Уколико неко из државе мисли да ће раскидом споразума са Немцима о посредовању у запошљавању смањити одлив радника из земље, мислим да се грдно вара, каже професор Љубоград Савић
Фото: Д. Јевремовић
Сви конкурси Националне службе за запошљавање за одлазак медицинских сестара и техничара на рад у Немачку су обустављени.
Тако тврди Зоран Ђорђевић, министар за рад и запошљавање, који је пре неколико дана обзнанио да ће, после шест година постојања програма ГИЗ Трипл вин Србија, од следеће године бити и формално сагледано раскидање Споразума о посредовању у привременом запошљавању српских радника са Немачком.
Док држава тиме очито шаље недвосмислену поруку да ће такав потез умањити одлазак радника из наше земље, а треба нагласити да на тај начин, под окриљем државе, из Србије годишње оде тек стотинак медицинских радника, мишљење јавности и стручњака на ову тему изузетно је подељено. Грађани углавном сматрају да ће медицинари престати да одлазе тек када у Србији плате буду као у Немачкој, а међу читаоцима „Политике” има и оних који раскид уговора са Немцима виде као потез због којег се земља беспотребно брука. За многе је ово чисто пропагандни потез власти, док има и оних који желе да знају да ли ће неко да одговара за досадашње испоручивање наших стручњака у свет.
У ГИЗ Србија истичу да имају разумевање за став партнера – Министарства за рад и запошљавање поводом заустављања конкурса за запошљавање медицинских радника у Немачкој.
„Наша намера није да у Немачку привлачимо медицинско особље које је неопходно на тржишту рада Србије. Интенција је да се медицинским сестрама и техничарима који нису пронашли адекватне понуде на тржишту Србије и који не могу да нађу жељено запослење понуди да се у Немачкој даље професионално развијају и остваре своје циљеве кад је реч о запослењу. Овај програм се, поред Србије, спроводи у многим другим земљама. Уколико би овај пројекат у Србији изазвао непосредне негативне последице и уколико наш партнер не жели да настави са пројектом, ми ћемо размотрити све расположиве опције“, истакао је за „Политику” Герхард Зипел, директор ГИЗ Србија, поводом најаве министра за рад о заустављању конкурса за запошљавање медицинских радника у Немачкој.
Да овакав потез власти нема нарочиту тежину, већ показује само осетљивост на то да ствари у Србији иду предалеко, уверен је Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука и председник синдиката УГС „Независност”.
„Постојањем оваквог споразума држава није омогућавала неограничен број одлазака наших људи, јер немачка привреда ионако отвара границе за све. Процене су да јој недостаје укупно 1,7 милиона људи у свим струкама, а захваљујући новом закону, који ступа на снагу од 1. марта, они ће то и добити. Зато би Србија требало да има јасну развојну стратегију за задржавање људи или њихов повратак, стратегију којом би људима требало да се омогуће пристојне плате, да им се да изазован посао, да од свега тога направе неку врсту бенефита за себе. Ипак, оваквом стратегијом и образовном политиком Србија нећемо никога зауставити да не оде из земље“, истиче Стојиљковић подсећајући да давање државних субвенција страним инвеститорима за запошљавање кадра није решење проблема, већ га види у смањивању пореза на зараде.
И Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити, сматра да одлуком о обустављању одласка медицинских сестара у Немачку неће бити заустављен одлазак радника из земље, али је оцењује као сасвим добру. Подсећа да, иако посредством НСЗ-а из Србије годишње оде 110 сестара, највећи број њих не иде преко те службе, већ самостално или преко агенција за запошљавање.
„Према подацима Фискалног савета, за последње четири године отишло је 6.000 здравствених радника, а од тог броја већина су сестре и техничари, мање лекари. Да би се медицински кадар задржао потребно је додатно повећање плата и обезбеђење бољих услова рада“, наглашава Савић, подсећајући да је у Србији просечна плата лекара опште праксе 76.000 динара, специјалисте до 95.000 динара, док медицинске сестре зарађују од 45.000 до 56.000 динара.
„У иностранству сви они зараде и неколико пута више. Као неговатељи пацијената, на пример, добијају и до 3.000 евра месечно. Код нас, медицинским сестрама плате су повећане за 15 одсто, лекарима за 10 одсто, а немедицинском особљу за осам процената, све то у новембру 2019“, подсећа Савић.
Раскидањем споразума са Немачком неће бити спречен одлив радне снаге из земље, али ће се спречити одлазак под окриљем државе, која је у том погледу досад била гарант организованог начина упућивања радника из Србије у Немачку.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета из Београда, сматра да је сасвим разумно да Србија има такве уговоре са другим државама.
„Када не би постојали такви споразуми и када би људи одлазили стихијски и самоиницијативно, онда нико не би могао ни да им помогне ако се нађу у проблему. Уколико неко из државе мисли да ће раскидом споразума са Немцима о посредовању у запошљавању смањити одлив радника из земље, мислим да се грдно вара. Јер, онај ко је одлучио да оде, тај ће свакако то урадити. Људи ће одлазити тамо где сматрају да им је боље, а одлазак не зависи од државе него од појединца. Зато је боље да одлазе на организован начин, под окриљем државе, јер ће тиме себи скратити муке“, изричит је Савић, истичући да држава треба да се позабави конкретним мерама како би се егзодус спречио.
„Ту пре свега мислим на знатно повећање зарада, али не за све, јер нису сви исти, и нема у свим делатностима подједнаког мањка радне снаге. Друго, треба размишљати о начинима побољшања услова рада, решењу стамбеног питања, могућностима специјализације и упознавања са новим технологијама….“, набраја Савић.
За шест година, колико траје пројекат немачке организације за међународну сарадњу, посао у Немачкој добило је више од 700 медицинских сестара и техничара, општег и педијатријског смера.
Марија Бракочевић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Оставите коментар