Сваки рат је трагедија, а за нас је болна чињеница да су се сукобиле две братске државе и два потпуно блиска братска народа исте вере
Патријарх Порфирије и Александар Вучић (Извор: СПЦ)
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 25. фебруара 2022. године у Патријаршијском двору у Београду г. Александра Вучића, председника Републике Србије.
Председник Вучић је патријарха Порфирија упознао са одлукама које ће српски државни врх донети у вези са ситуацијом у Украјини. Саговорници су истакли велику забринутост и изразили наду да ће сукоби бити брзо окончани.
Сваки рат је трагедија, а за нас је болна чињеница да су се сукобиле две братске државе и два потпуно блиска братска народа исте вере, чија су историја и култура нераскидиво испреплетани. Отуда је свака жртва губитак за све. Српска Православна Црква упућује Господу, творцу мира молитве да што пре престане употреба оружја и да отпочне дијалог о изласку из кризе.
Наслов и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Александар Вучић: Србија подржала територијални интегритет Украјине, али неће увести санкције Русији
Categories: Вести над вестима
„Сваки рат је трагедија, а за нас је болна чињеница да су се сукобиле две братске државе и два потпуно блиска братска народа исте вере, чија су историја и култура нераскидиво испреплетани.“
Заиста је ово слаб, неуспешан и промашен покушај карактеризације онога што се дешава ових дана на територији Украјине.
Никака сукоб између братских народа ту не постоји. Или потписујемо да смо лудаци, ретарди и антицивилизацијски отпад, као припадници истог словенског племена? То је управо оно што нам сервирају западни пропагандисти.
Успут да додам — то јест, не само они — смрадораспршивач са титулом унив. професора, који користи име Никола а презива се Самарџић, тврди слично — да су Срби генетски отпад Европе! (Ако смо ми отпад, какав је он онда отпад од отпада!? Рђом капо док му је колена….)
Не могу да се отмем утиску да је врх црквено-политички изабрао овакву неукусно-неутралну-нереалну позицију.
Знам да треба да смо свесни притисака, уцена и претњи, али овакво здружено сагињање пред концептуалним подметањем западне пропаганде је пораз пре губитка битке која није ни започета.
Па зар није могуће позвати се на (и на Западу) универзални стандард чистог зла као што је нацизам и неонацизам!?
Јер, украјински бандеризам/бандитизам неонацистичког происхођења, отворено влада украјинским простором.
Зар није могуће формулисати (блажим тоном наравно) сагласност, или барем непротивљење, легитимним циљевима руске интервенције, а то је неутрализација терористичко-националистичког режима који је подјармио 30 милиона људи да служи као експериментални полигон за дестабилизацију и угрожавање безбедности једне од две највеће нуклеарне силе!?
Па за неколико дана кад се дезинформативна прашина са Запада слегне и Украјина ослободи, с чиме ћемо изић пред Милоша? Пардон, пред Владимира? Чак ни пред њега него пред лице правде и слободе, у име 14 хиљада изгинулих у ЛНР и ДНР за осам година, у име 50 живих спаљених 2 маја 2014-те у Одеси, у име колико јучерашњег мученика на крст разапетог и живог спаљеног од стране Азов/Ајдар нељуди…
Да нам је Господ на помоћи.