Бежећи од насиља исламиста, многи хришћани из Ирака и Сирије присиљени су да божићне празнике проведу у избегличким камповима
Ирачки хришћани су у страху од џихадиста: Багдад (Фото: Бета)
Прослава Божића одвија се у свету у сенци драме коју проживљавају многи хришћани у Ираку и Сирији где су сада главна мета џихадиста који су прогласили калифат. На тај проблем је у посебној поруци указао и папа Фрањо.
„Џихадисти су се зарекли да ће хришћанима избрисати сваки траг. Они то сада увелико раде. Учините нешто, док не буде касно”, пренели су истанбулски медији вапај свештеника из Багдада Тахира Есе упућен међународној заједници.
Овогодишњи Божић многи ирачки хришћани проводе далеко од својих домова: у привременим склоништима на северу земље коју контролишу Курди или у суседним државама где су пронашли привремено уточиште бежећи од зулума екстремиста. У међувремену су остали без ичега: отета су им имања, куће, кола и друга имовина. Многе цркве су уништене или у бољем случају затворене.
Када је „арапско пролеће”, пре скоро четири године, стигло у Сирију почео је прогон хришћана. Они су се нашли на нишану Ал Каиде, Фронта Нусра, а пре свега припадника Исламске државе. У таквој ситуацији хришћани нису имали избора и подржали су секуларни режим Башара ел Асада који им је дотад гарантовао какву-такву сигурност и миран живот. Њихова драма се продубила када су сунитски екстремисти у јуну заузели Мосул, други по величини град у Ираку, и прогласили исламску државу – калифат.
На удару су се пре свих нашли они који се крсте, као и јазиди, припадници малобројне секте која је блиска Курдима. Џихадисти су немилосрдни: од хришћана траже да прихвате ислам или да плаћају посебан порез од 250 долара по особи. То су огромне паре пошто многи од њих не раде. Они који не прихвате тај ултиматум ризикују да изгубе главу, што се у неким местима већ и дешава.
Хришћани који су имали паре и пасоше кренули су на пут у неизвесност: преко курдске аутономне области, на северу земље, покушавају да се домогну Либана, Турске и Јордана, како би се касније пребацили до Европе и Америке.
Ми ћемо потпуно нестати са ових простора уколико се џихадисти хитно не зауставе у свом рушилачком походу, упозоравају малобројни припадници хришћанске заједнице у Мосулу.
Страдање хришћана на Блиском истоку почело је 2003. године, после војне интервенције САД против режима Садама Хусеина. Ал Каида и друге радикалне групе искористиле су тадашњи хаос да се обрачунају са „неверницима” који су уз то, како су их неосновано оптужили, амерички шпијуни.
У Ираку је пре тога живело око милион и по хришћана. Колико их је још преостало. то нико тачно не зна. Помиње се број од 400.000, највише 500.000. Сличан погром се десио и у Сирији која је у последње четири године постала стециште најрадикалнијих исламиста, пробисвета који не бирају средства да остваре циљеве оних који их плаћају.
Прогон хришћана на Блиском истоку изазвао је велику забринутост у Католичкој и Православној цркви. У божићној поруци папа Фрањо је посебно говорио о „страдању браће и сестара” у Ираку и Сирији и позвао међународну заједницу да заустави насиље.
„Надам се да ће ми се пружити прилика да вас лично посетим и утешим”, поручио је папа верницима на Блиском истоку.
Папа Фрањо и васељенски патријарх Вартоломеј су крајем новембра у Истанбулу усвојили заједничку декларацију у којој су позвали „оне који одлучују о судбини народа” да предузму одлучне акције како би се окончале патње хришћана и других мањинских заједница на Блиском истоку.
„Наша браћа и сестре су жртве притисака и били су присиљени да напусте своје домове. Људски живот је изгубио вредност. Трагично је што многи не обраћају пажњу на то. На Блиском истоку очекују не само молитве, већ и акције међународне заједнице”, истакнуто је у декларацији двојице црквених великодостојника.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-31z
Categories: Преносимо
Каже папа “У божићној поруци папа Фрањо је посебно говорио о „страдању браће и сестара” у Ираку и Сирији и позвао међународну заједницу да заустави насиље.” Уме ли он да лепо каже или нареди својим верницима из Америке и Европе да се не мешају у туђа посла? Него позива некакву “међународну” заједницу да заустави насиље? А та његова “заједница” којом командују његови верници бомбардује независне државе једну за другом! И неки на овом сајту тапшу неким тужно-комичним прогласима папе Фрање.
Одемоњени хуманисти Запада оркестрирали су пакао против хришћана на Блиском и Средњем Истоку, као што су то предходно учинили против хришћана односно Срба на Балкану, упрегавши се у службу босанских и албанских апостата. Ево једно оглашавање о оргији зла коју су Западњаци приредили у Божјој земљи Сирији,простору на коме су вјековима кохабитирале три велике религије, јудаизам, хришћанство и ислам док нијесу подпалили исламске фанатике као борце за људска права и демократију!!!
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/sirija.html
Рукопис је исти; у Шпанији до Изабеле и реконквисте имамо заједничку сарадњу Јудаизма и Ислама; у Турској одмах по прогона Арапа и Јевреја чим су ушли у саветнички апарат султана изгнаници из Шпаније загрцнути мржњом према крсту, забрањују градњу нових православних цркава и поправку битније оштећених итд. И односи и међусобно поштовање почињу да се урушавају. Сада када Саудијска Арабија и Израел имају заједничке фондове у Швајцарској и када су у Сирији најтеснији савезници без обзира на формалне везе и када поједине радикалне исламистичке улеме из Катара јавно пропагирају да би данас Мухамед чинио савез са Израелом и проповедају тзв исламски ционизам, немогуће је не приметити исти рикопис који је функцинисао у Шпанији до Изабеле и у Турској по изгнању “саветника” из Шпаније. Олга Четверикова (фонд.стратешке културе) о свему овоме најупућеније пише и поткрепљује све доказима. Дакле прича о крвавим Исламистима има сасвим другу основу и архитекте које треба да припреме (очисте) терен од нечисти, смрада идолопоклоничког који се клања укрштеном дрвету како би “мејшах” дошао неузнемирен њима. Све што се дешава је припрема терена за његов долазак, све што нам изгледа нејасно само су маске; почев од хипер-рационалистичке глобализације и свих “заједничких” вредности усвојених у свим “цивилизованим” земљама: Iustitia Iuvenalis, права мањина – бракови мужеложника, -16 завођење малолетника, повика на “популизам” када се стави функционисање банака под лупу, или урушавање суверенитета. Све је то део истог рукописа само је Смердјаков овај пут дизајниран да баш буде одвратан до краја како би на крају и он могао бити уклоњен. О томе је мудри Али Хамнеи пре 2-3 месеца на састанку Исламске лиге у Техерану, говорио врло јасно трезвено и достојно сваког поштовања.