Око две трећине Срба не подржава признање независности Косова. Међутим, ставови нису урезани у камен, рекао аналитичар вашингтонског Центра за анализу европске политике
Александар Вучић (Фото: Бета/Влада Србије/С. Миљевић)
ВАШИНГТОН — “Новост у дијалогу Србије и Косова, од краја 2021. године и последњих недеља је то што Европска унија отворено и помало агресивно гура Косово да примени споразум о оснивању Заједнице српских општина”, оцењује за Глас Америке Леон Хартвел, гостујући сарадник при тинк-тенку IDEAS (Идеје) на Лондонској школи економије и аналитичар вашингтонског Центра за анализу европске политике (CEPA).
Хартвел је за Глас Америке анализирао балканску турнеју и боравак у Приштини и Београду Габријела Ескобара и Мирослава Лајчака, дипломата које су Сједињене Државе и Европска унија задужиле за праћење ситуације и медијацију у том региону.
Према његовом мишљењу, у јавности превладава утисак да формирање Заједнице српских општина, што је једна од обавеза косовских власти према Бриселском споразуму, представља нужни услов за решавање спора Србије и Косова.
“Међутим, нема доказа да ће би то допринело да Србија призна независност Косова. Тако да је, на неки начин, Европска унија председнику Србије Александру Вучићу дала прилику да у виду косовског премијера Аљбина Куртија има жртвеног јарца којем је препуштен терет дијалога. Тако да Вучић, као изговор за тренутну блокаду дијалога, има то да Курти не сарађује. Мислим да то не доноси корист и није главни узрок застоја у разговорима”, сматра Хартвел.
Такође увиђа да док Европска унија кривицу за недостатак напретка у дијалогу пребацује на терет Косова, у јавности се ћути о све израженијем ауторитаризму председника Србије Александра Вучића.
“Као и убрзаној милитаризацији Србије, безусловној подршци Кремљу упркос ономе што се дешавало у Грузији и одвија у Украјини, али и неспремности да се Кина осуди због геноцида почињеног над ујгурском мањином”, указује Хартвел – додајући ту и периодично одржавање заједничких војних вежби Србије, Русије и Белорусије.
Леон Хартвел (Извор: Глас Америке)
Глас Америке: Имате ли утисак да ће напори Габријела Ескобара и Мирослава Лајчака у Приштини и Београду покренути дијалог са мртве тачке?
Хартвел: Ове посете ће свакако поново покренути дијалог, али нису загарантовани неки значајнији резултати у будућности. Ипак, напредак ће зависити од политичке воље страна да окончају спор. Забринут сам што посредници заузимају приступ да је било какав разговор бољи него када га нема. Међутим, када се преговарачке стране састају без значајног напретка, то угрожава кредибилитет читавог процеса. Европска унија и Сједињене Државе би требало да се усредсреде на потезе ван преговарачког стола како би допринеле окончању спора између Србије и Косова.
Глас Америке: Може ли се њихова посета, на неки начин, схватити као врста упозорења због изостанка напретка?
Хартвел: Дијалог Београда и Приштине од 2011. године траје без епилога. Наравно, Европска унија је фрустрирана дијалогом, али се сукоб не може прекинути притиском на дугме. То се може учинити у оквиру процеса и потребно је време.
Глас Америке: Шта је, по вашем мишљењу, разлог последњег застоја у дијалогу који сада траје неколико месеци?
Хартвел: Главни разлог што спор Србије и Косова траје је то што председник Александар Вучић није спреман да мобилише подршку за признавање суверенитета Косова. Вучић би сутра могао да прекине спор са Косовом, ако би имао воље да то уради, али неће – јер мисли да има користи од њега. Изгледа да је задовољан тренутним статусом кво.
Вучић на састанку са Ескобаром и Лајчаком: Србија поступа одговорно, Приштина избегава обавезе
Глас Америке: Колике су одговорности за застој у процесу на српској и са друге – на косовској страни?
Хартвел: Упркос дугој листи отворених питања о којима се говори у вези са дијалогом, спор се на крају своди на два фундаментална питања: суверенитету и безбедности – која су блиско повезана. Србија је у предности, јер Косово нема много тога да пружи за преговарачким столом. Ако би Вучић мобилисао јавност да подржи признање Косова то би решило оба питања – и суверенитета и безбедности – и отворило врата за изградњу чврстих односа између две државе и њихових народа.
Глас Америке: Шта Србија треба да учини како би допринела могућем напретку?
Хартвел: Око две трећине Срба не подржава признање независности Косова. Међутим, ставови нису урезани у камен. Председник Србије може да се крије иза недостатка подршке у Србији за признавање независности Косова. Са друге стране, може да одигра трансформативну улогу и промовише подршку за то. Прави лидери повлаче храбре потезе да подрже светлију будућност свог народа.
Глас Америке: Да ли се у овом тренутку од Косова може очекивати формирање Заједнице српских општина?
Хартвел: Косово нерадо пристаје, јер је Уставни суд 2015. године пресудио да то није у складу са Уставом. Страхује се и да би то допринело конфигурисању нечега налик Републици Српској унутар граница Косова. Страхује се да би то допринело нестабилности не само на Косову – већ и региону. Администрација премијера Куртија залаже се за мултикултуралну демократију. То значи оснаживање права мањина за разлику од стварања одвојених управних ентитета различитих група на Косову.
Мирослав Лајчак тражи да се договор о ЗСО спроведе, не жели Републику Српску на КиМ
Глас Америке: Да ли сматрате да две стране имају капацитет да у догледно време постигну правно-обавезујући споразум?
Хартвел: Решавање спора Србије и Косова више је политичко него правно питање. Ако на путу решавања постоје законске препреке, две стране, упркос спору, могу да буду вољне да искораче ка мирној и просперитетној будућности. У том случају, пронашао би се начин да се крене у том смеру.
Глас Америке: Колико су стране у процесу далеко од тога и када мислите да би се тако нешто могло догодити?
Хатрвел: Мислим да није од помоћи то што ЕУ и САД врше већи притисак на стране да пронађу решење кроз дијалог. Делује да спор тренутно није зрео за решавање. Мислим да мимо преговарачког стола треба радити на решавању препрека које коче напредак у преговарачком процесу Косова и Србије.
Глас Америке: Шта би решење спора значило за Косово и Србију и читав регион?
Хартвел: Највећу корист од окончања спора Србије и Косова имаће грађани обе земље.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Др Леон Хартвел о Ковиду,
„Сједињене Државе морају очистити информациони екосистем код куће како би земљу учиниле мање рањивом на спољне дезинформације. Као што је већ поменуто, многе кинеске приче једноставно појачавају домаће америчке лажи, у распону од тврдњи да је хидроксихлороквин лек за ЦОВИД-19 до теорија завере које доводе у питање важност маски.“
„Предсједник Трамп редовно назива ЦНН, Њујорк Тимес, Вашингтон пост и друге медије „лажним вестима“. Такође се сумња у америчке научнике, попут Др Антхонија Фаучија, директора Националног института за алергију и заразне болести, који би требало да води борбу против КОВИД-19. Као резултат тога, неки Американци више не верују овим институцијама. Они су се окренули конспиролошким издањима као што су Инфоварс и теоретичарима завере како би их „просветлили“ о КОВИД-19 (неки чак кажу да је то „превара“). У таквим околностима не може се водити рат са КОВИД-19.“
А за читање овог чланка, потребан је и један пакет марамица
Војник на фотографији: у знак сећања на Ричарда Холброока
https://balkaninsight.com/2021/09/06/the-soldier-in-the-photograph-in-memory-of-richard-holbrooke/
#
Залуд му др. кад памети нема.
јесу урезани у камен..(са Дечанима и Грачаницом се не тргује) “.. Прави лидери повлаче храбре потезе да подрже светлију будућност свог народа..” аа, то се у Србаља каже, похвали будалу па да видиш чуда.. хвала, не треба.. ништа шаргарепа, накупили смо их довољно..