Наша је дужност да их позовемо да одустану од тог опасног наума и прихвате поштен принцип: да свако добије оно што му је народ одредио и на та мјеста сви поставе свога
Андрија Мандић (Борис Пејовић/ЕПА)
Потреба тајкуна да управљају Црном Гором је у помахниталој фази, о чему најбоље свједочи брутална кампања која се из њихових медија води против традиционалних политичких организација. Чини ми се да нема једног Црногорца који је био спреман да опљуне овдашње српске политичке организације или водеће српске политичаре, а да није добио запажен простор за ту нискост, и то не само у тим медијима него и код њихових партнера у региону. Та жеља да се влада а да се не учествује на изборима постаје врста властољубиве болести која је обузела један број медијски агресивних људи, који се активно не баве политиком али хоће да без избора и супротно народној вољи заузму мјеста политичара и умјесто њих саставе Владу.
Тајкунски медији, изнајмљени аналитичари, купљени НВО активисти, од завршетка избора па до данашњег дана само појачавају тон бесомучне кампање која се доминантно усмјерава против Демократског фронта, српског народа у Црној Гори, српског Патријарха, предсједника Србије…. Они псују и вријеђају оне најдоследније српске политичаре у Црној Гори, финансирају и подмећу лажна испитивања јавног мњења на која се потом позивају као на неку важну чињеницу, а заборављају резултате избора од 30. августа и народну вољу која је на њима саопштена.
Андрија Мандић, Небојша Медојевић и Милан Кнежевић (Фото: Небојша Поповић/Спутњик)
У Црној Гори се данас дрско и безобразно жели побједа демократије искористити тако што би се учврстила власт мањине, и то оних људи и организација за које нико није гласао нити они имају подршку народа. Пред очима читаве јавности чини се све да се демократија порази, а на власт, у име групе овдашњих милионера, доведу “експерти” који треба корисно да послуже за увећавање њиховог личног богатства. Медије је, после дугог низа година медијске апстиненције, запосјела неколицина важнијих црногорских олигарха и без икакве уздржаности понудили парламентарној већини њихов концепт за формирање нове Владе. Јавно је објављен манифест олигархије по којем у Црној Гори треба бирати Владу тако што она не би била народна него приватна, чиме директно хоће да пониште резултате избора и на мала врата уведу обавезност поштовања воље њих неколицине.
Из јавног наступа Миодрага Перовића, власника медијске групе ,,Вијести’’ и антисрпског недељника ,,Монитор’’, и Жарка Ракчевића, некадашњег предсједника СДП и блиског сарадника Мила Ђукановића, а сада власника више приватизованих великих предузећа, препознао сам три начела антидемократског манифеста којег су они представили:
Прво начело је да проценти освојених гласова никако не смију бити правило по коме се саставља Влада – што је директна забрана основних демократских принципа који се овим начелом укидају. Умјесто да сваком припадне и да свако добије оно што му је народ додијелио на изборима они желе конфликт, односно, да прво понизе и поразе онога који би у Парламенту требало већински ту владу да подржи. Зар неко има право да неком да више од онога што му је дао народ, а да таквим поступком не поткопава демократију и будућност.
Миодраг Мишко Перовић (Фото: Саво Прелевић/Вијести)
Друго начело је да политичке партије не смију да буду у Влади јер то је наводно партитократија која је била на сцени до недавно, што наравно није тачно јер смо ми 30. августа оборили аутократски, а не партитократски режим. Ово начело је посебно важно брзо наметнути и муњевитом акцијом обесмислити основни демократски стандард по коме партије формирају Владе, а политички живот се организује кроз рад и такмичење политичких странака. Дакле, неопходно је убиједити јавност да је Црна Гора наводно специфичан случај за који не важе стандардна правила да партије чине дио сваке посредне демократије, и владе формирају партије које су задобиле већинску подршку грађана. Циљ је врло конкретан – да се путем овог антицивилизацијског чина забрани утицај странака на доношење политичких одлука и на тај начин народ лиши механизма властитог учешћа у јавним пословима и владавине друштвом.
Умјесто политичких партија, овај манифест уводи званично као обавезујуће нови одлучујући механизам у формирању Владе, тзв. систем појединца (експерта) којег би бирали моћни појединци, а не народ као у свим демократским земљама. Тако наметнута Влада треба да послужи једнима, и то оним најслабијима, како би оштетила оне друге – најјаче. Покушава се на брзину изградити медијска слика да народ који није бирао тајкунске експерте и није ни знао шта је то експертска влада, наводно је баш то желио и тражио, а не боље резултате. Колико је дрзак овај предлог најбоље илуструје чињеница да у Владу, која по Уставу води унутрашњу и спољну политику државе, једино не могу да уђу они који су првопозвани за тај посао, а то су странке и политичари.
Треће начело је да у нову Владу посебно не би могли ући политички лидери највећих владајућих странака, а поготово не треба дозволити да тамо уђу политичари који воде српске странке, или неки други који не наступају са антисрпских позиција попут Небојше Медојевића. Предсједник најјаче владајуће странке, која је уз то још и српска, не смије нипошто. Они политичари који су освојили најмање гласова, а блиски су овдашњим олигарсима, пожељно би било да буду и предсједници Владе. Дакле, по овом начелу, они које је народ већински подржао су забрањени од стране оних које народ није бирао, нити их хоће.
Милан Кнежевић и Андрија Мандић (Фото: Лука Зековић/Вијести)
Овај манифест октроише владавину мањине, то јест, он промовише нови облик “тамничења Црне Горе” и тиранију приватних и тајкунских интереса умјесто слободно изражене воље грађана. Та злоупотреба демократских избора, претпостављање властитих интереса над народним, директна је крађа народне воље. Обећали смо грађанима да никоме нећемо дозволити да украде њихове гласове јер су они за нас светиња и дужни смо да се боримо и њихову сувереност одбранимо.
Није Црна Гора прва држава гдје су олигарси успјели да приграбе политичку моћ која им не припада. Постоји много таквих примјера у прошлости и они имају сви исту законитост.
Државе су пљачкане и сиромашене, а олигарси су се богатили. Плате и пензије у тим земљама су биле све ниже и ниже, реална економија је нестајала, јавни дуг је из дана у дан увећаван, а квалитет сервиса који пружа држава био је све слабији. Завршница те агоније није била ни мало добра за земље којима су власт састављали грамзиви олигарси, али су и судбине већине тих осионих и моћних људи биле жалосне. Многи су завршили у затворима или пострадали на други начин, доживљавајући страшна понижења.
У нашем случају није још касно да локални тајкуни, њихови експерти или изнајмљени политичари одустану од опасног плана крађе народне воље и покушаја успостављања доминације мањине над већином. Наша је дужност да их позовемо да одустану од тог опасног наума и прихвате поштен принцип: да свако добије оно што му је народ одредио и на та мјеста сви поставе свога.
Демократски фронт ће истрајавати на јасним демократским стандардима и на сваком мјесту ћемо се борити за њихову примјену. Успјешно смо се борили против главног оснивача клуба црногорских олигарха, Мила Ђукановића, па немам никакве сумње да и у овом случају резултат борбе, као и њен коначни исход може бити другачији.
Колумна је првобитно објављена у листу Политика
(Фејсбук страница Демократског фронта)
Categories: Преносимо
Оставите коментар