Рат против Југославије био је „генерална проба“ за све потоње ратове САД и НАТО, пише канадски професор поводом 25 година од почетка НАТО агресије на СРЈ

Мишел Чосудовски (Фото: М. Каровић/Вести)

(Глобална истраживања, 19. 3. 2024)

Увод

Народе Србије,
Мислимо на вас. Солидарни смо с вама. Велики сам дужник Београдском форуму.

Морамо чувати помен и овом приликом одлучно дјелати против војног наступа САД и НАТО, потпомогнутог моћним финансијским интересима.

Свијет је тренутно на раскршћу најозбиљније кризе у савременој историји.

САД су се упустиле у војну авантуру, „дуги рат“, који пријети будућности човјечанства. Тај дуги рат започет је деведесетих година, завршетком хладноратовског доба.

Конференција Београдског форума

Рат против Југославије био је „генерална проба“ за све потоње ратове САД и НАТО. Био је обиљежен војним и обавјештајним операцијама, дестабилизацијом југословенске привреде, смјенама режима, расцјепкавањем суверене државе на мање земље углавном под управом марионетских режима.

Прије двадесет пет година, 24. марта 1999. године,  НАТО је почео бомбардовање Савезне Републике Југославије. Операција је названа „Савезничка сила“.

Мета ваздушних напада током бомбардовања Београда била је и дјечија болница. Војни планери издвојили су је као стратешку мету. Отишао сам у ту болницу годину потом, марта 2000. године.

„Косач“, 1999. година (Фото: Зоран Јовановић Мачак)

Историјским прегледом потврђује се да су дјеца била редовна мета у свим америчким војним операцијама од Другог свјетског рата до данас.

Двадесет петог марта 1999. почео сам с истраживањем. Немилосрдно бомбардовање Београда и Приштине од стране НАТО у општилима је једногласно називано хуманитарном интервенцијом, под именом Одговорност за заштиту (Responsibility to Protect, R2P).

Дијелови америчке и европске „љевице“ подржавају „ОВК“

„Ослободилачку војску Косова“ („ОВК“) подржали су дијелови европске љевице (од којих су неки имали подршку Џорџа Сороса) као националистички покрет самопоштовања који се бори за права Албанаца.

Кристофер Хил и Ричард Холбрук с терористима тзв. ОВК 24. јуна 1998. (Фото: АП/Снимак екрана)

Каква бесмислица: „ОВК“ се одржавала уз помоћ организованог криминала уз прешутно одобрење САД и савезника. Била је укључена у прање новца, имала везе с Ал каидом, коју је контролисала ЦИА.

У Америци, Стивен Шалом, у тексту на ZNet-у, констатује:

„Наклоњен сам аргументу према ком би људима који хоће да се боре за своја права, не тражећи од других да то раде за њих, требало дати оружје као помоћ да у том успију. Та аргументација дјеловала ми је увјерљиво у погледу Босне.“

У истом тексту лично сам оптужен за „дискредитацију ОВК“. Прихватам ту критику. То ми је и био циљ пажљивим документовањем и анализом:

„Мишел Чосудовски, професор економије на Универзитету у Отави, подробно је срочио лажни приказ ’ОВКʻ у свом тексту ’Организовани криминал финансира борце за слободуʻ, који кружи по интернету. Пун полуистина, претпоставки и инсинуација да се ’ОВКʻ наводно финансира новцем од дроге, текст Чосудовског настоји да дискредитује ’ОВКʻ као аутентичан ослободилачки покрет који представља тежње потлачене албанске већине…

Чосудовски тврди да се ’ОВК издржава од организованог криминала… везе ОВК с криминалним круговима у Албанији, Турској и ЕУ познате су западним владама и обавјештајним службама од средине деведесетихʻ.

Прије разматрања доказа Чосудовског, требало би се запитати: је ли толико необично да се ослободилачки покрети који кубуре с новцем дјелимично финансирају и из незаконитих извора, чак и од продаје дроге?“

Ејми Гудман, уз представника „ОВК“, у овом прилогу говори о „ОВК“ и њеним наводним везама с трговином дрогом (2. јуна 1999).

Те такозване „полуистине и инсинуације“ биле су предмет мог чланка писаног априла 1999. у зениту НАТО бомбардовања.

У погледу оптужнице против Хашима Тачија: он је био „плаћени убица“ по овлашћењу својих спонзора. „ОВК“ под вођством Тачија имала је безрезервну подршку НАТО и америчке војске.

Цензура

У то вријеме редовно сам писао за Монд дипломатик. Истражио сам предмет: вођа „ОВК“ Хашим Тачи имао је досије у Интерполу. То је била чињеница, али је нису помињала ни режимска, ни независна општила.

Прешуткивање истине. Потпуна цензура и пропаганда. Мој текст о „ОВК“ борцима за слободу, иначе поглавље из моје књиге, није објављен у Монд дипломатику.

Један ранији пример цензуре („прекатегоризовања“) текста Мишела Чосудовског

Иронија је да је двадесет једну годину потом, 24. априла 2020, некадашњи вођа „ОВК“ Хашим Тачи, који је послије рата који је повео НАТО постао „премијер“ па „предсједник“ Косова, оптужен за злочине против човјечности.

Утамничење Слободана Милошевића

Слободан Милошевић, храбар и посвећен човјек, спријечен је да се брани.

Имао је обиље доказа о везама „ОВК“ и с организованим криминалом и с Ал каидом, иначе творевином ЦИА из раних осамдесетих.

Пол Крејг Робертс: На ивици рата и економског колапса

Милошевић је отрован у затворској ћелији под окриљем „Међународног трибунала за бившу Југославију“ у Хагу. Било је то чисто политичко убиство без суђења.

Дестабилизација југословенске привреде

Рат против Југославије није почео марта 1999. – покренут је скоро двадесет година прије тога, раних осамдесетих.

Мултиетничка, социјалистичка Југославија некад је била регионална индустријска сила и прича о привредном успјеху: у двије деценије прије 1980. годишњи раст бруто друштвеног производа био је у просјеку 6,1 одсто, здравствена њега била је бесплатна, писменост износила 91 одсто, а просјечан животни вијек 72 године.

Етнички састав Југославије 1991. године (Извор: Глобална истраживања)

Циљ рата који су повеле САД и НАТО у договору с институцијама Волстрита и Бретон Вудса био је уништавање југословенског модела тржишног социјализма уништавањем државе благостања и подривањем њених привредних и социјалних достигнућа.

Послије смрти предсједника Јосипа Броза Тита 1980. године, кредитори су покренули економски рат против Београда. Међународни монетарни фонд и Свјетска банка наметнули су јаке „економске лијекове“, а крајем осамдесетих услиједило је наметање свеобухватног стечајног програма, чије су посљедице биле опште осиромашење и незапосленост.

Како се наводи у повјерљивом документу Свјетске банке (који ми је обезбиједио један југословенски дипломата), такозвани механизам „окидача“ довео је до отпуштања 614.000 радника (од укупно 2,7 милиона запослених).

Услиједила је „шок терапија“ ММФ-а, покренута јануара 1990. године.

Слободан Иконић: Прича о приватизацији преосталих јавних предузећа или Вук на овцу право има

Резови у буџету усмјерени на опслуживање дугова довели су до прекида плаћања Београда према властима република и аутономних покрајина.

Једним потезом реформатори су довели до коначног слома фискалног система Југославије и нанијели смртни ударац савезним политичким институцијама.

Прекидањем финансијских артерија између Београда и република реформе су постале погонско гориво за сецесионистичке тежње, потхрањиване економским чиниоцима и националним подјелама, дословно јемчећи de facto сецесију република.

Дејан Бараћ: Кад смо садили тикве са ММФ-ом

Буџетска криза коју је утабао ММФ довела је до економског свршеног чина, утирући пут и формалној сецесији Словеније и Хрватске јуна 1991.

Хрватска, Босна, Косово: Подмукла улога енглеског генерала Мајкла Џексона

Енглеска је у Југославију послала генерала сир Мајкла Џексона. Ко је Мајкл Џексон?

Џексон је био капетан британског Првог падобранског батаљона и други у командном ланцу приликом масакра на Крваву недељу у Дерију у Сјеверној Ирској јануара 1972. године. Џексон је био одговоран за наређење својим војницима да отворе ватру на ирске цивиле током мирног протеста. Капетан Џексон, повезан с обавјештајним службама британске војске, према неким наводима имао је битну улогу и у заташкавању тих убистава.

Против њега никад није вођена истрага због злочина у Дерију почињених 1972. – напротив, награђен је и унапријеђен. Године 2003. унапријеђен је у највиши чин британских оружаних снага: шефа генералштаба.

Хашим Тачи, Бернар Кушнер, Мајкл Џексон, Агим Чеку, Весли Кларк (Архивска фотографија из 1999)

У Хрватској, Босни и на Косову генерал сир Мајкл Џексон активно је сарађивао с командантом Агимом Чекуом, вођом хрватских снага укључених у масакр у Крајини током „Операције Олуја“.  Чеку је био и командант „ОВК“.

Џексон је, према наводима, био одговоран за повратак крајишких Срба на своју земљу под окриљем УН-а. Потом је именован за вођу мисије КФОР.

С друге стране, плаћеничка испостава Military Professional Resources Inc (MPRI), која је имала уговор с Пентагоном, била је одговорна за савјетовање хрватских снага „ХВО“ приликом планирања „Операције Олуја“.

Иста плаћеничка фирма касније је одређена за војну обуку „Косовског заштитног корпуса“, углавном састављеног од некадашњих оперативаца „ОВК“.

На Косову су послије рата вршени масакри над цивилима од стране „ОВК“, а потом „Косовског заштитног корпуса“. И НАТО и УН затварале су очи на та циљана убиства.

Глобализација рата

Како смо раније поменули, Југославија је у многим аспектима била „генерална проба“.

Мишел Чосудовски са својом књигом о НАТО агресији (Фото: Анђелко Васиљевић)

Разне фазе које су карактерисале рат против Југославије дио су ширег процеса који се сад одвија диљем свијета:

• привредни рат, јаки економски лијекови, санкције
• цјепкање и растакање читавих држава
• наметање режима, постављање марионетских политичара на власт
• бомбардовање цивила широких размјера
• бомбардовање дјечијих болница и убијање новинара, управо у току
• коришћење муниције с „осиромашеним“ ураном, која узрокује рак
• војна окупација, успостављање војних база, присуство туђе војске под лажним „хуманитарним“ изговором
• медијско дезинформисање и ратна пропаганда

Ради се о континуитету од деведесетих, и послије 11. септембра 2001. Ријеч је о глобализацији рата – америчком „дугом рату“ против човјечанства у име моћних финансијских интереса. Програм америчке хегемоније састоји се у вођењу рата – укључујући економски рат – против свих кључних области широм свијета, укључујући Европску унију. Процес се спроводи дестабилизацијом националних држава.

Муџахид Камран: Елите, „Велика игра“ и Трећи светски рат (2011)

Програм америчких неоконзервативаца није „побједа у рату“, већ растакање суверених држава, уништавање њихове културе и националног идентитета, унижавање њихових темељних вриједности и људских права и присвајање њихових богатстава.

Стратешки циљ је изазивање политичког и социјалног хаоса, слом привреде, присвајање државних богатстава и ресурса, свођење читаве планете на просјачки штап, укључујући ЕУ и властиту државу Америку. У питању је мјешавина оружја за масовно уништење, тајних операција обавјештајних служби, пропаганде и „јаких економских лијекова“. Злочиначки карактер плана и програма америчке и НАТО хегемоније је неописив.

Свједоци смо директне „криминализације државног апарата“ током које је постало уобичајено да се политичарима, члановима скупштине и вишим државним званичницима даје мито, да се врбују или им се пријети да би се приклонили ђаволском пројекту који дословно уништава људске животе широм свијета.

Тријада УН – СЕФ – НАТО

Године 2019. на састанку у Уједињеним нацијама између Генералног секретара Антонија Гутереша и извршног директора Свјетског економског форума (СЕФ) Клауса Шваба потписано је стратешко партнерство за „убрзавање примјене Програма за одрживи развој до 2030. године“.

Потписивање СЕФ – УН партнерства, у средини К. Шваб и А. Гутереш (Извор: Глобална истраживања)

То значи да су Уједињене нације постале дословно приватизоване.

С друге стране, НАТО све више постаје саставни дио система УН, наводно заступајући „миротворство и управљање кризним ситуацијама“.

Упоредо с тим, 2023. године потписан је споразум УН и НАТО, доводећи до нечег што би се могло описати као Тријада УН – СЕФ – НАТО, у правцу јединствене свјетске владе.

Савремено економско ратовање: Је ли Бретон Вудс превазиђен?

Док спољни дуг изражен у доларима остаје средство економског подаништва, „уједначавање финансијских система“ има за сврху омогућавање приватизације великих размјера, која се односи на читаве секторе и области како земаља у развоју, тако и Запада.

Погонску снагу чине инвестициони фондови попут Блек рока, Вангарда и Стејт стрита, у спрези с банкарским картелима с Волстрита. „Имовина којом располажу је колосална. Блек рок руководи инвестицијама од скоро десет хиљада милијарди долара, Вангард осам хиљада милијарди, а Стејт стрит четири хиљаде милијарди долара.“ (Њујорк тајмс)

Александра Брус: Само двије компаније – Вангард и Блек рок – владају свијетом

Историјски осврт: Ко је подржавао нацистичку Њемачку?

Зашто Америка и НАТО подржавају нацистички режим у Кијеву?

Од Првог свјетског рата до данас дуг изражен у америчким доларима био је покретачка снага свих ратова које је Америка водила.

И данас су кредитори с Волстрита ти који повлаче главне потезе иза паравана неонацистичког режима у Кијеву.

Мишел Чосудовски: У рату за Украјину „пала“ Европа

Исти ти кредитори с Волстрита, укључујући америчке Федералне резерве, чврсто су стајали иза нацистичке Њемачке. Они су финансирали Операцију Барбароса и напад на Совјетски Савез јуна 1941:

„Четвртог јануара 1932. одржан је састанак финансијера Монтагју Нормана (гувернера Банке Енглеске), Адолфа Хитлера и Франца фон Папена (који је постао канцелар неколико мјесеци потом, маја 1932).

На састанку је постигнут споразум о финансирању Националсоцијалистичке њемачке радничке партије (нацистичке странке).

Састанку су присуствовали и креатори америчке политике и браћа Далс, што њихови биографи не воле да помињу.

Годину потом, 14. јануара 1933, одржан је још један састанак Адолфа Хитлера, њемачког финансијера барона Курта фон Шредера, канцелара Франца фон Папена и Хитлеровог економског савјетника Вилхелма Кеплера, на ком је Хитлеров програм у потпуности одобрен.“ (Јуриј Рубцов)

По Хитлеровом ступању на мјесто канцелара марта 1933. покренут је обухватан програм приватизације, по узусима Волстрита.

Исти финансијски естаблишмент крупног капитала стоји иза свих ратова САД и НАТО.

Књиге Ентонија Сатона Волстрит и Бољшевичка револуција и Волстрит и успон Хитлера (Извор: Амазон)

Приходи од програма приватизације искоришћени су за отплату преосталих дугова и финансирање војно-индустријског комплекса нацистичке Њемачке.

Операцију Барбароса, напад Трећег рајха на Совјетски Савез, издашно је финансирао Волстрит, а Стандард оил из Њу Џерсија (данас Ексон), у власништву Рокфелера, обезбјеђивао нафту њемачком Вермахту све до 1945.

Извоз нафте у нацистичку Њемачку имао је за сврху уништење Совјетског Савеза.

Све до Перл Харбура (децембар 1941) Волстрит је трговао с Њемачком.

Вилијам Енгдал: Блек рок као окидач за свјетску економску кризу

Послије Перл Харбура (1941-1945) Стандард оил је „трговао с непријатељем“, продајући нафту нацистичкој Њемачкој посредством такозваних „неутралних“ држава, попут Венецуеле и Аргентине.

Да САД нису снабдијевале нафтом нацистичку Њемачку, преко Стандард оила из Њу Џерсија, Трећи рајх не би могао напасти Совјетски Савез.

То значи да је Волстрит чврсто држао диригентску палицу Другог свјетског рата.

Природа модерног ратовања

Недавни догађаји унијели су битан помак у природи модерног ратовања.

У том смислу, криза с короном играла је кључну улогу у дјелању усмјереном против стотину деведесет држава чланица Уједињених нација истовремено.

Израел Шамир: Пандемија као предигра за нешто крупније

Кућни притвор покренут марта 2020. захтијевао је „ограничавање радне снаге“ и „замрзавање радног мјеста“.

Имамо посла с чином економског рата усмјереног против човјечности, који исходи банкротом, привредним и друштвеним сломом, сиромаштвом и очајањем у планетарним размјерама.

Вакцина с иРНК (mRNA) материјалом, лансирана децембра 2020, употребљена у 190 земаља, такође је инструмент рата, исходећи порастом смртности и болести.

Валентина Арсић Арсенијевић: Експерименталну генску терапију пласирали под термином „вакцина“

Двадесетпетогодишњи помен на рат САД и НАТО против Југославије требало би да нам пружи прилику да се осврнемо на стање у погледу Србије, као и шири план за рат свјетских размјера који пријети будућности човјечанства.

Излагање припремљено за међународну конференцију Београдског форума „Од агресије до новог праведног поретка“ поводом 25 година од почетка НАТО агресије на СРЈ, Београд, 22–23. март 2024.

С енглеског посрбило: Стање ствари

ИСПРАВКА: Ранија верзија је погрешно садржавала „у Сјеверној Ирској јануара 1992. године“ уместо „јануара 1972. године“ (21. 3. 2024. у 21:20).

Categories: Гостинска соба

Tags: Блек рок, Вангард, Волстрит, Мишел Чосудовски, НАТО, НАТО агресија, САД, Србија, бомбардовање 1999.