Позивамо вас да се окренете локалним самоуправама и самостално организујете по моделу непосредне демократије – кроз законом предвиђено тело збора грађана
Фото: НСПМ
Студенти у блокади упутили су отворено писмо грађанима Србије, захтевају формирање зборова грађана.
Писмо студената преносимо у целости:
„Ми, студенткиње и студенти, већ скоро четири месеца блокирамо наше факултете широм Србије.
Захтеви протеста још увек нису испуњени и што већи притисак вршимо на институције да раде свој посао, то већи притисак и трпимо.
Због све већег учешћа грађана и других сектора друштва, протести су прерасли из студентских у општенародне.
Наше друштво се уједини као никад пре – прво у жалости због трагедије, а одмах затим и у борби за правду. Ипак, питање које се свима намеће остаје: Који је следећи корак?
Све што смо ми студенти до сада постигли десило се захваљујући самоорганизовању по принципима непосредне демократије и пленумског заседања.
Пленум је отворени форум за све чланове једног колектива, где сви равноправно предлажу тачке дневног реда, дискутују о њима и доносе одлуке на основу гласања просте већине.
Насупрот устављеном моделу представничке демократије, где се сва моћ и одговорност препуштају изабраним представницима који кроје наше судбине уместо нас – у непосредној демократији се свако једнако пита и једнако је одговоран за оно што га се тиче.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Свако има право да учествује у управљању својом земљом, непосредно или преко слободно изабраних представника, загарантовано је чланом 21 Универзалне декларације о људским правима.
Док нам члан 2 Устава Републике Србије говори да: Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана.
Закон о локалној самоуправи чланом 67 предвиђа: Облици непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе су: грађанска иницијатива, збор грађана и референдум.
Исти закон у члану 69 каже: Збор грађана већином гласова присутних усваја захтеве и предлоге и упућује их скупштини или појединим органима и службама јединице локалне самоуправе.
Дакле, шта је за студенте пленум – то је за народ збор грађана.
Међутим, због изражене централизације и корупције система – локалне самоуправе, а са њима и месне заједнице, тенденциозно су запостављене.
Писмо народу Србије ♥️ pic.twitter.com/daBdCJXkdj
— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) March 9, 2025
Снага студентског покрета лежи у непосредној демократији која је, за разлику од представничке, неподложна манипулацији и поткупљивости.
Представничка демократија очигледно није у стању да реши вишедеценијску друштвено-политичку кризу наше земље, док модел непосредне демократије, на основу нашег искуства, има добру шансу.
Студенти нису, не желе, нити могу бити одраз опште воље.
Одговори на најопштија државна и друштвена питања, која се тренутно потежу, не тичу се искључиво студената и стога не смеју пасти само на наша плећа.
Све грађанке и грађани, који су по нашем Уставу неопозиви носиоци суверенитета, треба да буду укључени у дискусију и одлучивање на тему актуелне кризе.
Због тога позивамо вас да се окренете локалним самоуправама и самостално организујете по моделу непосредне демократије – кроз законом предвиђено тело збора грађана.
Питају се и одлучују они којих се тиче – а то смо сви ми.
Студенти у блокади“.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
…“Студенткиње и студенти, … грађанке и грађани…“
Недостаје „другарице и другови“.
Хоћемо ли доћи до „браћо и сестре“?
Очекујем да многи не мисле као ја, али …!
Биће побуна у локалним самоуправама, ако буде имао ко да их организује!
(10 организованих је јаче од 10000 неорганизованих! Из хаоса може само хаос да настане, а анархија је гора од било ког како-тако уређеног система. Анархија прелази у оно шта смо имали пре 80 година.)
На крају ће опет бити избори, а све и да буде идеално, да непоменици дају оставке, уплате украдене паре у државни буџет и покуцају на капију у Забели са захтевом на доживотни стан и храну, ја не знам за кога бих гласао.
Постојећу парламентарну опозицију видим као фракције жутих, аминоване и инструисане из амбасада Евро-Атлантиде. Сличност са непоменицима је у томе што се према народу односе као макрои, разлика је у томе што би нас они продавали само западу, док Драмосер даје услуге целом свету.
Према томе предлажем студентима:
– направите покрет/удружење/странку од нових, неискомпромитованих и доказаних људи који би водили протесте до ослобађања из колонијалне диктатуре и преузели власт у земљи (можда и постоје, налик Александру Кавчићу, долазе у обзир и студенти на постдипломским студијама са радним искуством);
– наставите са студијама, бар у режиму из времена Ковида (предавања и консултације онлајн, лабораторијске вежбе и испити у време када се не иде на протесте).
Немојте се заносити да ће у Србији процветати руже када оду непоменици!
Ми живимо у колонијалној диктатури већ деценијама. Земља је презадужена и не може да функционише без нових и нових кредита, а они који дају паре то условљавају.
Погледајте степен криминала око себе, раширеност наркоманије, …
Био би велики успех да криминал престане да буде и државни, спрам поданика.
Студенткиње и грађанке, сукње загосподариле Србијом, ево повраћа ми се…
Политичка коректност вришти хистерично. Овај тренд сакривања иза жена је за сваку осуду, АВ потура Чалета, Жути потурају Маринику, ови потурају киње и анке.
Замислите само да вас у битку води командаткиња. Није добро.
Има Бога! Народ који је изпоручио ратног председника на Видовдан, као и све остале генерале и руковидеће људе – баш ово заслужује.
Тешка време а ми никог да стане на чело, све гола будала и преварант, протува и пропалица.
„Pismo narodu Srbije“.
Pitam se pitam ?
Postoji li Srbski narod ?
U zemlji zvanoj Srbija.
Postoje li Srbski fakulteti ?
U zemlji zvanoj Srbija.
Postoje li Srbski studenti ?
U zemlji zvanoj Srbija.
Postoje li Srbski građani ?
U zemlji zvanoj Srbija.
Ili „postoje“ :
Naši fakulteti. ?
Naše društvo. ?
Naš ustav. ?
U zemlji zvanoj „NAŠIJA“.
Molim sve Srbe i Srbkinje koji imaju znanja i „saznanja“ ovim putem da nas neupućene u funkcionalne modele takozvanih demokratija informišu argumentovano gde je u „praksi“ u „belome svetu“ sprovedena i zaživela :
Neposredna demokratija ?
Pitamo se i odlučujemo svi mi Srbi i Srbkinje kojih se tiče Majka Srbija, a to smo svi mi Srbski građani punoletni.
Srbskim referendumom.
Svih punoletnih Srba i Srbkinja.
Svih punoletnih Srbskih građana i Srbskih građanski.
Po ustavu Majke Srbije.
Po ustavu Boga Oca.
Праштам Вам, добра Србска децо, ово малограђанско писмено. Дух Истине закриљује Вас и даље, кротак и утешитељан…
@ З.Н. (В)
Деца јесу србска, али је (не)писм(ен)о писала несрбска рука инспирисана духом лажи и преваре. Али, „откуд знају деца шта је 300 кила“!
Правилно се каже Збор радних људи и грађана. Или Савет, тј. Совјет.
Ој Студенти не пиш’те нам писмо,
ни ово вам прочитали нисмо!
А шта каже велечасни Слободан Антонић?
@бане, правило је да би ме удавило. Правила језика нам прописују ученици и следбеници Бартолимеја Копитара. Туђе им је писмо, студент, факултет, пленум, блокада, сви кључни појмови.
Када се човек пробуди упита себе неколико питања – ко је, шта је, где је, чији је. Мож’ да ова побуна и успе. Буна је из речи боље, а биће нам боље тек уколико одговори на ова питања не укључују туђег татка који нам вечито ради о главама.
Dobro je receno. Mi u Zemunu smo probali da se organizujemo na lokalu u vezi pronalazenja resenja za iznalazenje prostora za Dom kulture Opstine Zemun. To nam bas nedostaje. Kultura je urusena u celoj zemlji. Isla sam na nekoliko sastanaka odrzanih u Vatrogasnom Domu, ali lokalna uprava nije bila prisutna niti su imali sluha da zemuncima treba zgrada Doma kulture.
Mesne zajednice su uglavnom prodate i to je veliki problem. To ideju mesnih zajednica bi trebalo vratiti ljudima na lokalu i to bi bio veliki pomak, da se bira covek iz kraja a ne stranke i preletaci i td.
Студенти – “неписмени“, али имају муа да Вучићу стану на црту!
Старији – “писмени“, али безмудићи, уштројени – немају муа да
Вучићу стану на црту!
А маса болник је вечни.
Њу питај од чега пати,
Ал сама себе да лечи
То не смеш никада дати.
(Војислав Илић)
@ Dragan Slavinic – Kratko, jasno .Postovanje Srbine. Mi sto zivimo van Srbija , treba da ih pomognemo bar novcano.
@Saffron
Ви што живите ван Србије, можда да скупите новац па помозите оне који хоће да руше вашу тамошњу власт.
Прави напредњачки потпис, „рушитељ“. Руше и кад шатро граде. Нажалост доказано губитком људских живота. И то, једино то и такво, има образа да брани овдашњу актуелну власт. А њу, ceterum censeo, треба оборити и сваки коренчић јој ишчупати, на ужас овдашњих писмених лојалиста. Можда тако речити куцкају коментаре из ћацијевског Зоолошког врта испред Новог двора (намерно нећу да пишем ни Председништво, ни Пионирски парк, то су комунистичке измишљотине).
@ Rusitelj , poslati pomoc studentima je plemenito. Mene odusevljava kada vidim toplotu gostoprimstva kako ih narod docekuje po mestima u Srbiji.Nisam tamo da pravim vanilice Svako dobro.
Budale i veća čuda rade (pišu).
@губернатор: „…куцкају коментаре из ћацијевског Зоолошког врта…“
„Гледа мајмун себе у зрцало“
Pumpaj, pumpaj
Добра метафора из овог филмског отсечка :)))) – пумпање, е да би се увећало споловило (penis enlargement).
Ако ћемо, психолошко тумачење на дубљем нивоу, (наши) пумпачи изражавају своје фрустрације због мале им пише, што је симбол немања власти. Проблем је што таква врста фрустрације лако прелази у гнев (то јест бес демонски) а овај води директно у агресивност и насиље. Ко год осмишљава симболику „студентских“ протеста је урадио фантастичан посао. Ево само „крвави длан“ који јасно асоцира на нечије још крвавије руке до лаката! За оне који не знају – А.Павелић је још пре 1941-ве заговарао решавање српског проблема, дословно „брахијалним поступком“. Е сада, „брахис“ значи „“кратак“ на еладском док „брахус“ значи рука на латинском. Нисмо сигурни на коју је варијанту значења сотонско копиле мислило, с тим што су обе у примени. Наиме, јасно је да је Србе требало решити по кратком поступку, али и ручно, што је нашло своје испуњење у најбестијалнијем клању које је историја забележила. Овде је „крвави длан“ унапређен у односу на усташки јер су и длан и крв (предвиђени да буду) српски…
Толико о Павелићу, с тим што бих упозорио да се неко не усуди да мени припише повезивање студената са усташким доглавником. То је посао за смутљивце који то већ урадише у случају Владике Крушевачког (кога неки називају КрушеБачки, али то је већ дигресија). А ако још није јасно, „крвави длан“ је поодавно осмишљен у једној прекоморској држави познатој по маштовитости у ширењу обојених преврата…
Ево следећег метафоричког момента који је више од знака, јер је симболичан, што ће рећи да у сопственом оквиру садржи пуноћу стварности. Реч је о оминозној пароли кијевских мајданских демонстраната од 2013-те и 2014-те „кто не скачет тот москаль“. Ево их сад и „наши“ усвојили исти перформанс, само уместо омражених „москаља“ на удару су (њима) још одвратнији тзв „ћаци“ – „ко не скаче тај је ћаци“. Кијевским скакачима су до’акали убачени снајперисти, а за жртве тог крвопролића су оптужени припадници специјалне полиције, експресно одстрељени (њих двадесетак) и — грађански рат је букнуо свом силином. Између осталих, убрзо су десетине људи спаљени живи у Одеси (2.мај.2014) и тако принешени на жртву са Запада индукованој борби за „демократију“, да не кажемо и правду, истину, против корупције итд. Стотине хиљада изгинулих у међувремену настављају да натапају крвљу плодне оранице Славјаносербије и околине…
Домаћа Про-гласила су већ неко време пуна прича о „крвопролићу“ које се као са зебњом најављује, али уз додатно упозорење да се унапред одговорним за насиље и могуће жртве сматра власт, то јест полиција и безбедносне снаге. Нажалост, очигледност Кијева 2 у најави није јасна већини емотивно погубљених у присуству „наше деце“, и свима осталима испуњеним адском мржњом, не само према садашњим експонентима власти, него (што је погубно) према неистомишљеницима који са влашћу немају никакву органску, да не кажемо, интересну везу,.
Ево сад видех и видео прилог у коментару који поставио @Евсевије где позивају да се иде „на Београд“ уз тонове „армунике“ и дромбуља из култног филма. И ово је „оминозно“, једнако као нећацијевско скакање кијевског стила, јер заиста језа подилази онога ко екстраполира филмско дешавање за само један дан – када је без објаве рата Вермахт бомбама масакрирао Београд. Па да ли је у плану неко ново рушење (15-ог или 16-ог) само овога пута све одрађено српским рукама? Нејасно је да ли су аутори видеа ретардирани да ово не виде, али пре ће бити да су или злонамерни или просто несвесни извршитељи непомјаничких замисли. Проблем је што су међу онима који су несвесни протестно-скакачке закулисе већина учесника
Како год, србски народ, номинално православни, кипи од узаврелих страсти, углавном од бесомучне мржње, у доба Великог Поста. Патријарх СПЦ је позвао на саборну молитву у петак. Како би било да се одазовемо, без обзира шта мислили о њему, стању у држави и СПЦ. Јер у питању је будућност живог народа, нарочито младе генерације али и оних који то више нису. Ако дођемо на молитву, а лоше се збуде (у суботу), можемо рећи закаснили смо. Ако не дођемо, а ни онда не издобри, ни тада немојмо кривити никога до себе саме. Јер смо криви пред Господом као старозавтни Израиљ у своје доба. Али последња је Гоподња, а наше је да завапимо ка Господу – као што нам показа Свети Андреј Критиски:
„Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца.“