Радови Јована Хаџића су представљали, као и данас, свјетски стандард лингвистике, који би у свим развијеним језицима и друштвима били узор развоја и кодификовања књижевног језика
Вук Ст. Караџић
Марко Пејковић: Ко воли Доситеја Обрадовића не може волети монаштво – и самим тим Православље
Није ни чудо што су Доситеја – са Вуком који се „оженио“ у папском храму неправославном женом и пропагирао рано југословенство – Брозови ковали у звезде
Жарко Видовић: Језик Словена (и Срба) изгубио светост коју је стекао мисијом словенских апостола Кирила и Методија
Словенски апостоли св. Кирило и Методије су јемци да је реч Слово тада имала исто значење као и Логос
Ранко Гојковић: Да ли је Његош подржао Вукову реформу?
О покушајима да се Његош сврста међу „вуковце“ поводом 170 година од изласка „Горског вијенца“
Мило Ломпар: Вучићева митска слика Вука Караџића и Парада поноса као Велики прасак
Опремљен месијанским осећањем, српски председник је нагласио да је „посебно поносан зато што је први председник Србије који се обраћа на ʼВуковом саборуʼ.“ Ово тврђење делује сасвим надреално: не треба бити злослут, али има ли кога да нас подсети како је… Read More ›
Милош Ковић: Косовска идеја је неупоредиво јача од НАТО
„Историја косовске идеје или Косовског завета, као што видите, мери се вековима. Као што је рекао Свети Јустин Ћелијски – то је српско издање једне хришћанске идеје о зрну које умире да би потом родило многе плодове. Управо ова идеја… Read More ›
Мирослав Вујанић: Вукова ћирилица и сербско писмо
Наши извори сигурно нису Вук и Доситеј, већ сам Господ Исус Христос, а у словенском и сербском смислу Ћирило и Методије, Св. Симеон и Сава
Огњен Војводић: Зашто је хришћански појам „Логос“ погрешно преводити као „Ријеч“
У Житију Светог Ћирила пише да се Константин, у монаштву наречени Ћирило, повукао на молитву и после молитве, богонадахнут, поче писање првих ријечи превода Светог Јеванђеља на словенски језик. Философ онда отиде и по свом старом начину ода се молитви… Read More ›
Предраг Протић: Вук Ст. Караџић је био револуционар који није имао намеру да било шта сачува
Стерија и Караџић су се разишли око правописа. Стерија је полазио од тога да Срби већ имају две ортографије, грађанску и црквену ћирилицу, и да им трећа није потребна
Драгослав Пакић: Западни Вукови (и Вучићи) нам не гину
Да је Србија земља вукоје*ина најбоље се може разумети изучавањем садржаја доктората чија је заједничка тема „Улога наших Вукова у развоју домаће и светске револуције“. Докторати су, заједно са докторским титулама, доступни изабраној групи потрошача по сниженим ценама. Као да… Read More ›
Милана Бабић, Душан Пророковић: Борба за српски језик као духовно и геополитичко питање
Ваша Свјетлост, Има неколико данах да се бавим овди у Тријесту чекајући прилике отправити се у Црну Гору и баш на два-три дни пријед мојега одласка допадну ми однекуд у руке сочиненија покојнога Обрадовича, препечатана у типографији Ваше Свјетлости. Ја… Read More ›
Мило Ломпар: Београд је и данас главни град мртве Југославије
(Екстра магазин/Инфопорт, 31. 5. 2012) Књига „Дух самопорицања“, најновија књига Мила Ломпара, професора Српске књижевности 18. и 19. века и Културне историје Срба на Филолошком факултету у Београду својом интелектуалном побуном, философским, геополитичким и књижевно-критичким промишљањем, неувијено, питко и богато… Read More ›
Владимир Меденица: Потпуна латинизација српског писма, а Вукову ћирилицу је било лако латинизирати
Бог се нама у Слову открива Данас је српски језик нападнут са свих страна, али највише од нас самих. Ако је српски језик нападнут, онда издаја долази и од нас Срба. На делу је потпуна латинизација српског писма, али како… Read More ›
Драгољуб Збиљић: Иван Клајн, сто година после прве окупације ћирилице у Србији
Иван Клајн: Одбрана српског језика и ћирилице од бранитеља исте У новогодишњем и божићном броју НИН-а, пренео сам оптужбе самозваних „бранилаца ћирилице“ који тврде да и Матица српска и САНУ спроводе „хрватску језичку политику“ и да су то својевремено чинили… Read More ›
Ирина Марковић: Шта би било да није победио Вук Караџић?
Језик као истина (народног) бића Ако говоримо о дубинама језика, попут оне Настасијевићеве, оне која се невидљиво шири све до тамног вилајета у коме одјекује народна душа свих векова, ако се упитамо о његовим песничким „елипсама“, недовршеним стиховима, чије значење… Read More ›