Курти захтева улазак у ЕУ и НАТО, а тражио је и да пет чланица које нису признале Косово то учине. Вучић прихватио нацрт и динамику примене споразума из Охрида, али без потписа, али то не значи да потписа неће бити
Александар Вучић, Жозеп Борељ, Мирослав Лајчак и Аљбин Курти у Бриселу (Извор: Twitter/JosepBorrell)
Током одвојених састанака председника Србије Александра Вучића и премијера Косова Аљбина Куртија у Бриселу са представницима Европске уније, направљени су значајни кораци ка формирању Заједнице српских општина. Како сазнаје Нова, предлог Статута ове заједнице прихватиле су обе стране, али се тренутно тражи одговарајућа форма којом ће Београд и Приштина бити задовољни.
Извори портала истичу да, поред тога што је Аљбин Курти прихватио оснивање ЗСО, и Вучић прихватио нацрт и динамику примене споразума из Охрида, али је захтевао да не буде потписа пре 17. децембра кад се одржавају избори у Србији.
Након одвојених састанка у седишту Европске уније деловало је да су две стране далеко од било каквог договора. Док је председник Србије тврдио да је за Србију неприхватљиво чланство Косова у Уједињеним нацијама, из Приштине су стизале поруке да је управо Вучић одбио да потпише споразум који предлаже Брисел.
Да је ипак направљен помак и да ЕУ очекује конкретне потезе чуло пет дана касније кад је у престоницу Србије допутовала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она је на конференцији за новинаре објаснила се од Београда тражи да прихвати споразум који је понудила ЕУ, док је Приштина у обавези да га спроведе и оснује ЗСО.
„О чему се ради? Ради се о спровођењу споразума из Охрида. Он предвиђа одређене кораке, као што су признање докумената, институција, а с друге стране то иде уз оснивање Асоцијације општина са српском већином, што треба да реализује Косово. То ће утрти пут нормализацији односа“, нагласила је гошћа из Брисела, а затим додала да је важно да Србија подржи Статут ЗСО.
“То је круцијално и за једну и за другу страну. Зато је важно да Србија подржи Статут ЗСО, а Косово мора да спроведе тај Статут. Поред тога, Србија мора да почне с имплементацијом постојећих споразума и да не губи време на то, рекла је она.
Одакле овакви захтеви и очекивања у тренуцима кад је деловало да су преговори у ћорсокаку?
Према речима извора Нове, овакав захтев шефица Европске комисије је изнела водећи се епилогом (одвојених) састанака које су Вучић и Курти имали са представницима ЕУ.
„Курти је прихватио оснивање ЗСО и Статут који је направљен. Овај предлог Статута је прихваћен од обе стране и сад се само тражи форма која ће ‘блиндирати’ договор. Статут пружа потпуни косовски оквир, тако да ЗСО неће имати никакве извршне функције и сигурност, изузев у областима образовања, здравства и делу који се тиче транспарентности у буџетском финансирању из Србије“, објашњава саговорник из дипломатских кругова.
Како истиче, очекује се да ће доћи и до мењања назива.
„Врло вероватно се то неће звати Заједница српских општина, а постоји могућност да су оквиру те ‘асоцијације’ додају и неке друге општине са албанском већином. Прича о извршним функцијама тог тела, налик ономе што Република Српска има у БиХ једноставно не стоје и то се дефинитивно неће догодити“, поручује саговорник.
Курти поново са нереалним захтевима, Вучић због избора одлаже потпис
Да упркос помацима и даље постоје проблеми у преговорима показује, према речима извора Нове, и то што је премијер Косова Аљбин Курти на састанку са Вучићем и представницима ЕУ тражио формално, односно церемонијално потписивање споразума.
С друге стране, председник Србије нагласио је да евентуални потпис може да уследи тек по окончању избора у Србији који су планирани за 17. децембар.
Извор: Данас
„Ту се појавио Куртијев захтев о уласку у ЕУ и НАТО, а тражио је и да пет чланица које нису признале Косово то учине. Вучић је прихватио нацрт и динамику примене споразума из Охрида, али без потписа, али то не значи да потписа неће бити. На ток преговора значајно је утицало то што су предложена два модела договора: Један који би подразумевао детаљну изјаву обе стране и која би имала једнаку тежину као и потписи и други који би укључивао сепаратне споразуме двеју страна са Европском унијом. Вучић је прихватио све, укључујући и потписивање споразума, али не са Куртијем на истом документу. Такође, нагласио је да евентуални потпис може да уследи тек по окончању избора у Србији и предложио је, између осталог, да председник Француске дође у посету у Београд у наредних месец и по дана што се поклапа са периодом предизборне кампање“, објашњава саговорник.
Опрема: Стање ствари
(nova.rs/N1, 2. 11. 2023)
Прочитајте још
- Vučić demantuje priznavanje Kosova, ali ne i potpisivanje Ohridskog sporazuma (Beta/N1, 2. 11. 2023)
Categories: Вести над вестима
Шта је заправо Српски Кривак
Кукуруз Српски Кривак је старинска врста белог кукуруза из сорте Тврдунаца (Zea mays indurata). Користи се претежно за људску исхрану. Биљка се добро прилагођава оштрим брдско-планинским условима. Стабљика кукуруза је слабо развијена али је отпорна на сушу и остале временске (не)прилике. На једном струку обично роди по један клип, а на плоднијој и боље обрађеној земљи по два. Клип је дугачак до 30 cm и често је благо закривљен. На клипу се обично налази осам неправилних редова, па је у народу познат и као “Осмак“. Кукуруз Српски Кривак или Осмак има изузетан укус и зато се одржао до данашњег дана, упркос бројним хибридним сортама које су вишеструко родније и економичније од њега.
https://krivak.rs/kukuruz-srpski-krivak/
Народи, народности, националне мањине, мигранти, Сорошеви плаћеници и друге форме човеколиких, су стопроцентно безбедни.
Србадија и земље Србинове су мање и мање од кад нас саранише у ПРОКЛЕТУ гробницу, од Гевгелија до Троглавих крвопија, нацистичких хорди.
Бројеви и Математичке Науке, незнају да лажу.
Упоредите бројеве, држављана тзв. Србије, 5-10-2000 да помогну разбојничким ОСВАЈАЧИМА, са бројевима Србадије, који бране територије, интегритет и ДОСТОЈАНСТВО.
Мрцина аустроугарска БАЗДИ над Белим Градом Србиновим!
1945-2023, докле.?