Забрањују се окупљања слободномислећих, док се у име слободе кретања уводе дискриминаторни сертификати и ковид пасоши. Пласирају се униформни новоговори, пароле и обрасци мишљења

Борис Јашовић (Извор: Политика)

Језгро људских права и слобода чине слобода избора, мишљења, говора, кретања, окупљања, заштита физичког и психичког интегритета, право на обавештеност, забрана дискриминације. Реч је о нуклеусу европских принципа и вредности на којима, између осталог, почива и Република Србија. Тако барем пише у првом члану Устава ове земље. Угрожавање само једне од наведених вредности чини друштво недемократским док га угрожавање свега наведеног води у тоталитаризам. Управо се то дешава на глобалном плану у последњих годину дана, са тенденцијом да су антидемократске тековине устале и у постепидемијском периоду.

Људи се преко медија убеђују да прихвате само једно мишљење. Они који критички размишљају бивају етикетирани као теоретичари завере, преносиоци лажних вести и антиваксери. Забрањују се окупљања слободномислећих, док се у име слободе кретања уводе дискриминаторни сертификати и ковид пасоши. Пласирају се униформни новоговори, пароле и обрасци мишљења који се не доводе у питање чак и упркос противречностима које испољавају – истрајавање на одобреним вакцинама чак и када оне изазивају нежељена дејства, повећање броја заражених упркос повећању броја вакцинисаних итд.

Насловна страна “Блица” за недељу 21. март 2020.

„Једна идеологија постаје тоталитарна када настоји да рационално оправда и наметне једно партикуларно и отуда ограничено гледиште као апсолутно и једино исправно”, пише угледни социолог Ђуро Шушњић у „Отпорима критичком мишљењу”. Медији пласирају званично мишљење представљајући га као непобитну истину – вирус је настао природним путем, људи морају поштовати мере, вакцинација је грађанска дужност… Па ипак, „без критеријума истине сваки исказ је једнако ваљан” (Шушњић). СЗО тврди да је вирус настао природним путем док тим нобеловца и вирусолога Монтањеа тврди да је настао у лабораторији. Медији као Свето писмо преносе мишљење глобалне бирократске организације на коју утицај врше фондације мултимилионера и лобисти фармацеутских корпорација док се Монтањеово мишљење не разматра. „Када би цело човечанство било истог, а само један човек супротног мишљења, човечанство не би имало више права да ућутка тог једног човека него што би он имао права да ућутка човечанство”, вели Џон Стјуарт Мил у спису „О слободи”.

Свакога дана медији испоручују број људи који су заражени, који су на респираторима и који су умрли. Манифестна функција оваквог извештавања је поштовање права грађана да буду обавештени, али је зато латентна функција глобално ширење страха. Обавештеност, наиме, подразумева и конструктивни сукоб различитих мишљења о проблему, а не пласирање копипејст информација из једног центра. А управо се преко телевизијских и кабловских канала свакодневно пласирају исте вести и идентичне пароле (у зависности од ситуације) – „Остани код куће, Буди одговоран”, вероватно ускоро и „Вакциниши се”. Реч је о школском примеру индоктринације са елементима пропаганде. Истовремено, друкчија мишљења се квалификују као неподобна и у ту сврху се користе етикете попут теорија завере и лажних вести. Уколико неко гласно размишља и пита се није ли вирус настао у лабораторији бива етикетиран као теоретичар завере, или пак преносилац лажних вести уколико се гласно запита да ли је епидемија облик биотероризма? Слобода мишљења подразумева да је легитимно и равноправно свако цивилизовано изношење претпоставки о неком проблему од општег значаја. Тиранија наметнутог погледа на свет, па макар он био и научни, негира слободу мисли. Не чуди, стога, што људи све мање верују институцијама, науци и добрим намерама корпорација, будући да исти научнотехнолошки ум стоји иза производње вакцина и теледиригованих ракета са нуклеарним пуњењем! Притом, наука зависи од мецена које финансирају истраживања што научни светоназор удаљава од хуманистичких принципа. Међутим, ако неко изрази сумњу у добре намере научника запада у ризик да га држава жигоше као теоретичара завере, а „Гугл” и „Фејсбук” цензуришу због ширења лажних вести. Тако се критичко мишљење систематски гуши, иако слобода мишљења не подразумева цензуру коју сада (што је недопустива новина) спроводе приватне корпорације. А када пожелите да искористите право да протестујете против тоталитаризације друштва, држава вам то право одузима позивајући се на епидемиолошке мере.

„Стање ствари“ нестало у Гугл претрагама, блокирано на Фејсбуку!

Слободу кретања нарушавају полицијски сати и „закључавања” градова и држава. Неки лекари чак траже тоталну забрану кретања за невакцинисане, Хипократе, мили брате, чиме на директан начин криминализују слободу избора. Штавише, право на здравствену заштиту проглашава се битнијим од права на заштиту физичког и психичког интегритета по којем нико не може бити подвргнут научним или медицинским огледима без личног пристанка. А заправо се и једно и друго право налазе у истом рангу, као и  безусловна слобода избора коју треба омогућити људима. Уместо тога, помињу се репресивна увођења сертификата са којима ће подобни моћи у биоскопе, на базене и томе слично што нас враћа средњовековним праксама феудалаца који су издавали кметовима посебне потврде за привремено напуштање имања. Па ипак, Европска унија одобрава ковид пасоше чиме дискриминише људе који не желе вакцину. На тај начин европска бирократија ставља омчу око врата властитим принципима и вредностима насталим у вишевековној борби људи да слободно мисле, говоре, крећу се, окупљају, бирају… За такав њен поступак не може бити оправдања.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 20. 3. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: Борис Јашовић, корона вакцина, корона вирус, лажне вести, пандемија