Група српских писаца упитила је уочи проглашења 66. добитника НИН-ове награде отворено писмо јавности под насловом Бојкот НИН-ове награде

Може ли анатема да буде медицина? Ако може, што се не примјењује? Србија и Црна Гора постале су, миц по миц, ближе Тирани него једна другој

Кад је човјек дуго на једном мјесту, нужно се запита да ли би и на другом мјесту имао толико проблема? Од проблема се, наиме, не да утећи

Гледао сам у његове искрене очи и схватио да постоји разлог зашто бих Грачаницу требало видјети опет и опет

Никад нисам упознао никога ко се зове Мароје. А баш би било лијепо казати, ако би то био старији човјек: Дондо Мароје, ајмо у конобу да попијемо по гот вина!

Да ли је ово ура од устанка? Прије бих рекао да је ура од преображаја. Без преображаја чак је и глобални устанак немогућ

Питам: Да ли бисте хтјели да живите у оваквој држави? У Унији Србије, Албаније, са Босном, Црном Гором и Македонијом, па се звала ма како, и ма како нам је упаковали као слику бољег живота

У фризерском огледалу гледам 75-годишњег оца о коме сам за његов 70. рођендан написао и објавио књигу „Бокешки берберин“, коју је финансирао брат поморац

Анаконда је ала наших дана. Стиском мрви наше историјске границе, обавија се око Светог Саве, дроби етику и морал, а на миру само оставља утробу урамљену ребрима и гениталије

Годинама не могу да се отмем утиску како континентална Црна Гора појма нема што је то Ulqin – како пише на улазу у град, за сада паралелно с (латиничним) називом Улцињ

Трајни поглед на море може да излуди човјека, и опасан је. До пропасти банака коштаће баснословно. Након пропасти, нудиће се у бесцијење

За радно мјесто роштиљџије није пресудна школска спрема – довољно је да кандидат пред власником ресторана изговори типичну јужњачку фонему „тч“

Нема прљавије ствари од Богом вајаног тијела на јахти, или на било којој сличној подразумијевајућој сексуалној платформи, нити има чистије ствари од Богом вајане душе пред олтаром

Не залажем се за самосталност и сувереност Боке Которске јер би таква заливска држава постала такође феуд, и претворила се, у морском огледалу, у данашњу Црну Гору, каже писац Никола Маловић

У шпицу сезоне – будући да је плажа дивља – запљусну је Црногорци. Ладно забаце удице, да им буде и угодно и корисно. Нико други то не чини, јер је опасно: не иду купачи и удице заједно

Утемељена године 1812, у Бијелој ради једна од првих народних школа на српском језику у Боки, што значи и у Црној Гори. Школу и учитеље не финансирају туђе власти, него Срби поморци, бродовласници, али и обичан пук, маслинари, виноградари, рибари

Вриједи устати да би се одбранило благо што га је Бог посадио да буде бесплатно. Сад, увијек, и у све вјекове вјекова