната је духовна истина, у православној традицији, да кога Господ (ипак) хоће да казни, одузме му разум, тј расудну моћ. С обзиром на недвосмислене симптоме масовне хистерије безумља која се међу Србима (и осталим грађанима) шири као епидемија, изгледа да је Господ многима ускратио благодат расудне моћи при чему су остале само сирове емоције и психологија крда у стампеду. Крдо само не зна ни циљ ни сврху, али индуковано од стране прикривених мајстора закулисе, верно следи њиховим инструкцијама. Овакав грандиозни пример тзв контролисаног хаоса ће ући у њихове уџбенике.
И на крају, они на власти који су својим бахаћењем, неспособношћу, неодговорношћу и криминалом омогућили и допринели да се Србија опет нађе пред колапсом државности, даће одговор Богу и народу. То је једино праведно и неопходно. Несрећа је у томе што је знатан део народа прогутао пропагандистичку удицу и насео на студентски перформанс, док ћуте слепи и глуви за судбину Косова и Метохије и Републике Српске (Крајину да не спомињемо). Не схватају да ће и сами морати дати одговор пред судом историје где ће бити оптужени због улоге масовног корисног идиота коју су тако енергично одиграли у корист сопствене штете…
Конструкција „конфронтације њиховог „обезбеђења“ са себи сличним бизонима у аутомобилима“ заправо је све рекла о претходном коментатору. Треба, дакле, некога убедити да су ситнији наркодилери, професионални навијачи, чувари сплавова и облици живота из Котежа, Јакова и Лештана слични студентима у протесту? Сви су они бизони? Не, бизон је само један. Сви су они исти? Опет 0 бодова – та се форица излизала.
Има ту још изанђалих флоскула. Деца су урушила сопствено школовање? Ако су! Држава им урушава животе кроз принцип „диплома може и фиктивна, чланска карта је кључ“ и то нису дужна да трпе. Нико није. Уосталом, некима су корупција, бахатост, незнање и неодговорност буквално одузели животе. То нема везе, је л’ да?
Затим „безобзирно блокирање ионако агонално лошег саобраћаја“. А зашто је лош? Усуд? Небо одредило? То је нормално стање, с тим треба да се помиримо? Узгред: радујте се, биће саобраћај и гори, Гангула и екипа укидају тролејбусе јер већи тал могу да узму на набавци електроаутобуса и поверавању тог подсистема обреновачким пајтосима.
Па патетика: „зној с грбаче родитеља и друштва“. Е лепо, ако већ родитељи и друштво проливају зној, онда је макар поштено да тиме не пуне буџет који се троши на плате ботина, фикуса и старлета фиктивно запослених по јавним предузећима и министарствима.
Паралела између мостова срушених бомбардовањем и мостова блокираних протестима већ је потпуна патологија. Подсећа на стање оног ума који после 9. марта и две погибије организује контрамитинг на Ушћу, где се целивају преЦедникова подобија, плете се коло и подврискује „наши ваше надиграше“. Или оног ума који је организовао контрамитинг због протеста ’96/97. Коначно, оног који је у Јагодини заблистао казавши да би честитао ономе ко му прегази рођену ћерку, само ако је она на протестима. Иста је то памет, иста кухиња.
Да скратим: ови су могли да изаберу да буду макар сношљиви ако већ умишљају да су патриоте и (геополитички) прелаз до неког новог времена када ће Руси изаћи на Дунав. Не, одабрали су да буду бескрупулозне, похлепне простачине и насилници у служби ходајуће компилације Ф дијагноза, мислећи да ће демонстративна огртања тробојкама сакрити њихова велеиздајничка дела и архилоповлук. Зато заслужују све што им долази.
И не призивајмо суд историје и суд небески, он је неумитан, али треба, мора се овде, у овој димензији, порадити да се овакав шодер и овакви сутерени никада не подигну на висине на које су их Вашингтон, Брисел, Лондон, Париз и Берлин изгурали.
@Псеудоним није битан
Боље да изгубе годину него цео живот.