Владу ће вероватно направити СНС, ССП и мањине. Некорумпиране проевропске групације ће се неминовно наћи у ситуацији да подржавају неке потезе Владе, пре свега увођење санкција Русији
Фото: Славица Милетић
Тешко је отети се утиску да је излазност на изборе значајно потцењена. Колоне гласача су се сјатиле на бирачка места, барем у Београду. Дуго нисмо видели такву гужву на биралиштима. Једино алтернативно објашњење било би да је гласање било недопустиво лоше организовано, што само по себи баца сенку на резултате.
И према објављеним резултатима, СНС се доста окрунио и изгубио велики број гласача који су се готово равномерно распршили на све преостале партије и коалиције. „Главна опозиција“, коалиција Уједињени, готово да није профитирала од тог пада рејтинга владајуће странке и забележила је доста скроман резултат показавши да није у стању да капитализује на грешкама противника. То су два главна губитника 3. априла; сви остали су, разумљиво, задовољни постигнутим.
Извор: Изјаве.нет
Показало се да је распад ДС-а ненадокнадив губитак за српске демократске и проевропске снаге. Десетогодишње растакање једне снажне, организоване и професионализоване странке је демократски опредељене грађане учинило сирочићима. Чини се да је управо то оно што некадашњи бирачи ДС-а највише замерају својим некадашњим лидерима, више него грешке које су чинили док су били на власти. Тај сегмент бирачког тела је фрагментиран на десетак групација које никако не успевају да се организационо и идејно консолидују и пруже праву алтернативу СНС-у. Најгоре је то што се чини да смо доста далеко од стварања озбиљне политичке организације која би заступала идеје демократије и уређеног друштва.
Стабилан резултат десничарских, фашистичких и протофашистичких организација није никакво изненађење. Са врха су све време паралелно слате две поруке: једна „државна“, шатро углађена и са краватом, и друга ултранационалистичка, за коју су коришћени јутарњи програми на Пинку и Хепију, као и улични мурали и фашистичке фаланге, којима су преплављени нарочито Врачар и Лиман. Због тога нема никакве сумње да су те странке под директном контролом власти, као замена за већ олињале и уморне радикале, који се баш згодно јављају подељени са три, тек да им случајно ништа безобразно не би пало на памет.
Такође је јасно да је Београд одбацио напредњачку власт и њен вишегодишњи јарам. Да је бирачима била понуђена нека боља алтернатива, пораз СНС-а би сасвим сигурно био јасан и убедљив.
Међутим, постизборни догађаји су засенили саме изборе. Од затварања биралишта и обраћања јавности главних актера почела је да се назире једна потпуно нова реалност. Председник није поменуо СПС као могућег коалиционог партнера (касније смо сазнали да га је Дачић узалуд звао чак 12 пута), констатовао је да је Србија скренула удесно услед рата у Украјини, али је приметио и да су лошије прошла два актера, а то су СНС и Ђиласова коалиција који су се међусобно нападали док су се остали тиме користили. Затим је Зорана Михајловић изјавила да зна „ко неће бити премијер“, да би убрзо уследио и јавни ТВ флерт два заклета противника, који је довео и до званичног састанка на Андрићевом венцу.
Чини се да је на помолу ново прекомпоновање политичке сцене, а разговор о понављању избора у Београду звучи само као изговор, док је примарни циљ да полако почнемо да се навикавамо на нови двојац. Премијерка је напрасно постала „Ана из Јаркова“, Вулин изгледа иде у Кину, док Шапића ни Шерлок Холмс не може да пронађе и не треба да се зачудимо ако се у Немањиној појаве неки сасвим нови људи. Рат у Украјини је из корена променио важну датост у српској унутрашњој политици, а то је спољни фактор. Седење на више столица више не долази у обзир и Србији је потребна нова влада, која ће бити прихватљива за трећег коалиционог партнера, који је дан пред изборе слетео у Београд. Избор је очигледно пао на Драгана Ђиласа, који је ионако вероватно већ уморан од опозиционарења и чекања Годоа. А председник је више пута показао склоност ка бившем кадру „жутих“, од Малог преко Весића, па ево сад до Ђиласа.
Владу ће вероватно направити СНС, ССП и мањине, и у њој ће бити пуно „нестраначких личности“. Она ће комотно засести у центар и разјурити ка међусобно удаљеној маргини како десничарске сателите (који ће сасвим сигурно дисциплиновано одиграти своју улогу – на крају крајева вежбају је већ деценијама) тако и аутентичне и некорумпиране проевропске групације, атомизоване и нејаке, који ће се неминовно наћи у ситуацији да у одређеном броју случајева подржавају неке потезе Владе, пре свега увођење санкција Русији, док истовремено трпе терор десничара и ниподаштавање од стране власти.
Проевропска опозиција је збуњена и као да није свесна шта се догађа. Она је расцепкана, неорганизована и нема јасно дефинисану политику, ни лидера око којих би се утегли и спремили за борбу. Док ми бројимо оно што вероватно ни бог отац не би пребројао, на другој страни су карте изгледа већ подељене.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Javnost je vec odavno postala alergična na izjave / tekstove ove gospodje. Njeni nastupi su po pravilu na neki cudan nacin najavljivali, odnosno inicirali dogadjaje ( beli listići ). Zbog toga je citam, da bih potvrdio taj davno donesen zakljucak, ili ga opovrgao. Ovoga puta ona raščlanjuje predizbornu, cak vise postizbornu atmosferu. Do slicnih zakljucaka je dosla, uglavnom, vecina gradjana koja iscrpnije prati politicku scenu. Dakle, nista novo, osim nekih nebitnih detalja, iz kuloara ( Ivica telefonirao 12 puta????!!!!!!). O delovima teksta u kojima rezimira situaciju na osnovu svojih, vec poznatih politickih premisa, moglo bi se raspravljati utoliko sto situacija ipak jos nije do te mere sigurna, u sta je ona uverena. Zasto? Pa mozda se pojavi jos jedan “ crni labud”, nesto su učestaliji u poslednje vreme. Sama Ruska akcija je jedan, moramo priznati samo nekima nepredvidjen dogadjaj; nadobudni Zelenski ce neminovno praviti sve vise gresaka, primer sa Nemackom je jedan od najsveziji, hapsenje opozicionara takodje bez obzira sto se niko iz demokratske EU nije trznuo da odreaguje. Od tezine njegovih gafova zavisice reakcije- lagano otrežnjenje. Uostalom Zelenski-Amerika, odnosno obratno su moguci izvor kojekakvih suludih ideja. Ne bi cudilo da se uskoro odluce ne neku.
Големо Хвала Марк Твејну, који ме научи кад сам био клинац, како се пролази поред турског и жућкастог гробља.
Meni tzv opozocija izgleda kao mrzovoljno dete koje iz kolica izbacuje igracke, dok otac I Majka( Vucic @com) guraju ih u kolicima u vecitoj setnji..
Pešić Vesna je „gađanuša“.
Pešić Vesna je „volela“ petokraku, crvenu.
Pešić Vesna „voli“ odavno, petokraku, žutu.
Pešić Vesna, „mrzi“ Srbiju
Pešić Vesna, „mrzi“ Srpski svet.
Pešić Vesna je „direktni“ „potomak“ Vukice Branković.
Pešić Vesna, „curi“ kao uostalom i „Peščanik“.
Pešić Vesna, „mrzi“ Rodinu.
Pešić Vesna je „sestra bliznakinja“ Latinke Perović.
Pešić Vesna je „sestra bliznakinja“ Vonje Serko.
Pešić Vesna je sve „ono“ što njena „najrođenija“ sestra
nikada nije i nebih mogla da bude ikada, a zvala se:
Savić Milunka.
Весна Пешић – сициОЛОШкиња!
Slican scenario je bio sa Kostunicom, nije smeo da napravi koaliciju sa SPS ili SRS, a onda je Tadic, ne trepnuvsi, napravio koaliciju sa SPS i u roku od cetiri godine DSS doveo ispod cenzusa i oterao Kostunicu u penziju, rasturio SRS, napravio SNS i SRS oterao ispod cenzusa. Zato sam pisao da „patriotska“ opozicija bolje da ide uz Vucica i pokusa da izbaci iz politickog zivota barem zuti deo EUnijata! Medjutim, protiv sebe imamo udruzenu genijalnost Zapada i glupost „patriota“ i vecine pucanstva!
Некако сам успела себе да натерам на читање комунонацистичког пламуђења госпођице Пешић . Авај , њена су писанија ***** ******* ****** трајаће једнако дуго- до јутарњег проветравања .Толико траје свако дело саздано од издаје , пакости и мржње .„ Ја отаџбину имам и у срцу је носим. Њен бол је и мој бол. . .“ Госпођица Пешић никада неће да схвати шта је отаџбина . Она је комуњарски транснационални и интерпланетарни нузпроизвод и рекло би се да јој је место у космосу , али би то било штетно по васиону .