У време короне у првом плану је била струка. Сада знамо (скоро) све о вакцинама и филантропима који су бринули о нама. Брука је та реч која, за сада, доминира појмовним садржајем речи, термина струка

Проф. др Ненад Живановић (Извор: Лична архива)

У оно време, када је човек имао савест – као своју духовну вредност, а срам – као карактерну особину, био је у сагласју са самим собом, али и са другима. Знао је вредност сваке изговорене и написане речи. Трудио се да им својом несмотреношћу и плаховитошћу не умањи вредност, садржајност, лепоту. Тада је и реч струка заиста одражавала свој збирни појмовни садржај: знање, које је основа професије, занимања, области, грану науке, технике, или, једноставније речено, професију којом се човек бави.

Али, када су средином 20. века човека запљуснули идеологијом западне седеће културе, коју су надограђивали разним хипи покретима, уметничким правцима у музици, сликарству, позоришту, и то називали авангардом, касније модернизмом и другим новокованицама, већина људи такозване средње класе својих друштава почела је да окреће леђа Богу. Тај модернизам се доселио и у наше крајеве.

Идеологија хедонизма, као водећа смерница друштвеног развоја, стварала је идиличну слику напретка у коме је средња класа носећи стуб друштва, нарочито западног. Међутим, крајем осамдесетих година 20. века и уједињењем Немачке, медији и индустрија забаве, уз присмотру и тајне и јавне налоге разних служби, а по прецизним директивама налогодаваца и креатора новог светског поретка, крећу са елиминацијом средње класе, као сметње и непотребног баласта који треба одбацити. Почели су од разарања породице и свих породичних вредности ствараних вековима, а затим су прешли и на човека; креирали су самодовољну индивидуу која може да егзистира у виртуелном свету, и у том свету да ужива у датој виртуелној слободи. Радосно ускликујући све ми је дозвољено, весело је човек журио за својом паролом.

Ненад Живановић: О гордости тела

То шта значи све ми је дозвољено могао је да осети у време короне. Закључан, остављен да размишља о значењу социјалне дистанце, са списком шта може и још прецизнијим и обимнијим списком – шта не може, сударио се са суровом реалношћу. Обавезна вакцина и лов на оне који се нису вакцинисали израсли су у императив о коме није могло чак ни да се расправља.

Тада је на медијској сцени, у првом плану, била струка, која је све знала и у све се разумела. Сада знамо (скоро) све о вакцинама и филантропима који су бринули о нама: разлоге, циљеве, резултате. Знамо, такође, да је то време обогатило и сам појмовни збирни садржај речи струка. Брука је та реч која, за сада, доминира појмовним садржајем речи, термина струка.

Ова констатација, видљива и „голим“ оком, односи се како на генерално поимање речи струка, тако и на скоро све поименично назначене области друштвене делатности, почевши од политике, преко економије, грађевинарства, медицине… па до информативних медија и новинара. Свуда би брука, као допуна појмовног збирног садржаја термина струка, могла да се препозна као доминантна одредница. А то је постало потпуно јасно захваљујући једном наслову, у једним дневним новинама које за себе кажу да су приватне, независне и најчитаније. У том наслову Новак Ђоковић, најбољи свих времена у тенису, познат на сваком месту света, који је у та места, уз своје име, донео и име наше земље Србије, дакле такав човек, наш, у српским новинама, због изнетог позитивног мишљења о студентима који протестују, назван је бруком. А у наставку, на улицама се, онако „спонтано“, појављују још ружнији исписи о Новаку Ђоковићу. И ту није крај ударничком раду на учвршћивању новог и доминирајућег појмовног садржаја речи струка – брука. За то се побринула сестринска телевизија тих новина, у директном преносу и групном коментарисању оног студентско-народног скупа у Београду, 15. марта 2025. године.

Фото: Снимак екрана

Тада је, у директном преносу коментарисано, све ускликујући од задовољства, оно што се није-јесте десило при крају петнаестоминутне тишине. Срцепарајуће срећни, узвикивали су: Дуни ветре, преко јетре, … Цепај, председниче, … На друштвеним мрежама се убрзо појавила и порука високо рангираног апологете: Звучни топ упропастио револуцију. Касније, због спречавања ширења панике код народа, запрећено је затвором „осталима“ ако употребљавају ову злокобну синтагму звучни топ. Јер, ми то немамо, можда имамо – у магацину, а можда је био на улици – али га нисмо користили.

Брука, као и струка, која може да се односи на одређену професију, али и појединца који се том професијом бави, дакле брука – може да се односи на неки чин, дело, радњу која се одиграла, али и на појединца који је учествовао у том дешавању. У оба случаја је то недолична, нечасна радња која се десила, односно нешто нечасно, недолично, срамотно, неморално што је неки појединац учинио.

Златибор Лончар: СЗО и струка најстрожије забранили обдукције пацијената са короном (2021)

Ето, да се појасне и боље схвате протести ових младих људи, истакнимо да су устали (и) против бруке, нечега недоличног и срамног, што је постало „нормално“ и део сваке друштвене делатности. Од врха, па до дна.

Оставши без савести и срама – ово је наша стварност.

А о тој стварности, са којом се наша младост не слаже и жели да је промени, песничка пера пишу својим учитељима и свима нама.

Добрица Ерић у писму своме учитељу каже: Не важе више приче о поштењу / И правди, чак ни за многе православце / Ништа више није по Твоме учењу / Па ми се чини да стојим наглавачке.

Други песник Момчило Вуковић, видећи где је, можда, проблем, онако за себе, али и за нас, нуди могући спас: Бришем у глави / Лекције из демократије / Коју робови / Изградише.

Песници рекоше своје, а нама остаје једино да подржимо ову младост, која својом (изви)искром осветли нашу Србију, повратимо нашу изгубљену савест и срам, и уздамо се у Васкрслог Господа Исуса Христа.

Христос Васкрсе.

Categories: Гостинска соба

Tags: Ненад Живановић, Новак Ђоковић, Србија, струка