Саво Штрбац: Ружни, прљави и злочести

У својој „борби“ Милановић највише  користи друштвене мреже, посебно Фејсбук

Зоран Милановић (Фото: Даниел Новотни)

Изјавом да се у Другом свјетском рату у Јасеновцу догодио геноцид, али прије свега према Јеврејима, тек касније и према Србима и то искључиво онима из Поткозарја те да су Срби пружали отпор због чега су били третирани као непријатељи, а њих се не убија у логору, изговорене 22. априла ове године на одавању почасти убијенима у Јасеновцу, предсједник Републике Хрватске, Зоран Милановић,  ко зна по који пут својим (не)промишљеним изјавама потреса јавност. Овај пут и српску и хрватску.

И ова је, као и многе друге његове изјаве, двосмислена, контрадикторна и провокативна, изговорена по систему „топло – хладно“ односно ред истине па ред инсинуација.

Као и многи други, и ја се питам зашто даје такве изјаве – да ли због незнања, привлачења пажње, сензационализма…? Пратим га већ дуго и мислим да има свега више него непознавања теме о којој говори.

Из  периода његовог предсједања владом памте се његове изјаве да је Хрватска „случајна држава“ и да је деведесетих у Хрватској био „грађански рат“. Јавно изрећи такве оцјене о држави чији си премијер јесте и необично и храбро, да не кажем и сулудо, што му политички противници не заборављају.

Памти се и његова изјава с краја његовог премијерског мандата, након што је  у септембру  2015. његова влада, због мигрантске кризе, привремено затворила границу према Србији:  „Шарај мало, брате. Шаљи мало горе у Мађарску и Румунију“.

А из периода предизборне кампање за ванредне парламентарне изборе 2016. године остала је упамћена и његова изјава изговорена на ХТВ-ову сучељавању с Андрејом Пленковићем, лидером ХДЗ-а: „Мој је дјед био усташа, а то мом оцу из партизанске породице није сметало“, што је шокирало цијелу јавност, јер прије тога никада није јавно споменуо дједа усташу. Медијска потрага за дједом усташом, утврдила је да је заправо очух његове мајке  био у усташама а да му је прави дјед погинуо 1943. од њемачке авиогранате у родном Сењу.

Упркос измишљеном дједу усташи, Народна коалиција са њим на челу имала је изненађујуће лоше резултате, због чега се и није кандидовао за нови мандат на челу предсједника СДП-а те се једно вријеме повукао у политичку илегалу, из које је васкрснуо 2019. као кандидат своје странке на предсједничким изборима, на којима је у јануару 2020. у другом кругу поразио тадашњу предсједницу Колинду Грабар Китаровић.

Од доласка на функцију предсједника државе, почев од инаугурације, која је била другачија и много скромнија од свих претходних, Милановићеве изјаве и поступци забављају али и збуњују првенствено хрватску јавност и много главобоље задају осталим властодршцима у Хрватској.

Зоран Милановић (Фото: Танјуг/Хина)

Тако је 22. априла 2020, након што је заједно са другим високим хрватским званичницима, антифашистима и лидерима српске, ромске и јеврејске заједнице у Хрватској, присуствовао заједничкој комеморацији посвећеној жртвама концентрационог логора у Јасеновцу, говорећи о спомен плочи коју су припадници ХОС-а три године раније поставили у Јасеновцу, на којој доминира усташки поздрав „За дом спремни“, изјавио: „То треба макнут, бацити негдје. То нема везе с Домовинским ратом“,  што је опет изазвало салву потпуно супротних реакција.

Његово напуштање државног обиљежавања хрватских „побједничких“ акција „Бљесак“ 1. маја 2020. у Окучанима и „Масленица“ 22. јануара ове године у Задру, због учешћа представника ХОС-а обученим у мајице са исписаним поздравом „За дом спремни“, такође је изазвало супротстављене реакције.

Начин на који је недавно „разбуцао“ конкурс ДСВ-а за предсједника Врховног суда Хрватске истицањем своје кандидаткиње, која се није ни јавила на конкурс,  сматра се почетком истинске реформе корумпираног правосуђа у Хрватској, у којем све важније полуге држе хадезеови кадрови, селектовани почетком деведесетих након „чистке“ неподобних.

У својој „борби“ Милановић највише  користи друштвене мреже, посебно Фејсбук, у чему је, по многим аналитичарима, превазишао чак и бившег америчког предсједника Трампа. У својим порукама не штеди никога па никога и не оставља равнодушним. Своје политичке противнике, у које спадају предсједници Владе и Сабора и њихови коалициони партнери, назива најпогрднијим називима: Пленковић је ружан, Пуповац је прљав, а Јандроковић, којег зову и Њоњо, је зао, дијелећи им улоге из италијанског гротескног филма из седамдесетих „Ружни, прљави и злочести“.

Своје нападе преко објава на фејсбуку овако објашњава: „У данашњој се Хрватској ја (…) сам самцат млатим с удбашко-хадезеовским полусвијетом и њиховим безбројним платформама. Без икаквог ‘апарата’ на мојој страни. Тек чврста љевица и око соколово. Пет пута дневно морам реаговати не бих ли разгонио ројеве штеточина, који неометано и без икаквих посљедица – лажу. Већина за новац. Новац власти“.

Нападнути ни њему не остају дужни. Један од њих, Владимир Шекс, сива еминенција свих хадезеовових влада, за Милановића каже: „Мислим да су симптоми једне психичке болести већ високо узнапредовали, да се ради о једној прогресији, нисам стручњак, али да се ради о једном коктелу одређених поремећаја особности”. А Милановић њему узвраћа: „Педесет четири године живим нормално, а сад сам одједном полудио кад сам тебе и твоје срео“.

Чињеница је да Милановићеве објаве на Фејсбуку  гледају стотине хиљада људи, хиљаде их  лајкује, а  огромна већина коментара доживљава га позитивно попут овог: „Господине Предсједниче Милановић, да Вас нема требало би Вас измислити.“

Чињеница је и да је Милановић, упркос сукобима, свађама и јавним вријеђањима, како показују најновија истраживања јавног мнијења, на врху скале најпозитивније оцењених политичара у Хрватској.

Избором неких  Милановићевих изјава и поступака,  само сам желио скренути пажњу читаоцима да Милановићеве изјаве никад нису једнозначне и децидиране, те да их треба посматрати у контексту његових осталих изјава и поступака.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 1. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар