Ако хијерархија не служи Цркви, она је политичка, световно-клерикална, нецрквена и тада има свој „корпоративни интерес“
Жарко Видовић (Извор: Печат)
4. Глава православне цркве није патријарх, синод, хијерархија, него Христос, Он се јавља литургијски. Црква је заједница литургијска – ако хијерархија не служи Цркви, она је политичка, световно-клерикална, нецрквена и тада има свој „корпоративни интерес“.
10. Потребна је евангелизација нецрквеног дела српског народа, јер су последице рата и тито-комунизма веома тешке, а тито-комунизам је имао савезника у „српском савезничком“ Западу, па чак и у крсташком рату католичких народа против Срба. Друго, Црква у Срба никад није повезана с идеологијом, јер је то атеизација. Нација је одвојена од државе, али није секуларизована, јер заветна нација Срба је црквена, одвојена од државе као и Црква. За разлику од Запада, где је нацију стварала држава (метафизичко божанство, Хегел, које има моћ да ствара нацију), на „Истоку“, а посебно у Срба у време Пећке патријаршије, нацију ствара и стварала је Црква, одвојена од државе, црква без власти, као и нација!
11. Институционална спрега са државом могућа је у протестантизму, а не у Православљу. Ту спрегу је под утицајем протестаната стварао Петар Велики, у Русији, а под условом да монаштво одвоји у посебно, црно духовништво! Зато је Црква у Русији бирократизована што је један од узрока најпре толстојевског покрета, а онда и револуције. Црква је литургијска заједница, а не потчињеност хијерархији. Хијерархија није Црква, јер Црква је литургијска заједница свих верника са Христом, а хијерархију чине литурзи, чувари обреда. Хијерархија само подстиче и надзире литургијски диалог међу верницима – у парохијалној заједници, у исповедањима, у оживљавању историјске свести као највиталнијег облика вере нације. Ако то не чини – онда та хијерархија не служи Цркви, него политичарима, а они заиста – као политичке странке, баш као и комунисти! – чине све да хијерархију политизују, и то у корист антихришћанске политике Евроуније….
12. Епископ није на челу Цркве. Он је, како и тај грчки назив говори, само надзор. И то надзор манастира из којег монах и долази у звање епископа. Он, као учитељ покајања и монашке мудрости надзире литургијски живот у својој епархији, а сам полаже рачуне (исповеда се) игуману манастира из којег и сам долази за епископа, као архимандрит! А ми у Цркви, литургијској заједници, нисмо паства епископа, него пароха, те епископ окупља њих, увек служећи и сам литургију у некој од парохија своје епархије.
13. Очигледно је да данас Запад кидише на епископе, да нас лиши литурга, богослужитења. А ми знамо да је западна критика наших епископа само начин да нас Запад лиши и Цркве! Као што знамо и то да је епископ слуга Цркве (епархије), као и парох парохије. А колективистичка сујета постоји, мада православна нација, заветна, није колективизам, него Црква! те се ми православни боримо против сваке сујете, како колективне, „навијачке“ тако и сујете – индивидуализма, јер сујета је „Злоба, завист, адско наследије / Ово чојка ниже скота ставља / Мада ум га с бесмртнима равни“, каже Владика-Песник.
14. Вероватно има, као Његова светост патријарх српски Павле („Владика српски“ – Павле), јер нас Бог – ако смо заиста народ-Црква – неће оставити без њих. Али су они непознати јавности нецрквеној, јер Црква нема никаквог учешћа у ТВ-медијима!… Не знам неког ко је у ТВ-медијима учествовао са осећањем верецрквености, као човек Цркве.
Патријарх Павле (Фото: Profimedia)
15. Ава Јустин је изражавао ту бојазан у време кад је Титова власт организовала синдикат поткупљивих попова, у време кад је тито-комунистичка власт онемогућавала сваку везу Цркве (православних верника) с народом и децом. То је била бојазан Аве Јустина, као и у Русији. Треба видети филм Тарковског „Сталкер“.
16. Не постоји у Православљу никакав лаички апостолат, тј. апостолат без диалога у литургијско-парохијској заједници. Верник није лаик! Православље нема ту појаву или институцију! Све изван диалога парохијално-литургијске заједнице је лаичка идеологија (посебно психо-идеологија) и политика!, без црквеног диалога у литургијској заједници, дакле нецрквеност! То је настојање светских мајстора телевизије да вернике окрене од цркве ка телевизији, светској сујети, модерној политици…
17. Сваки егоцентризам, деспотизам, индивидуализам је негација личности као благодати, тајне… тако је пао и Првосвештеник Адам. То је Прагрех, па може данас да буде и прагрех који прети и епископу!
Одломак из одговора Жарка Видовића на „Анкету за академску елиту Србије“ коју је водио др Бошко Бојовић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Сродство по избору, 4. 10. 2023)
Categories: Гостинска соба
Благодаримо Вам на спорадичним текстовима Жарка Видовића, много значе. Битно је да се његова просветитељска реч, која би се могла назвати и светоотачка, и теолошка и религијска и дубоко мисаона, али и традиционално српска, топла и мила и светла реч, да се она као проверено мудра и продуховљена што више упућује у наш народ, који је затрпан лажима и преварама путем медија и свих телекомуникационих средстава, па и јавног културног простора. Жарко је заиста најсветлији светионик новијег доба који наводи Србе куда њихова лађа треба пловити, да се не насука на подводне хриди. Потребно је, међутим, српској омладини истумачити и поједноставити његову дубокоумну и просвећену реч, јер они је тешко могу разумети са лицима илуминованим од екрана, то није лак задатак, али је обавеза свих оних искрених родољуба који часно делају у области српске кулуре. И друго, потребно је стално подсећати српску јавност да је Видовићева огромна заоставштина стављена под кључ, да је узурпирана, (кажу неки од стране Патријаршије), те да се то намерно скрива јер би имало огроман и благородни утицај на нашу свест. Треба упорно потраживати да се његова заоставштина обелодани и одштампа, јер нама су бачене тек мрвице од ове, освештаним вином пошкропљене, погаче.
Жарко Видовић: Глава Православне цркве није патријарх, синод, хијерархија – него Христос
By Стање ствари on 10. март 2025. • ( 1 )
Ако хијерархија не служи Цркви, она је политичка, световно-клерикална, нецрквена и тада има свој „корпоративни интерес“
A ja kazem: ako je postavka pogresna, nece li i najbolje i najsikrenije namere dovesti do propasti? Pa, argumentujem.
Hristos jeste glava Crkvi kao telu, ciji smo udovi, ali ne samo mi na zemlji, vec i na nebu, pa kada pricamo o hijerarhiji, da vidimo? Ako institiucija kopira ovozemaljsku hijerahiju, a vidimo da da, onda znaci negira Hristova uputstva? A cak imamo i primer da su se ucenici grabili u hijerarhiji:
Marko 10,40 Ali da sjedete s desne strane meni i s lijeve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.
Marko 10,41 I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana.
Marko 10,42 A Isus dozvavši ih reče im: znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.
Marko 10,43 Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.
Marko 10,44 I koji hoće prvi među vama da bude, da bude svima sluga.
Marko 10,45 Jer sin čovječij nije došao da mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.
Dakle, ja ne znam kako niko ne vidi da hijerarhije uopste nema onakve kakva je na zemlji – ko hoce u Hristovom carstvu da bude najveci, taj je na zemlji manji od makovog zrna., i ko hoce da bude najvisi, taj samo sluzi, a ne namece se kao hijerarh, da njemu sluze.
To je jedan argument, a drugi je prica koja nije prica, vec zbilja O dobrom pastiru i ovcama! Gde tu vi vidite hojerarhiju? Pa nema hijerarhije nikakve ako imamo samo Pastira i ovce, i to ovce iz ovog i onog tora.
Treci argument je ugaoni kamen koji drzi gradjevinu sa strane, a nije najvisi hijerarhijski.
Peti argument: Marko 10,31 Ali će mnogi prvi biti pošljednji, i pošljednji prvi.
Znaci ne mozete se pozivati da je neko autoritet sam po sebi, tj, sakrivati se iza nekog nazovi autoriteta, nazovi ucitelja, nazovi oca, sve je to Hristos rekao da ne radite, pa za Boga milkoga, zato i gresite, jer ne slusate sta vam se govori.
Ultimativni argument ako hijerarhiju gledamo, a gledamo je prostorno, ko je iznad, a ko ispod – Hristos uopste ne zagovara tu prostornu, vec vremensku hijerarhiju, i to recima da je ON POCETAK
Jovan 8,25 Tada mu govorahu: ko si ti? I reče im Isus: početak, kako vam i kažem.