Ђорнале: ЕУ да се суочи с реалношћу и преговара с Путином, иначе нам не гине рецесија

Mорамо послушати старог мудраца Хенрија Кисинџера, убијеђеног у потребу да се са Кремљом договор постигне „прије него што дође до побуна и тензија које је тешко превазићи“

Наслов текста у Ђорналеу (Фото: снимак екрана)

(Ђорнале, 12. 7. 2022)

Вријеме за шалу је прошло. Руско завртање гаса пребациће цијену рата у Украјини на плећа италијанских породица и компанија, осуђујући нас на године рецесије. Зато је вријеме да се помиримо с реалношћу, а не илузорним стратешким анализама заснованим на ратној пропаганди умјесто на чињеницама. Зато је поштено запитати се јесу ли преговори с Владимиром Путином морално прихватљивији од наставка изгубљеног рата. Ратa који ће, ако се узалуд настави, изазвати даље губитке људских живота, повећати опасност од сукоба свјетских размјера и осудити Италију и Европу на економску катастрофу. Три становишта од којих ваља кренути су војно, економско и политичко.

На ратном попришту стање је јасно – побјеђују Руси, не Украјинци. По 150 погинулих и 800 рањених дневно последњих месеци лишили су Кијев својих најбољих бораца, а прве линије фронта и логистика предати су у руке на брзину обучених регрута. Ово, осим што поништава дјелотворност система наоружања које је обећао НАТО, чини хипотезу о офанзиви за поновно освајање двадесет одсто територија које су већ у руским рукама илузорном. Није случајно што замјеница америчког секретара за одбрану Кетлин Хикс сумња у способност Кијева да се одупре „пет или десет мјесеци“.

Сергеј Глазјев: Вашингтон неће моћи да победи у светском хибридном рату

Економска реалност је још болнија. Док Москва подноси санкције без разорних посљедица, Италија и ЕУ трпе ефекат бумеранга. Док Џеј-Пи Морган већ процјењује да ће цијена сирове нафте достићи 380 долара по барелу, гувернер Банке Италије Игнацио Виско предвиђа двије године рецесије у случају потпуног завртања руског гаса. Двије године које би уништиле наше компаније, олакшавајући продор Кине као правог побједника у сукобу Русије и НАТО. О ризику од миграната да и не говоримо. Криза са житарицама пребацује масу гладних људи из подсахарске Африке у Либију и најављује масовни егзодус ка Италији, која је већ прихватила 145.000 украјинских избјеглица.

На политичкој равни, неодрживост сукоба још је очигледнија. Баук пораза на новембарским изборима на таласу повећања трошкова енергије и инфлације подрива одлучност Џоа Бајдена. А Лондон, Париз, Рим и Берлин суочавају се с кризама спрам којих украјински изазов може постати неважан. Њемачка наговјештава разбијање блока санкција како би себи обезбиједила руски гас. Управо због тога се мора послушати стари мудрац попут Хенрија Кисинџера, убијеђен у потребу да се с Кремљом договор постигне до краја јула, односно „прије него што дође до побуна и тензија које је тешко превазићи“. Ако то сад не учинимо, чини се, биће тешко кад Путин, освојивши Донбас, баци поглед према Одеси, доводећи нас на још разорнију раскрсницу – избор између директне војне интервенције, с једне стране, или довођења Украјине у Европу, поражене, економски измрцварене и осуђене да живи од наше помоћи.

Ђан Микалесин

С италијанског посрбило: Стање ствари



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Prvi među EU katolicima su „zakukali“.

    Moraju svi EU katolici da „zakukaju“.

    Moraju svi EU protestanti da „zakukaju“.

    SLOŽNO. HORSKI.

    Så „dirigentom“ preko „bare“. Obavezno.

    A posebno prva „violina“ preko La Manša. Glasno i jasno.

    Moraju da „kukaju“ na isti „način“ na koji su „pljuvali“.

    To „kukanje“ mora da se prenosi „satima, danima, i nedeljama“ na svim TV ekranima, njihovih „demokratija“.

    Kada TO i TAKO se „uradi“, onda i samo onda mogu grupno SVI da sednu na voz i pravac Moskva.

    Kada stignu u Moskvu, pre bilo kakvih razgovora sa
    Vladimirom Vladimirovičom Putinom, biće posluženi
    tradicionalnom Ruskom hranom koja se servira i zove:

    UKUSNO I TAČKA.

    12
  2. Само будала и наиван човек може да поверује да ће западна политичка елита да се уплаши побуна и протеста. Као што рече Борис В. Межуев, почело је првих 100 година одвојеног живота западног света. И догађаји у Холандији указују да су спремни на тако нешто и да ће убијати буде ли потребно. Уосталом, на одвајање су се спремали годинама а и пошприцали су већину одраслог становништва. То их је додатно окуражило, јер очигледно да је отпор био слаб. Овакви ставови, у најоптимистичнијем гледању, могу да значе само да ће се одговорност за непостизање „договора“ пребацити на руску страну. Право проблем за њих је са ким наставити рат, када Укри посустану. Познајем западни свет, баш као и њихове „партнере“, необољшевике. Ови други би се радо нагодили, да понове се бахате по западном вилајету.

    15
    1

Оставите коментар