Пораст температура и падавина омогућава комарцима, крпељима, птицама и другим преносиоцима болести да прошире свој хабитат и дођу у контакт са много више људи
Извор: РТС
Последице више од половине инфективних болести које су током историје погађале човечанство погоршаване су климатским променама.
Забрињавајући податак представили су научници са Универзитета на Хавајима који су анализирали више од 70.000 научних студија да би утврдили како су различите климатске промене утицале на 375 патогенских болести које погађају људе.
„Морам да признам да сам постајао све забринутији како је наше истраживање напредовало. Почели смо да схватамо како емисија гасова са ефектом стаклене баште може да утиче на 58 одсто свих заразних болести које погађају човечанство“, наводи Камило Мора, аутор студије које је објављена у часопису Nature Climate Change.
Научници одавно знају да климатске промене могу да појачају ефекте заразних болести, чинећи да се чешће појављују и буду смртоносније.
Фото: iStock
Нова студија, међутим, пластично показује размеру претње, несумњиво потврђујући да 58 одсто свих инфективних болести (218 од 375) може да буде појачано неком од последица климатских промена – повећањем температуре, сушама, пожарима, растом нивоа мора и екстремним падавинама.
Мора је такође нагласио да је закључак студије прилично конзервативан.
Како климатске промене утичу на патогене
Истраживачки тим је кроз екстензивну научну литературу претраживао студије о свим врстама патогена – вирусних, бактеријских, оних који се преносе преко животиња – и утврдио да пораст температуре утиче на 160 различитих болести.
Екстремне падавине утицале су на 122 болести, поплаве (121), суша (81), олује и непогоде (71), промена океанске климе (43), пожари (21), топлотни таласи (20) и раст нивоа мора (10).
Стручњаци са Хаваја су у студији објаснили и на који начин климатске промене доводе до појачавања ефекта заразних болести – тако што приближавају људе и патогене.
Пораст температура и падавина омогућава комарцима, крпељима, птицама и другим преносиоцима болести да прошире свој хабитат и дођу у контакт са много више људи.
Истовремено, расељавање људи и миграције условљене порастом нивоа мора и екстремним временским условима доводе до тога да људи са одређених подручја долазе у контакт са патогенима са којима се иначе не би сусрели.
Осим тога, глобално загревање омогућава патогенима да се лакше репродукују и постану вирулентнији.
Опрема: Стање ствари
(Huffington Post/РТС, 9. 8. 2022)
Categories: Вести над вестима
Постоји ли кошуља ” хавајка ” која се закопчава на леђа ? Таква кошуља је обавезан модни детаљ, ” маст хев ” за свеколику научну струку, и да никад не изађе из моде.
ртс -у, због преношења оваквих идиотизама, патогено сузити хабитат на једну страницу екстензивне научне литературе…