Како су лицем у лице сучелили исте ставове Американац Бугајски и један муслиман, политички научник опште праксе

Два лица без људског лика, лицем у лице, што би Американци рекли face to face, а ми Шумадинци: гледај ме право у очи ако смеш, уз обавезну псовку која не приличи овом тексту, Американац Бугајски, политички научник, титула која се код нас не завређује ни дипломом на ФПН-у, с једне стране, и муслиман, такође политички научник опште праксе са дипломом по сниженим ценама, нађоше се у студију да сучеле гледишта и ставове о битним стварима бошњачке свакодневице иако се, као што се могло и очекивати, ставови сами по себи ни у чему не разликују.

– „Господине Бугајски, каже први научник другом научнику – стратегу визионару и пророку који унапред зна шта се може десити у најближој будућности – предвидели сте санкције Додику, можда сте за то и раније знали, али нико живи, па чак ни сам Додик не успева да схвати коме су санкције намењене и колико су важне и тешке за државу БиХ, а колико ландара пишоре за самог Додика“?

– „Ове санкције су само иницијална каписла. Тек ће да се чује тресак. И то не само Додику, који је пропалица, узурпатор, корумпирано страшило и јајара који не престаје да узвикује ЈА па ЈА. Последице ових санкција морају осетити, поред Додика, и Република Српска, и његови најближи сарадници, жена, деца, свастика па и комшија Мујо који му још никад јавно није опсовао мајку српску као и кокошка граорка која редовно носи јаје са два жуманца.“

– „Замислите господине Бугајски, поред толике Америке која је на сред трга у Багдаду обесила Садама Хусеина, а Гадафија убила као пса у блатњавом шанцу и да за то никоме није положиле ни словце извињења, доживљава да јој један Вучић одговара како Републици Српској и својој браћи Србима са друге стране Дрине неће завести никакве санкције иако зна да Србију и њен идентитет чекају најцрњи дани“. Ваљда се нада у Black lives matter под условом да и Срби заслуже третман Black.

– „Срби су врло опасан и подмукао народ. Говоре српски само да би их цео свет разумео. И Србе у Босни су научили да говоре српски. Црногорци су морали да измисле два нова слова само да би у званичним разговорима са Србијом користили преводиоца. И поред свега, Срби имају смелости да кажу како је Косово најскупља српска реч, а ми дали толике паре за Бондстил и наоружање Шиптарске војске. То нам је хвала“, резигнирано је закључио политички научник чија се диплома не признаје ни на ФПН у самом другом Београду.

– „Додик не брани Републику Српску. Он је напада, Зато му је треба одузети и дати у наручје јединствене државе БиХ. Додика потом одвојити од Београда и Москве. Протерати све руске представнике из Босне, Балкана, Европе, Русије и шире и на њихово место довести праве пријатеље Словена који врло добро знају ко су и шта су такви, толико пута доказани пријатељи. Москви не смемо дозволити да заузме наше место тамо где смо утрошили три деценије, потрошили толико средстава и починили толико убистава само да би се ситуација стабилизовала и, бар приближно, личила на нашу!“

– „Али, зашто Европа ћути и не гања Додика на начин како је то деценијама радила“, не да се заварати научник број два.

– „Енглези су, као и увек зезнули ствар мислећи само о својим интересима, иако су били најактивнији у намери да се БиХ централизује. Нажалост, дошао је Брегзит па Енглеску нико живи више и не ферма ни за суву шљиву, а пандемија је од некадашње империје направила европски засеок где се сељани међусобно оптужују за швалерације у доба локдауна.“

„Дакле, да приведемо крају Републику Српску – пожурује белосветски признат научник научнику секенд хенд – за то нам остају само три могућности од којих је најизгледнији рат којим би се укинули Дејтон, ентитети и кантони. Ту ми и муслимани сигурно побеђујемо јер је сада муслиманска војска боље обучена, модерно наоружана и може да рачуна на нашу несебичну помоћ са копна, мора и из ваздуха.

– Живела Република Српска! – заврши чувени политички научник са непризнатом дипломом.

Кад је човек луд, не буди му друг, каже се у нашим народним крајевима. Зато су другови са Запада постали господа.

Categories: Сатиристика

Tags: Јанош Бугајски, Драгослав Пакић, Република Српска, Сенад Хаџифејзовић, сатира