Ознаке

, ,

„Сатима и сатима глумци-играчи изводе подвиг од ког застаје дах. Иза спектакуларних слика насталих савременом анализом грчких трагедија стоји дуг и напоран рад. Посвећен. Посвећен у тој мери да ми хришћани не можемо да позавидимо складној заједници на сцени. Глумци и глумице су махом голи, а да та голотиња нема везе ни са порнографијом, ни са провокацијом малограђанштине, каже ђакон Илић

Представа „Олимп“ изазвала највише реакције јавности на овогодишњем „Битефу“ (Фото: Танјуг)

Скоро нисам видео неки производ савремене уметности који може да изазове оволико поштовање, написао је на свом Фејсбук налогу Ђакон Ненад Илић о спектакуларној представи „Олимп” редитеља Јана Фабра којом је отворен 51. Битеф.

Извођење представе „Олимп” трајало је 24 сата на сцени Сава центра, а РТС је у директном преносу дочарао раскош несвакидашњег театарског подухвата.

Присуство голих глумаца на сцени у различитим кореографијама изазвало је много реакција у Србији – од еуфоричног одушевљења, до погрда због „неконтролисаног неморала на сцени”.

Ђакон Ненад Илић је режирао неколико позоришних представа међу којима је и „Лажа и паралажа” која је играна у Народном позоришту у Београду.

Изузетну посвећеност уметности и велики напор глумаца у представи „Олимп” Илић је на свом фејсбук профилу описао као „херојски напор да се смрт уметности не призна”.

„Сатима и сатима глумци-играчи изводе подвиг од ког застаје дах. Иза спектакуларних слика насталих савременом анализом грчких трагедија стоји дуг и напоран рад. Посвећен. Посвећен у тој мери да ми хришћани не можемо да позавидимо складној заједници на сцени. Глумци и глумице су махом голи, а да та голотиња нема везе ни са порнографијом, ни са провокацијом малограђанштине, па чак ни са подвученом еротиком – она је само једно од средстава за искрено улажење у проблеме људског постојања. Нема подразумевања. Извођачи су буквално оголели себе”, написао је Илић на свом фејсбук профилу.

Даље у Илићевом тексту пише да „глумци до изнемоглости понављају реченице док их заиста не прихватимо и уђемо у дијалог са њима”.

„Поливају се бојама, мажу уљем, рву се, играју уз хипнотичку музику и ваљају по земљи, воде љубав са биљкама и невидљивим визијама – све под палицом дебељушкастог Диониса иако се противе осталим паганским боговима. Раде све то до изнемоглости. Поштено. Сведоче своју уметничку веру”, написао је Илић.

У опису представе Илић каже да не спада у љубитеље таквих форми, али ова представа се дефинитивно издваја искреношћу и аутентичношћу.

„Иза свега стоји трагедија, али суочавање са њом није лишено хумора и виталности која фасцинира. Отпор претварању човека у саставни део рационалног западног пројекта. Нешто што личи на све уметничке и позоришне побуне од шездесетих година на овамо, али лишено свега тривијалног, баналног. Откривају нам шта стоји иза сумануте културе екстазе као једине паузе у сивилу свакодневице”, пише Илић.

Даље у тексту пише „човек је ограничено, али величанствено биће говоре нам, а извођачи представе на крају отворено траже признање за своје херојство, али и за херојство човека уопште”.

„Затим иронишу тај свој позив претварајући озбиљну и за гледаоца захтевну кореографску причу у баналну еротичну кореографију са медија као што је наш несрећни „Пинк”.

Упућени се сете како је бунтовник Буњуел завршио филм о Светом Симеону Столпнику у тадашњем диско клубу. Мистичка екстаза враћа се на инстант екстазу савременог доба. И на крају кад се Дионис, алтернатива сувом рационализму цивилизације, повуче, поручују нам – „дишите слободно и замислите нешто ново!” пише Илић.

Он у тексту поручује да је „дивно кад ти неко да повод за озбиљан дијалог”.

„Незгодно је што те то обавезује да изађеш из сопствене млакости и подразумевања. Велико је освежење кад се макар за неко време можемо измаћи из наших локалних (великих) проблема и сагледати проблеме данашњег човечанства.

Снимак ове изузетне представе требало би приказивати, ако не у богословијама, а оно сигурно на Богословским факултетима. Да би будући свештеници и теолози могли на време да нађу прави одговор на крик овог времена – „дајте нам нешто заиста ново!” – пише Илић.

(Танјуг/Политика, 26. 9. 2017)

Advertisements