Ознаке

, , , , , , , ,

(Руска народна линија, 14. 9. 2017)

Ако је веровати челнику католичке заједнице у српској покрајини, испоставља се да је од прадавних времена Косово било настањено папистима, који су изградили овдашње храмове, борили се против турског освајања и патили под Отоманским јармом…

Свештеник Сергеј Карамишев

Петог септембра 2017. кардинал Ернест Троскани Симони (пореклом Албанац), освештао је у Приштини катедралу у част Терезе Калкутске, коју је папска црква канонизовала пре годину дана. Катедрала је великих димензија и градња још није завршена. Према пројекту, биће опремљена са два звоника високих 70 метара, тј. постаће један од највиших објеката у граду.

Све ово не би било толико значајно да се не појављује природно питање: ко су парохијани новосаграђене цркве? Можда православни, којима се сада препоручује да забораве веру својих отаца и чије су храмове албански терористи систематски рушили и оскрнављивали 1999. и током неколико следећих година?

Генерални викар католичке заједнице на Косову, Луш Ђерђи, нимало се не колебајући, изјавио је буквално следеће: „Морамо да обновимо оно што је уништено током Отоманског царства, а то су биле на стотине цркава. У оним данима када су на Косову живели католици, имали смо 10 катедрала.“

Права новост је, како се испоставља, да на Косову никада није било православних хришћана. Ова земља је од прадавних времена била настањена папистима, који су овде изградили храмове, борили се против турског освајања и патили од Отоманске јарма … и нико, осим Турака, храмове није никада рушио. О православним Србима, није речена ниједна реч…

Како је ово могуће?! Ово је и сасвим политички некоректно – па на церемонији освећивања (катедрале) присуствовали су и председник Косова, Хашим Тачи, официри и војници НАТО-а (а не само паписти). Симболично је да је катедрала саграђена на раскрсници улица Била Клинтона и Џорџа Буша и да служи као додатни симбол окупације.

Катедрала Терезе Калкутске (Фото: Valerie Plesch/ NCRonline.org)

Дуги прсти паписта су продрли у дубину историје, како би преотели за себе и само сећање на туђе светиње. Шта је ово, ако не и један од најподмуклијих облика геноцида?! Ако им ово успе, зашто не користити то ново искуство и у другим земљама у којима живе православни? На пример, у Белорусији и Украјини? Наравно, не сада, већ после одређеног броја година или чак деценија, а након довољно испирања мозга.

На крају крајева, за ово треба само понављати да између Православља и папизма нема значајне разлике. И ако је тако – једноставно заборавите Православље, сагласите се са историјским фалсификатом, прихватите да су ваши преци били паписти, са малим одступањима, заборавите и оне озлоглашене разлике и на крају претворите се и сами у најпобожније паписте! Како би се рекло, све у славу Бога…

Свештеник Сергеј Карамишев, публициста, Рибинска епархија РПЦ

Са руског посрбио: Коментатор с надимком Don Quixote

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements