Досад је било држава које нису уводиле затварање (Јапан, Шведска, Бјелорусија), али није било државе гдје су људи захтијевали и освојили слободу. Србија је прва

Протестно окупљање испред Народне скупштине, 7. јула 2020. (Фото: Твитер налог Алекса Тифина)

(The Unz Review, 14. 7. 2020)

Немилосрдни налет терора короне је заустављен. Непокорни Срби побунили су се против свог предсједника кад им је наредио да поново морају у кућни притвор. Послије два дана уличних борби послије којих су десетине полицајаца завршиле у болници, одлучни протестанти су побиједили – власти су се предале и одустале од намјере да затворе Београд. Продавнице, кафићи и ресторани мораће затварати раније, али то је знатно боље од предвиђеног потпуног затварања. Предсједница владе се пожалила да не разумије зашто људи протестују. Та дама мора да је ограничене памети ако послије два дана протеста не схвата да људи неће да их затварају. Дописник BBC-ja из Београда je јавио да је ово риједак примјер одступања власти, што је еуфемизам какав само Енглези могу смислити. За мене је ово преседан.

Досад је било држава које нису уводиле затварање (Јапан, Шведска, Бјелорусија), али није било државе гдје су људи захтијевали и освојили слободу. Србија је прва. Ова мала земља на Балкану (с око седам милиона становника) има дугу историју отпора – вијековима су се борили с Турцима; пружали отпор нацистичкој Њемачкој дуже него Француска; имали најјачи герилски покрет изван Белорусије. И, да – борили се с моћним НАТО-ом поприлично дуго. Нијемци су бомбардовали Београд априла 1941, а недуго потом и Америка (уз помоћ Енглеза, разумије се). Четрдесет четврте, на Васкрс, шестсто америчких бомбардера тепих бомбардовањем напало је Београд, уништавајући његове дворе, позоришта, жељезничке станице и болнице. То је био ускршњи поклон Америке Србима.

Дописник BBC-ja из Београда je јавио да је ово риједак примјер одступања власти, што је еуфемизам какав само Енглези могу смислити. За мене је ово преседан

Бил Клинтон је 1999. поново бомбардовао Београд, три мјесеца, убивши много Срба и изазвавши огромно разарање. Предсједник Србије је киднапован и убијен у судској ћелији у Хагу. Пријатељи из Америке, ако вам је већ до извињавања, клекните за Србе, због злочина скоријих и опипљивијих од ужаса које су починили ваши преци у осамнаестом вијеку. Америка није без разлога изабрала да баца бомбе баш на Србе: Срби се не предају тек тако. Ови џинови јаке воље имају више петље него сав остали Балкан заједно. Нема сумње да многи од генија зла из Главног штаба короне данас жале што нису збрисали Србију с лица земље, да не би била незгодан примјер прилично поводљивом и покорном становништву широм земаљске кугле.

Протест у Београду 7. јула 2020. (Фото: Владимир Живојиновић)

Али сад је доцкан. Савладали смо лекцију. Једини начин да се избјегне поновно затварање је народни устанак, јер ништа друго неће увјерити наше власти да се од тог уздрже. Као дијете кад нађе теглу са слатком – то је једноставно јаче од њих. Затварање знатно олакшава посао нашим владарима: субјекти остају затворени, бојажљиво излазећи само ради куповине, послушни, на социјалној помоћи, зависећи од добре воље државе. Незапосленост постојано расте са сваком недељом затварања. Мала предузећа ће пропасти. Потоп ће преживјети само дигиталне корпорације. Људи су за једнократну употребу, баласт за економију. Чак ни њихов рад више није потребан. Ускоро ће независни, марљиви народ бити замијењен новим сојем зависним од владиних субвенција, који ће само тражити забаве – модерна верзија руље зване „хљеба и игара“ на коју су сведени поносни Римљани, како је писао Јувенал прије деветнаест вијекова.

Зашто је влада у Србији одлучила да затвори свој народ? Тобоже јер је смрт тринаест људи „у вези“ с ковидом. „Тих 13 је прелило чашу“, смјерно је издекламовао предсједник. Имајте на уму да у државама с милионским становништвом попут Србије свакодневно умиру стотине људи, и да је то нормално. Што је толико необично да је тринаест људи умрло од упале плућа а да су при том можда били заражени вирусом короне? Прије коју годину хиљаде Срба борило се и гинуло за своју слободу – бар су се они за то борили. Њихови владари данас баш ни не размишљају о слободи. Срећа да је народ (за разлику од својих владара) саздан од друкчијег, чвршћег материјала.

Нема сумње да многи од генија зла из Главног штаба короне данас жале што нису збрисали Србију с лица земље, да не би била незгодан примјер прилично поводљивом и покорном становништву широм земаљске кугле

Срби с којима сам разговарао мисле да ово није била самостална одлука њиховог предсједника, већ налог одозго из неког опскурног Главног штаба ковида, вјероватно посредством СЗО. Постоји прикривена рука водиља која смишља како ће људима приредити нове патње и врши притисак на владе да затварају економију и људе. Власти наравно једва чекају да се врате затварању. У питању је инерција. Велика снага учмалости. Пошто су широм свијета посредством бирократског апарата наметнули законе поводом короне, увели учење на даљину, ознаке за растојање од два метра, поручили милионе маски с пристојном зарадом за себе, обучили читаву армију грађанских лица за државну службу, дисциплиновали људе – нису вољни да то испусте. Навикли су се и сад хоће да уживају у плодовима.

Протести испред Скупштине, 8. 7. 2020. (Фото: Милан Обрадовић/Бета)

Питер Хиченс је о том писао у својој колумни: „Кад је ово лудило почело, понашао сам се као да се међу нама шири нова, фанатична религија. Буди учтив и трпељив, мислио сам. Можда је лудачка и штетна, али ће проћи. Сад је јасно да је нова вјера, заснована на страху од невидљивог и добрано отпорна на разум, захватила читаву земљу. И испоставља се да је то једна од оних вјера које нису нарочито толерантне спрам других. Њени еванђелисти нас не пуштају, непрестано нас присиљавајући да им приђемо. Зато толико говорим о захтјеву да нам свима ставе брњицу. Овдје се не ради о здрављу, не толико ни о ковиду, већ о власти, моћи и слободи. Ова обузетост да нам говоре како да изгледамо и да нас од нормалних људи претворе у беспоговорно послушне ,чопоративнеʻ животиње с обавезном униформом дио је, по мом мишљењу, невиђеног удара на нашу личну слободу у цјелини. Останите код куће. Не идите на посао. Не виђајте се ни с пријатељима ни с родбином. Слушајте наређења. Поступајте према препорукама. Повинујте се упутствима. Навикните се да вам говоре шта да радите. Изгледа да смо заиста послали нација мазохиста који су дигли руке од себе.“

У Америци би нови талас наводне пандемије требало да с власти уклони предсједника Трампа, пошто су покушаји с опозивом и оптужбама за сарадњу с Русијом доживјели фијаско. Произвели су нови талас без поновног разношења вируса (како каже Лари Романов), употребом медија. „Нови рекорд – више од 68.000 нових случајева“, вриште из Њујорк тајмса. Не кажу вам да ти бројеви ништа не значе. Нови случајеви нису болесни људи – ријеч је о потпуно здравим људима који су мањкавим и сумњивим методама проглашени за носиоце ковида. Што се више тестира, више је позитивних. Џорџ Флојд је имао вирус, али је био довољно здрав да се супротстави полицији.

Добро је рекао један руски виролог: ако бисмо тестирали здраве људе на било какав вирус грипа, добили бисмо огроман број „заражених“. Свако има неки вирус. Али не тестирамо здраве људе јер никад – до сада – нисмо имали потребу да стварамо илузију да постоји пандемија. Ове године та потреба постала је насушна, јер руководиоци операције ковид хоће да униште свјетску економију, подрију нашу животну снагу и склоне Трампа. Забрињава што су им се приклонили Тексас и Флорида, некад Трампови бастиони, уводећи маске на основу сумњивих тестова.

У погледу заразе нема ничег новог. Чарлс Хамилтон, први муж Скарлет ОʼХаре, умро је од упале плућа, и нико га није тестирао на нови вирус короне. Да су Шерманову армију тестирали на вирус, можда никад не би дошла ни до Атланте, камоли Саване.

Са протеста у Београду (Фото: Ројтерс/М. Ђурица)

Једино што је ново је наваљивање њених промотера. Призори сљедбеника ковида све више попримају војне обрисе. Карантин око Мелбурна Аустралијанци поносно називају „Челични прстен“. Човјек би помислио да су им улице пуне лешева, али наравно да нису. У питању је иста она пријетња „новим случајевима“, која не значи апсолутно ништа, али је довољна да принуди Аустралијанце да прихвате ову тиранију.

Да није Београдског устанка, клонуо бих духом. Оном што могу Срби можемо тежити сви. Нужна нам је побуна против диктатуре ковида, револт док се не ослободимо.

Браћи слободног духа бих поручио: не бојте се никог до Бога. Не вјерујте медијима јер продају страх. Измислили су „хомофобију“ да би се хомосексуалци почели бојати нормалних људи и потрчали у наручје Америке. Измислили су „мушки шовинизам“ и „насиље над женама“ да би код жена изазвали страх од мушкараца и обратиле се држави као заштитнику. Измислили су „расизам“ да би се свака етничка мањина шћућурила под плаштом Великог брата. Створили су мит о „злостављању дјеце“ да би изазвали неповјерење жена према мужевима. То су митови. Не постоји „хомофобија“ – шта кога брига шта радите у спаваћој соби, док год то не намећете јавности. Мушкарци се по природи заштитнички понашају према дјеци и витешки према женама. Бијелци у стварности воле кад се црнци веселе и свирају бенџо, ако то не траје читаву ноћ. Да вам кажем: кад смо раздвојени, сви смо мањина – кад смо заједно, чинимо народ. Сасвим се добро слажемо без угњетавања и надзора Великог брата. Страх од ковида произведен је да бисмо се почели бојати другог људског бића. Зато га морамо одбацити.

Да није Београдског устанка, клонуо бих духом. Оном што могу Срби можемо тежити сви. Нужна нам је побуна против диктатуре ковида, револт док се не ослободимо

А ковид вјерницима бих поручио: Не очајавајте никад! Ово није посљедња катастрофа која ће нас снаћи. На ред чекају скакавци, астероиди, геомагнетске олује, и новије и боље заразе. И даље је могуће да човјечанство крене трагом диносауруса у заборав. Што толико журите?

Израел Шамир

P. S. Затварање не помаже, како су се увјерили Израелци. По природи спринтери, Израелци су познати као брзи на обарачу и још бржи да прогласе крај и похвале се пријатељима. Израелци су први посегнули за закључавањем, мислећи да ће побиједити блицкригом, као 1967. Прославили су побједу (јер су имали мало умрлих), али су ускоро открили да се против свеприсутног вируса не може говорити о побједи или тријумфу доктрином шока. То је борба на дуге стазе, а затварање је средство за судњи дан, закључак је Израелаца који су га опробали. Крајње средство се не примјењује док год се може без њега.

С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари

Прочитајте још

• Израел Шамир: Демаскирање слободе или Где нема страха, нема ни ковида!
• Никола Варагић: О протестима и зашто има наде
• Александар Новаковић: Ко баца камење?

Categories: Посрбљено

Tags: Београд, Израел Шамир, Србија, вирус корона, пандемија, протести