Пелоси заслужује барем два ордена: први од КП Кине у знак захвалности што oкупља кинески народ око њихове владе, и други од Русије, за њене непрекинуте напоре да руско-кинески савез учврсти
Авион са Ненси Пелоси слеће на Таван (Фото: Lam Yik Fei/Bloomberg News)
(Сајт Степског сокола, 2. 8. 2022)
И тако, изгледа да је Ненси на крају слетела на Тајван. То представља ОГРОМНУ победу за непобедиве САД, а Кина је са свим својим празним претњама ипак завршила посрамљена. Такви су вам сви зли комунисти – разумеју једино језик силе, а кад се суоче са уједињеним снагама демократија, увек први попусте.
Је ли тако?
Је л’ тако?!
Па…
Јесте тако, ако сте сопствену експертизу за војне ствари, међународне односе и оне у вези с Кином (или Русијом) развили читајући књиге Тома Кленсија. Онда јесте тако.
Председница Представничког дома САД Ненси Пелоси боравила неколико сати на Тајвану (Фото: Reuters/Ann Wang)
Постоји међутим и другачији начин да се о томе поразмисли:
Прво, виђено објективно, та посета је чиста провокација са апсолутно никаквим практичним ефектима. Пелосијева је једнако стара вештица и читач телепромптера колико и „председник Брендон“. Било какве реалне потребе да су САД имале да их са Тајваном продискутују, требало је да то било ураде на даљину било да организују састанак двоје људи који су још увек у стању да мисле.
Друго, једнако како је то и Русија много пута до сад поновила, и Кинези су повукли сопствену црвену линију и дозволили су САД да је прегази. А будући нарцистичка цивилизација каква јесте, Запад је ово видео једино као знак „слабости“, „неодлучности“, па чак и „наивности.” Оно што тим људима није ни на памет пало је ово: Шта мислите како се већина Кинеза осећала и како је реаговала и на посету и на недостатак кинеске реакције на њу (за сад)? Побеснеће и јасно ће да искажу сву своју фрустрацију. А сад то погледајте мало из визуре кинеске владе, уместо да троше силне милијарде на анти-америчку пропаганду они су, сасвим супротно, допустили САД да понизе Кину чиме су учврстили какав треба да буде став кинеског становништва за онај дан када ће до праве конфронтације на крају и доћи.
[Напомена са стране: постоји директна веза овога са низом година прилично слабих и млаких углавном вербалних протеста Кремља, а онда „изненадне“ појаве руског ултиматума Западу, после којег је уследила и Специјална војна операција: Кремљ је пустио да се расположење јавности буквално „укрчка“ до мере када је та јавност и САМА захтевала да се нешто жестоко с тим у вези коначно предузме. Сасвим супротно од тога да су се многи Руси због ње уплашили или да су се од ње отуђили, СВО им је дошла као мелем на љуту рану: „коначно смо треснули ногом о тло и предузели смо конкретну акцију”. А то никако није било могуће пре 2018. Они на Западу који су у томе раније видели једино Путинову „неодлучност,” једноставно ништа не знају о руском менталном склопу, једнако као што ништа не знају ни о оном кинеском. Или да поједноставимо: не можете да се припремите за рат, а да и сопствено становништво за њега нисте претходно адекватно припремили! Ето, то је све утицај Том Кленсијевих књига на мозак оних који њих читају.]
Треће, дозволите ми да вам поставим једно једноставно питање: ко је тај ко је одлучио о тренутку за посету Пелосијеве Тајвану? Тај одговор се просто сам намеће, лидери САД. А можете да се кладите да су све пажљиво подесили тако да до те посете дође под за њих најбољим могућим околностима. С друге стране, елементарни принцип вођења рата каже да НЕ СМЕТЕ непријатељу допустити да сам бира место и време почетка битке. Да, да, да, у западној култури било какво „супротстављање“ (реално или само доживљено као такво) просто захтева моменталну реакцију. За разлику од америчких свега двестотинак година, Кинези у томе успешно пливају већ неколико миленијума, па те ствари боље знају и можете слободно да се кладите да ће ОНИ, а не САД одбрати прави тренутак, место и начин како ће да им и за ово узврате.
Све у свему, од сна ознојени нарциси који управљају САД могу сад слободно да славе што су „тим комунистичким Кинезима“ опет показали ко је газда. Једнако тако како су то радили и са Русијом између 1991. и 2021. А онда се, када је Рус коначно одлучио да нешто предузме, ујка Шмуел (поспрдни замена за назив Ујка Сема – прим. прев.) нашао потпуно збуњен и без идеје шта да ради са том изненадном, а директном, претњом.
И последње, али не и најмање важно. Таква врста империјалне ароганције је нешто што не само да врши утицај (на од раније већ прилично прилично огорчене становнике Кине), она ће такође разбеснети и многе у Зони Б, стварајући услове за још више будућих пораза Америке у Азији, Африци на Индијском потконтиненту, у Централној Азији и у Латинској Америци.
Већина Американаца апсолутно не схвата колико су њихова разметљива ароганција, непрестано махање заставом, приче о њиховој месијанској и богомданој мисији и уопште њихова уображеност увредљиве за сваког на остатку планете. Но, када објективно погледате на бескрајни списак америчких неуспеха готово на свим местима на планети на којима су умешали своје прсте, скоро да се може закључити да се са њима коначно догађа и нешто заиста дубоко. Из неког разлога, изгледа да је она „Yankees go home” ствар постала прилично заразна.
Мислим да и због тога Ненси Пелоси заслужује да јој будемо искрено и дубоко захвални. Заслужила је овим и барем два ордена:
- први од КП Кине у знак захвалности што окупља кинески народ око њихове владе, и
- други од Русије, за њене непрекинуте напоре да руско-кинески савез учврсти.
А што-јест-јест, кад погледате шта раде Бликен и Пелоси јасно вам је да су национални и безбедносни интереси Кине и Русије у сигурним рукама 🙂
Андреј
Са енглеског посрбио: Стеван Бабић
Categories: Посрбљено
Света Ненси ће бити слављена као ујединитељ Кине и Човечанства у борби против ЗВЕРИ, која нас је поробила 1492.
Није важно ко је прогласи за свеца.
U nizu brzopletih i nadmenih poteza ne treba zaboraviti ni bombardovanje kineske ambasade 1999. godine.
To je takođe bila demonstracija arogancije koja se samo dodaje na kineski spisak za odmazdu.
Одлично запажање аутора о форми информационих ратова 3. генерације у којима се управља перцепцијом противника тако да он мислећи да тактички или оперативно добија у суштини стратешки губи.
Русија је своје јавно мњење припремила за дан Д (почетак СВО) и реално руско руководство нема већих проблема у вези СВО у свом јавном мњењу али и у међународном јавном мњењу што је видљиво преко одзива на позив Запада да се друге незападне земље придруже „адским санкцијама“.
У суштини Запад је својим потезима себи нанео непоправљиве репутационе губитке (пленидба девизних резерви, конфискација имовине РФ и руских грађана, …). Да би се то десило било је потребно прецизно планирање и дуготрајне припреме у разним областима и разним институцијама. У суштини се показује да Русија није нимало наивна и неспремна за информациони рат, напротив …
Пелоси је успела да јавно мњење Кине али и међународно јавно мњење припреми за дан Д за Тајван. Реално кинеско руководство неће имати већих проблема у свом јавном мњењу али ни у међународном јавном мњењу мада сам мишљења да ће на крају да се Тајванска елита и елита Кине договоре (односно колико милијарди Кина треба да издвоји неким бајама да преломе мирну реинтеграцију Тајвана у Кину)..
Јасно је да владајуће елите на Западу нису спремне за изазове који су пред њима јер су за кратко време у суштини доживели да их супарници вуку за нос и да им намештају ситуације у којима губе. Можемо очекивати појачано ударање информационих чврга Западу од стране Русије и Кине али и нових играча који воле да се придруже када се види ко је слабија страна која ће да добије батине.
Politika koju vode SAD je poznata svima, masovna ubistva, trovanje i ubijanje čitavih naroda, otimanje resusrsa, itd…Ali, Nensi Pelozi je pokazala da ima više bijelih bubrega nego većina muškarčina i da Kina nije ono što je pravdoljubivi svijet očekivao. Kina jeste ekonomski džin, ali im je od nacionalnog ponosa bitniji profit. Tako braćo, nemojte se svi svsrstavati na stranu Kine, nijesu Kinezi ono što su im preci bili, Kinezi ovi sadašnji su srebroljupci i misle samo na dolare.
@Stara Crna Gora
Да су кинези у протеклих 3,5 хиљада година размишљали белим бубрезима давно би нестала Кина али и кинези.
Када се размишља белим бубрезима добије се … оно између белих бубрега.
Треба учити на примеру Кине јер се рачуна само победник у рату а не и у неким небитнм медијским чаркама.
Због једне неурачунљиве бабетине покретати рат није баш паметно. Вероватно би неко на Западу у том случају пио шампањњац али сада је јасно да ће се на крају баладе на Западу пити … сирће.
Захвалите Англо-Саксонским разбојницима и њиховој верзији „историје“.
У супротном, било би ЈАСНО да је Џон Локи, ПЛАгијаТОР, Менсиуса, познатијег као „Мастер Менг“.
О осталим краЂама, отомски, потомски,
U moru svasta ima:
youtube: „Enemy below“
Jedan od prvih revizionistickih filmova, koji lazno tretira nemacku vojsku, kao „obicne ljude“! U komentarima se moze naci i nepostojeca razlika izmedju Wehtmacht-a i SS-a, prisutna u seriji „Brothers in arms“ (malo su se izvadili na kraju, kada se u poslednjoj epizodi postavlja pitanje zasto smo ratovali, da bi se tek tu pojavili koncentracioni logori, a to je i teza u mom tekstu, da je Dr.sv.rat na Zapadu imao isti karakter kao prvi)) i filmu „Fury“! Snimljen 1957., valda u cast dobrodoslice Zapadne Nemacke u NATO (1955.) Revizija je pocela nenamerno, predstavljanjem Dr.sv.rata, kao jedinstvenog dogadjaja, sto on nije bio. Rat na Istoku i Zapadu je bio sasvim drugacijeg karaktera i inteziteta. Naci-fasizam je unutrasnja mogucnost kapitalizma, ali kao negacija socijalizma, nesto kao najbolji drug kapitalizma kojeg ovaj zove samo kada je gusto (svetska ekonomska kriza devedesetih i opasnost od socijalisticke revolucija, Cile, Ukrajina…). Nastavljena je pricom o „generalu snegu“, sto je predavano i kod nas na istoriji (posledica raskida titoizma sa SSSR-om, a dalje se sirilo na sve ratove koje je vodila Rusija), potpuno protivrecna sa hvaljenjem nemackog oruzja, znam momke i jednu devojku koji su postali skinhedsi preko ljubavi prema nemackim uniformama i oruzju (devojka preko nemanja momka).Da bi svoj vrhunac dozivale u predstavljanju nemackih zlocina kao necega sto je uobicajeno kroz istoriju i na kraju izjednacavanje nacizma i komunizma.
Medjutim, ciji su Staljinovi zlocini? Socijalizam je unutrasnja mogucnost kapitalizma koji nije nastao istorijskom nuznoscu, vec slucajno! Kao takav, on je nejvece zlo naneo Rusiji i u smislu ljudskih gubitaka i teritorijalno. On je od SSSR napravio globalnu silu, sto Rusija nikada nije bila, tako da se ona i danas vidi kroz globalnost SSSR-a Sa socijalozmom, rusofobija dozivljava vrhunac, jer socijalizam nije ni odeljenost (religiozna siszma) ni Drugost (pre stranost), vec unutrasnjost samog Zapada, njegovo vidjene sebe samog van sebe!