Ако уочим било какве трагове професионалног брендирања протеста и упадљиво добро испланираног ИВЕНТА , почев од говорника преко бине па до руте, то значи да ја на тај протест не идем
Исидора Смоловић (Извор: Лична архива)
Долетела сам у Београд на пар дана да региструјем кола и позавршавам још неке обавезе и реко’ „дај баш док сам овде да погледам уживо пренос ових протеста“ да не буде баш да се информишем само на Твитеру о дешавањима у сопственој земљи док ја тамо негде глумим гастарбајтера и оно што „на кеца“ примећујем јесте да се – у односу на претходних пар протеста – овај пут ради класичан демиџ контрол.
Протест „Србија без насиља“ (Извор: Фејсбук Исидоре Смоловић)
Мало се ослушкивало шта народ има да каже мало се посматрало шта народу смета, кад гле одједном транспарент „Стоп насиљу над Србима са Косова и Метохије“ и гле N1 који то изненађујуће смирено преноси док се репортер из петних жила суздржава да не осуди Србе са КиМ што вређају Репубљик својим постојањем, гле неподесна и непослушна Цеца Бојковић говорник, изгледа да овај пут није проблем што мртва ’ладна Зеленског назива „НАТО пајацем“ у интервјуу за Спутњик, гле довели неког мученог рудара да се обрати народу, наравно да човек прича својим дијалектом и наравно да је организаторима то посебно згодно да се мало покаже како није битно ко је одакле није више битна физиономија нечије лобање ма – „сви смо ми исти народ“ није бре ово протест београдске елите, за крај ко други него Бјелогрлић у патосу на ивици суза позива МЛАДОСТ Србије да преузме вођство, говори Бјела како они нису никакве вође они су ту бре само да подрже да охрабре (али само ако је мирно цивилизовано достојанствено). На челу колоне која полако креће у своју протестну шетњу више нису Саво Манојловић, Мариника, Ћута, Морамо, Не дамо и компанија, сада су то студенти а N1 свечано закључује како је овај протест окупио и левичаре и десничаре и центар и пребацује слику на студио, ја палим шесту цигару и размишљам како је реч ДЕМОНСТРАЦИЈЕ некако напрасно нестала из јавне употребе и замењена је речју протести, у глави ми се ствара мим Велики пас–насилне демонстрације, Мали пас–мирни протести, присећам се како су ме лепо ономад прошетали на “Један од 5 милиона“ хвала Богу само једно вече, присећам се редова књиге „Нацрт за револуцију“ оног го*нара Срђе Поповића и критеријума на основу којих од тада одлучујем да ли ћу или нећу ићи на неке протесте а који се укратко могу свести на то да ако уочим било какве трагове професионалног брендирања протеста попут давања имена протесту(?!), смишљања пригодних слогана кечи песмица снимања спотова добрих фотки профи штампе кастм мејд транспарената банера и других помагала и упадљиво добро испланираног ИВЕНТА почев од говорника преко бине па до руте, то значи да ја на тај протест не идем, седи не наседај Исидора!
Извор: Православие.ру
Излазим на терасу да запалим још једну цигару кад оно у ћошку прашњава маслинастозелена торбица из времена ЈНА на којој пише Комплет за личну заштиту грађана а у торбици уредно спакована гас маска, нашла сам је код неког лика на КупујемПродајем за сваки случај да се нађе свега пар дана после јулских демонстрација 2020, знате оних генеричких, без имена и брендинга када су нас 2 дана керови тукли ко волове гађали сузавцем и гањали по улицама и парковима ужег и ширег центра главног града, схватам да за мене једини дозвољени брендинг на протестима може бити само оно што не захтева никакво време за припрему и израду већ оно што већ имаш у кући, значи евентуално нека тробојка покоја штангла или комад неког алата и можда ето та гас маска за коју ни не знам да ли ради посао, а док размишљам како ми је неописиво жао ЦЕЛОГ нашег дивног народа напаћеног унесрећеног нашетаног, деценијама манипулисаног увек превесланог и никад правдом напојеног, у мени се јавља неописив бес и схватам да верујем само и искључиво у неконтролисано дивљачко насиље, па се онда препаднем саме себе и на памет ми падне фреска Христа са мачем и ево опрости ми Христе са мачем јер знам да би требало да се искулирам, опустим и верујем Теби – као што знам да тај Твој мач не значи баш оно што сам ја замислила.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Исидоре Смоловић)
Categories: Преносимо
Зашто ми треба да знамо разлоге Петра Павловића, Исидоре, Јована и Мирке зашто нешто нису урадили? Ваљда је битно шта неко ради?
Levičar sam i ne interesuju me obojene revolucije, a ni kapitalizovanje zločina nad decom. Narod se okuplja i ide u šetnju, cirkus, ne zna ni šta hoće. Idu cele porodice na jeftinu zabavu, smeju se i slikaju. Možda nisu obrazovani, ali tzv. krezavi su pošteniji svet. A o Kesiću koji se usiljeno ceri i nasilniku i *******-ovisniku Bjeli da ne govorim.
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
У никотину је садржана висока концентрација беса.
Umna, obrazovana, srčana, pravdoljubiva, potrazi za istinom i smislom posvećena, preduzimljiva, vrlo mlada, a već uvažavana (čak se i notorna Leja na njene stavove osvrće biranim rečima). Da li? Kako da joj verujemo? Možda su, posle više pokušaja (VI STE SVET), napravili idealan ,,proizvod” za srpsko tržište? Rizikovaćemo. Žudnja za nadom da je Bogdana autentično čedo našeg kolektivnog najboljeg i da imamo još mnogo ovakve dece snažnija je od razumljive paranoje. U svakom slučaju, ulepšala mi je dan.
Споменула је ауторка Срђу Поповића, чувеног отпораша,тачније једног од оснивача и вођа “Отпора”. Е па сада је ту његов саборац, посланик ДС Срђан Миливојевић. Гануо ме када је ингениозно закључио да не сме ни једно јаје да полети на Скупштину или Председништво, јер ће бити оптужени да су насилници. А када су 2000. запалили зграду Скупштине, онда нису били насилници? Или на тзв. Евромајдану у Кијеву. О очигледном лагању народа на протесту да не пишем: позове људе да се не разилазе до испуњења захтева, а онда се он једноставно изгуби. Слуга Запада био и остао. Вучић им је још добар, није “потрошен” у потпуности. Милошевић није. Сада иде лагано хлађење прегрејаних маса. Да случајно не покушају нешто као јула 2020. Међутим, ништа неће моћи да спречи страшан хаос, када ситуација више не буде могла да се контролише.
„Захваљујући мајсторски разрађеним техникама дириговања масовним понашањем, готово увек оштрице повремених излива незадовољства успешно се отупљују и преусмеравају у складу са замислима и потребама управљача. Без обзира колико били оправдани и на каква се значајна питања односили, бунтови маса редовно сплашњавају, волшебно се припитомљавају и коначно улазе у предодређене колосеке где више не угрожавају власт господара установљеног поретка.“https://reissinstitute.org/%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%be-%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b5/%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%bc%d0%b8%d1%80%d0%b0%d0%bd%d0%b0-%d0%b1%d0%b5%d0%b7%d1%99%d1%83%d0%b4%d0%b8%d1%86%d0%b0/
За Лутовца се ионако говори да не зна ни који је дан док се не консултује с америчком амбасадом. А тек Кесара као говорник, не, апсолутно не, то је већ превише!
Психо је овим протестима само опоменут, то је вероватно и била намера од почетка, али су онда господари игре видели да се тамо окупља “мало више” људи него што је довољно за опомену и убрзање у испуњењу преузетих обавеза. Зато ваља успорити, разводнити, уштројити, испустити пару. Сад на сцену ступају панда на Теразијској чесми, неки следећи Лека “Слобо, српски сине, дођи и обрати се свом народу”, нека нова Валентина “поцепала сам патике, ал’ сам на листи код Ђиласа” Рековић и слични. Ако треба, увек се активира неки Мићуновић или Ђинђић, да преко дана митингује, а касно увече оде на канабе.
Кад ауторитарна власт укине грађанске слободе, уруши институције, нападне неистомишљенике, симулира борбу за КиМ и фингира привредни процват, сасвим је нормално да грађани изађу на улуце.
Међу протестантима сигурно има највише оних који се искрено боре против такве власти. Поручио бих младој Исидори Смоловић да им се придружи, јер се они боре за бољу Србију.
Lepa je kao kakva boginja…
Читајући коментаре закључујем, по ко зна који пут, да су за националне интересе српског народа погубнији сви ови коментатори и они који су толико „национално освешћени“, да у сваком протесту против власти нађу неку везу са бившим отпорашима, „контролисаним и организованим протестом“, службама, удбама и сличнима. Они за себе мисле да су много паметни, виде даље него обични смртници, имају увек боље идеје и вечито се чуде како смо ми наивни, глупи или недовољно информисани и не видимо шта се догађа иза сцене. Са њима, „експертима“, нећемо ми ништа променити. Не ваља када је Мариника на челу колоне (слажем се), не ваља када су студенти на челу са банерима ( не разумем), не ваља ако се шета, не ваља ако се само скупимо, одстојимо и одемо (ваљда треба неко да подели оружје свим присутнима па да се одмах пређе са речи на дела). Дежурни критичари, национално опредељени, морално су изнад свих нас и не мешају се са жутима, бившим жутима, безбојнима. Они се држе оне народне „стрпљен, спашен, односно боље да не чинe ништа него да погрешe, jeр kако ће после да деле лекције из морала, етике, политичког активизма.
@Снежана
Поштована, зашто Вам је оправдани скептицизам према ,,народној вољи”, 5. октобрима, наранџастим револуцијама, мајданима, пролећима чудан? Зар није суштина приче ко ће на крају да каналише народну вољу, ко ће да постави кључне људе, да преузме ресурсе, зар то није оно у чему су западне амбасаде врхунске? Зар није после 5. октобра уследила рекордно брза приватизација цементара по Србији? Зар не можете у бескрајној трагедији рата у Украјини да уочите плодове ,,народне воље”, ,,борбе против стега”, разних отпора и других дивних пр акција које су за последицу имале продор западних интереса (прелазак украјинске привреде странцима у власништво, протеривање руског језика, америчке билошке лабораторије широм Украјине, дискриминација и повремено убијање Руса и Украјинаца који говоре руски)?
Текст је врхунски и објашњава зашто већина људи неће шетати на оваквим протестима (како год те људе погрдно злонамерни да квалификују), уз пуно уважавање оних који хоће да шетају и тиме изразе своје незадовољство.
@Снежана
‘есте свих седам патуљака изгубили ? Дела, пребројте : која, бјела, кеса, високи иван, мали марко, гордан, серж. Ето, свих седам моралних патуљака сам пронашао за Вас. Хајде сад, на играње…
čeka se novi izdajnik, poput vuka draškovića
@jЈован П
Није ми чудан скептицизам. И сама сам скептична. Али видим где живим. И видим да је данас много горе него 2012. 2013. године. Пратим колико је у мојој могућност развој ситуације. Покушавам да се информишем. Имам потребу да изразим своје незадовољство. Када неко „врхунски објашњава“ зашто неће шетати, ја то тумачим не само као прихватање садашњег стања већ и утицај на колебљиве да остану код куће. Много је теже утицати на неког да се покрене, што би било писање о томе зашто иде на протесте, него позвати неког да остане код куће и искулира сумњиве протесте.
И рећу ћу још нешто. Помало ме смарају те приче о изневереним надама после 2000. године. Имам 55 година, велики број и простеста и демонстарација и шетњи. Не мислим да сам глупа, али још увек имам и снаге и воље да искажем своје незадовољство. Нисам ни са ким очарана и самим тим не доводим себе у ситуацију да будем разочарана.
Pohvala Bogdani nikako nije poziv da se ne protestuje – nego da se misli. Kad mislimo, korisni smo i kod kuće i na ulici. Lepo bi bilo da i ona dohvati mikrofon.
@Снежана
Ако сте пажљиво прочитали, Исидора је навела протест (демонстрације) од јула 2020 у којима је учествовала. Дакле, нијевседла скрштених руку. Она прави јасну ра између ,,брендираних” и руковођених протеста и протеста које је назвала генеричким и спонтаним. Та разлика уистину постоји.
Шта сам поводом јулских демонстрација 2020 у коментару на СС писао Србину у Торонто децембра исте године:
„Паљење Рајхстага – нешто врло слично доађало се летос у Београду с тим што су улоге овде вишеструко измешане. Јесте се све дешавало под плаштом Короне* али је све било у знаку „пута господина Смита* у Вашингтон“ на потписивање фамозног Споразума*.
Техника разбијања демонстрација била је наоко слична али у једној значајној ствари различита: није било довољно делегитимисати их индукцијом сукоба са униформисаним лицима (појава „екстремних десничара“, раније по потреби подвођених под „навијачи“) него се приступило и прикупљању и довођењу на лице места разноразних „отрцаних“ партијских апаратчика из тзв. опозиције које су упорно интервјуисали домаћи „мејнстрим“ медији, такође тзв. „опозициони“ (у Србији другачији медији и политичке странке једва да постоје). То је та „техничка“ разлика у разбијању: узурпација – бунт се морао додатно и узурпирати да би се широј публици представио као нешто што није, као (квази)политичка борба. Сами демонстранти су поменуте „незване“ госте у неколико наврата врло нељубазно дочекивали (терали са лица места) а потом, до коначног осипања протеста, просто игнорисали.“
Свака разлика у односу на садашњу узурпацију може се подвести под разлику у нападном углу НАТО вектора.
žena je stručnjak za politički marketing
Ova pametnica sve dobro zapaža ali i ja zapažam da ona ne živi u ovoj Srbiji već negde vani. Ne vidim u tekstu nikakav predlog. Valjda nam želi poručiti da ni ne trebamo ništa pokušati već valjda njenim stopama krenuti.
More ***! Za sve one koji žele reći da je bolje trpeti ovu vlast nego pokušati nešto promenuti.
I još jednu poruku za tu „pametnicu“, nama je ona revolucija 5. Oktobra donela makar neku nadu da ćemo živeti bolje, iznedrila Đinđića. Sve je puklo iz dva razloga: ostalo je mnogo onih koji nisu hteli promene (socijalisti, mafija, rusofili, ..) I hijene koje su iskoristili privatizaciju za svoje bogaćenje. A šta sad imamo? Kinezi, Rio Tinto,…… i sad novi zakon o privatizaciji javnih preduzeća. Pa rasprodaće sve, pokupiti lovu i pobeći odavde. A mi??
@Ana, dodao bih i treci razlog, mozda i najvazniji, ako dozvolite:
-Nikada ni je ni bio plan da nama bude bolje.
To nije bio motiv promena.
Glavni motiv je bio upravo ono sto gledamo i zivimo – da postanemo kolonija.
Проблем је у томе што опозиција није веродостојна и што нема идеја (да их има, била би веродостојна).
Најлакше је, али и идеолошки неприхватљиво и најризичније, кренути у насилне протесте. Зато та могућност отпада.
Опозиција не зна шта друго, нема идеја, и нема јаке и убедљиве – и веродостојне – говорнике. Нема вођу.
Што се тиче грађана, не мора ни да га има. Решење је да се неко од грађана издвоји квалитетом, и постане вођа протеста.
Е, сад – то може да се не деси, јер није предвидиво. И, ако се деси, опозиција би га вероватно минирала и одстранила.
Трећа могућност је да – ако се такав појави, да га грађани заштите и спонтано прихвате и – прате. То је најбоља могућност.
Кад сам видео лепоту ове наше Исидоре, пала ми је на памет жалост што наша Исидора није у Србији да је воли неко наш, него да такву лепоту воли неко ко није наш у белом свету. Помислих како је Холивуд права беда за ову природну српску лепоту, без пластике и других вештачких додатака.
Е, драги моји,
лепи су ово дијалози. Но,кад год видим ове реке људи, мене не напушта сећање на историјске текстове, на мартовске демонстрација у БГ тамо негде марта 1941., а после бомбардовање 6. априла; И ко је организовао те пароле “Боље рат…пакт..роб, него гроб.” енглези и комунисти… Они замесили, а народ који појма није имао шта се то тамо у неколико улица у Београду дешава, после у рату гинуо по Балкану, деценијама искијавао, трпио и опет страдао = 1991; Да ли је уопште било икад ишта спонтано, из народа, од народа? Ипак морамо бити оптимисти. Ипак верујем да је некако могуће доћи до бољег сутра. Постоје начини. Чак мирни, мирољубиви. Занимљиви су били догађаји како су пре неку деценију у Ирској или на Исланду (не могу се сетити, ето па истражите, нађите) довели владу као нешто попут “владе националног спаса”, тј. из сваке струке бирали у својим срединама, најспособније, најстручније, те објединили то у једно тело да управља. А МИ – Узмимо само народне пословице, Душанов законик, Горски вијенац – Његошево цело дело, златне речи Жарка Видовића, Арчибалда Рајса итд. Направили би правац кретања од оног што већ имамо. Одавно је ужарено питање, а које тиња већ деценијама- кад ће видети светло дана икакав национални програм, наша лучоноша у овом мраку? Боже нам дај памети и снаге за све што долази.
Na žalost nedavni protesti su poprimili oblik večernje šetnjice i to dok se ne ogladni. Šta ćeš, ipak izlazak na “svež” tj. smogom manje zasićen Beogradski vazduh predstavlja napor za konfograđaniste.
Kamenice u rukama je zamenio mobilni telefon pomoću kojeg se beleži prisustvo na tako opasnim i žestokim protestima. Korisnicima takvog opasnog oruđa pomoću kojeg se “ruši vlast” predlažem da počnu da koriste neki tag kojim bi iskazali svoje učešće i herojsku borbu npr. #bgdsetnjica ili #izlizalismodjonove ili #do21h.
Gnev i nezadovoljstvo naroda se rasipa, interesovanje opada, narod se smiri… Pravi ventil.
Da li stvarno neko može i dalje da veruje da “mirnim i dostojanstvenim” načinom može da dotakne nedostojne i nemoralne. Dokle će ovi protesti imati obrise hipi pokreta – vlast na nas batinom a mi na njih cvećem i govorima.
“Srbija protiv nasilja” – Ono što se desilo u školi Vladislav Ribnikar je stvarno tragedija i debakl društva u kojem živimo ali šta je sa još većim problemom? Šta je sa nasiljem nad Srbima na Kosovu? Koliko je tek na Kosovu ubijeno Srba? Što se to ne pominje u uslovima? – ovo pitanje je retoričko – ne daj Bože da protest poprimi nacionalni oblik…
Sve i da protesti urode plodom smeniće šaku ljudi, ugasiti dve ili tri televizije i šta onda?
Organizatori čekaju nove direkcije od upravnika kolonije?
Kasno je za šetnje i govore, vreme je za delovanje.
Neće biti šetnjica, kad nas SZO zatvori povodom nove lažne pandemije.