Не кријем се иза Цркве, нити је чему учим, но питам вас служитеље: ако сада не учинимо ништа, шта су крстови које с радошћу и благословом носимо – распећа, или дрва за потпалу
Михаило Меденица (Извор: Курир)
Сачекао сам да мине прва недеља Васкршњег поста па дадох себи за право оно што ми по Божијем праву припада: да Вам отпишем, Ваша светости, патријарху српски.
Велите да нико не треба да учи цркву шта је Косово и Метохија, и јоште велите, парафразираћу: да не треба да се позивамо на цркву и кријемо иза ње.
Ваша светости – нико од нас не учи цркву, ми смо од цркве научени, оно најбоље у нама јесте наша света Српска православна црква, но црква нисте ни Ви, ни ја, односно, црква сте и Ви и ја, свак до нас.
И, нико од нас не пита цркву шта чини већ Вас, светости, све владике српске, служитеље наше свете Српске православне цркве, а не њене господаре.
Замислите се, толико Вас молим, светости, ако се ко и крије иза цркве – ко је то?
Нико од нас не учи цркву шта је Косово и Метохија јер црква јесте Косово и Метохија, суштина – суштине, и свак од нас срећан и благословен носи свој крст јер Србин не верује у Бога што му је речено, већ га позна.
У цркву не одлази да се увери постоји ли Бог, но да се Богу покаже да јоште Србин постоји у вери, за веру, за своју цркву која је и од Вас и од мене, једнако.
Ако је ко за Господа страдао – Србин јесте, а ми смо деца тих страдалника, у завет су нам и распеће и клинови, па имамо и права и обавезу да питамо: да ли је Косово и Метохија више наше неголи Ваше, светости, часне владике?!
Не кријемо се иза цркве, но се заклањамо – ветробран је Србинов од невоља и зла!
Ево и невоља и зла, па питамо ми служитељи вас служитеље: је л’ нам Косова и Метохије довољно што га помињемо чекајући да нас оно заборави, а хоће!
По чему да нас памти, да нам се нада, да нам се радује…?
По томе што смо много говорили, а чинили – ништа?!
Што су нам веће речи то су нам мања дела!
Што више певамо о Косову и Метохији то нам више треба само у песмама…
Што је више строфа и беседа то нам мање Косова и Метохије треба, а шта је Србин без заветне светиње до песма коју нико неће желети да запева.
И не треба!
Не припадам ни једној политици но вери, кост сам сломљених и здробљених костију Србинових, дете сам распетих, знам да сам без Косова – нико, без Метохије – ништа, па верујем да с правом гледам пута Вас, светости, часне владике, питајући се: зашто говорите не казујући ништа?!
Пост није изговор, напротив!
Нема Србин часнијег поста од Косова и Метохије, ни причести до њега!
Шта ћемо за Васкрс, на Литургији, рећи Господу: јесмо ли се суздржали од грехова или их сабирали?
Који ћемо корацима под плаштаницу ако ћутимо да су нам стопе на Косову и Метохији?
Свакоме је од нас и први и последњи корак тамо, све између су трагови предака и потомака, па шта ћемо им оставити?
Питам, Ваша светости, часне владике, јер ми је Господ дао право обавезу да не ћутим, ни њему ни вама.
И с Господом се Србин пита па може и са служитељима Господњим: хоћемо ли певати, је л’ то мера колико нам светиње заиста треба?!
Михаило Меденица: Жалосно како се некдашњи ваљани људи данас утркују да саучествују у велеиздаји
Грех на моју душу што Вам се овако обраћам, Ваша светости, часне владике, но грех на моју душу да сам оћутао…
Не кријем се иза Цркве, нити је чему учим, она је мене најбољем научила и добрим учинила – но питам вас служитеље, ја бедни и грешни служитељ: ако сада не учинимо ништа, шта су крстови које с радошћу и благословом носимо – распећа, или дрва за потпалу?
Колико је то Косова и Метохије довољно?
Онолико колико га стане у песме и беседе, или колико Србља стоји под њим, на њему и над њим?
Господ нас је даривао светињом, по чему ће нас без ње познати?
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Данас се Срби поново опредељују колики ће крст понети.
Михаило, теби свакако честитке, за одмереност у љубави и уздржаност у критици.
Част Михаилу Меденици на искреном, а срчаном позиву да се спасе светиња, хвала Стању ствари што је овај изванредан текст пренело.
Mihailo Mednica, srpska pravoslavna dusa, puna vere, ljubavi i nade. Da li ce, i kako, reagovati ,,Vasa svetost i vladike,, pitamo se svi??? a Mihailo je tu nasu upitanost izrekao sa puno mere i ljubavi prema svakome.
Меденици капа доле и наклон до земље.
Увек био и остао веран себи и Србији.
Црквена бирократијо!
КиМ је НАСЛЕЂЕ, НАСЛЕДСТВО ПРЕДАКА, окупано Њихово крвљу,
најсвежијом оном са КОШАРА (и не само Кошара!), и оно се не ПРЕДАЈЕ,
не ПОКЛАЊА, не ПРОДАЈЕ, већ се само потомцима – ПРОСЛЕЂУЈЕ!
Црквена бирократијо!
Ако не смеш, не желиш или нећеш да организујеш Литије у Београду,
као завршницу Молебана, онда проведи завршну Литију са КиМ
у Србију, као ”ТРЕЋУ СЕОБУ СРБАЉА”, не остављајући их да
живе у ЗСО као Индијанци у резерватима, а црквену имовину
остави Шиптарима ”на чување”, под назором Ватикана.
Црквена бирократијо!
Која себе називаш “Црквом“, а игноришеш верно стадо као део
Христовог Тела – ПОСТУПИ или ОДСТУПИ!!!
@ Dragan S, postovanje. Samo bi jos dodala cini mi se da se SPC sa ostrinom reagovala kada je Novak bio zatvoren u Australia, u vezi sa KIM to je izostalo.