„Тело за одговор на пандемију“ пре свега би имало задатак да контролише становништво војним техникама, дигиталним системима праћења и идентификације, на радним и студијским местима
Рокфелерова задужбина представила је „Национални план за тестирање на ковид-19“, указујући на „прагматичне кораке за поновно отварање радних места и наше заједнице“. У питању, међутим, нису само здравствене мере, како би се дало закључити из наслова.
План – у чијој су припреми учествовали неки од најпрестижнијих универзитета (Харвард, Јејл, Џонс Хопкинс и други) – претпоставља прави хијерархијски и милитаризовани друштвени модел.
На врху је „Одбор за тестирање пандемије“ (Pandemic Testing Board, PTB), сродан Одбору за вођење рата САД током Другог светског рата. Одбор би „чинили лидери из бизниса, владе и академске заједнице“ (у првом реду не би били представници владе, већ представници финансија и економије, по важности).
Ово врховно тело било би овлашћено да одлучује о производњи и услугама с овлашћењима сличним онима који Закон о производњи одбрамбених средстава додељује председнику САД у ратним условима.
Планом се предвиђа да се у почетку на ковид-19 тестира три милиона америчких грађана недељно, а да се број увећа на 30 милиона недељно у року од шест месеци. Циљ је постићи способност да се тестира 30 милиона људи дневно у року од годину дана.
За сваки тест се очекује „поштена тржишна надокнада трошкова (нпр. 100 долара по тесту) за сва испитивања на ковид-19“. Стога ће за то бити потребне милијарде долара средстава пореских обвезника месечно.
Рокфелерова задужбина и њени финансијски партнери помоћи ће у стварању мреже за пружање кредитних гаранција и потписивање уговора са добављачима, односно великим компанијама које производе лекове и медицинску опрему.
Према Плану, Одбор би такође био овлашћен да створи „Корпус за одговор на пандемију“ – специјалне снаге (не изненађује што су назване „корпус“) бројности од 100 до 300 хиљада људи.
Били би регрутовани од добровољаца из Јединица за очување мира и „Америкорпса“ (тела америчке владе чија је званична намена „помоћ земљама у развоју“) и војног особља Националне гарде. Чланови „Корпуса за одговор на пандемију“ примали би просечну бруто плату од 40.000 долара годишње, па се очекује државни трошак од 4-12 милијарди долара годишње.
„Тело за одговор на пандемију“ пре свега би имало задатак да контролише становништво војним техникама, дигиталним системима праћења и идентификације, на радним и студијским местима, у стамбеним просторима, на јавним местима и на путовањима. Системе ове врсте – подсећа Рокфелерова задужбина – праве Епл, Гугл и Фејсбук.
Према Плану, подаци о појединцима у погледу њиховог здравственог стања и активности остали би поверљиви „кад год је могуће“. Сви подаци би, пак, били централизовани на дигиталној платформи којом би заједнички управљале савезна држава и приватне компаније. Према подацима које би на располагање ставио „Савет за контролу пандемије“, с времена на време би се одлучивало која област треба да буде закључана и колико дуго.
То је, у најкраћем, план који Рокфелерова задужбина жели да спроведе у Сједињеним Државама и шире. Уколико би се он бар и деломично спровео, дошло би до даље концентрације економске и политичке моћи у рукама још ужег елитног сектора на штету растуће већине која би била лишена основних демократских права.
Операција се изводи у име „контроле ковида-19“, чија је стопа смртности међу становништвом у Америци према званичним подацима до сада мања од 0,03%. У Плану Рокфелерове задужбине вирус се користи као право оружје, опасније од самог Ковид-19.
Манлио Динучи (Manlio Dinucci), географ и новинар
Приредило: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар