Указујући на чињеницу да високе цене хране нарочито погађају сиромашне грађане, у Србији постоји сиротињска потрошачка логика коју трпимо и која постоји већ дуги низ година
Фото: Pixabay
Глобалне цене хране благо су пале у децембру јер су се међународне котације биљних уља и шећера знатно повукле са високих нивоа, али то и није баш нека утеха, јер је храна у свету поскупела прошле године више од 28 одсто на годишњем нивоу, према најновијем извештају Организације за храну и пољопривреду УН (ФАО).
Индекс цена хране, који израчунава ФАО, износио је у децембру у просеку 133,7 поена, спустивши се за 0,9 одсто у односу на новембар, али је у односу на децембар 2020. године виши за 23,1 одсто. Индекс прати месечне промене међународних цена прехрамбених производа којима се обично тргује. Само су млечни производи поскупели у децембру на месечном нивоу.
Према извештају, објављеном на званичној интернет страници агенције УН са седиштем у Риму, индекс цена хране за целу 2021. годину износио је у просеку 125,7 поена, што је за чак 28,1 одсто више него претходне године.
Мада високе цене хране обично дају подстицај повећању производње, велики трошкови инпута, текућа глобална пандемија и све неизвеснији климатски услови остављају мало простора за оптимизам у погледу повратка на стабилније тржишне услове у 2022, каже виши економиста у ФАО, Абдолреза Абасијан.
Павле Петровић: Сиромашнији у Србији већ трпе инфлацију од 10 до 15 одсто
Што се тиче кретања цена у децембру, житарице су појефтиниле за 0,6 посто у односу на новембар, услед пада извозних котација пшенице због боље понуде након жетве на јужној хемисфери.
Појефтињење пшенице је више него надокнадило раст цене кукуруза, изазван снажном тражњом и забринутошћу због дуготрајне суше у Бразилу. Међутим, цене житарица су прошле године у просеку порасле за 27,2 процента, достижући највиши ниво од 2012, при чему је кукуруз скочио за 44,1 одсто, пшеница за 31,3 посто, а пиринач за 4,0 одсто. Цене биљних уља су у последњем лањском месецу пале за 3,3 процента, јер су потонуле котације палминог и сунцокретовог уља услед смањене глобалне увозне потражње, под утицајем забринутости у погледу растућег броја случајева ковида-19. Ипак, цене биљних уља су током 2021. достигле највиши ниво у историји, узлетевши за 65,8 посто у односу на 2020.
У децембру 2021. године цене су на месечном нивоу пале и цене шећера за 3,1 проценат, на најнижи ниво у последњих пет месеци, што ФАО такође приписује забринутости поводом утицаја омикрон соја ковида на глобалну потражњу, слабљењу бразилске валуте реала и нижим ценама етанола. На годишњем нивоу, пак, цене шећера су лани порасле за 29,8 одсто на највиши ниво од 2016. године
Котације меса су у децембру углавном остале стабилне, али су током 2021. забележиле раст од 12,7 процената у односу на претходну годину.
На глобалном тржишту су у децембру једино поскупели млеко и млечни производи за 1,8 одсто у односу на новембар, пошто је мања производња млека у западној Европи и Океанији подстакла раст цена путера и млека у праху, док су цене сира незнатно склизнуле. Цене млека су прошле године у просеку биле за 16,9 одсто више него 2020.
Србија: За годину дана произвођачка цена кромпира порасла 89 одсто
Цене хране расти до лета, 2022. године. Трошкови исхране трочлане породице у Србији у породичном буџету учествују са 35-40 одсто, док у западним земљама то учешће износи 5-15 одсто. Цене свежег меса у септембру 2021. године су скочиле за 15-30 одсто у односу на септембар прошле године, док је поврће поскупело за 36 одсто, јаја за 20 одсто, а јестиво уље за више од 50 одсто. Храна и енергенти у потрошачкој корпи учествују са више од 55 одсто, што указује да ће у наредном периоду доћи до значајног пада ионако ниског животног стандарда грађана, рекао је Простран.
Како је прогнозирао, цене хране ће расти све док буду расле цене горива, а у Србији расту и због тога што је десеткован сточни фонд и зато што су издвајања државе за развој пољопривредног сектора минимална. Пандемија (корона вируса) је изазвала озбиљне поремећаје на тржишту, пре свега када је у питању кретање роба. Богате западне земље почеле да коче кретање роба, плашећи се неких још већих поремећаја због пандемије, што такође утиче не кретање цена хране. Учешће аграрног буџета у буџету Републике Србије требало би да буде у корелацији с учешћем пољопривреде у стварању Бруто друштвеног производа (БДП) земље. Постоји и закон по коме би аграрни буџет требао да буде најмање пет одсто од буџета Србије. Он је то био, чак и један одсто више, далеке 1996. године. После тога никада више није се ни приближио законској одредници од пет одсто. Креће се од два до четири одсто.
Према званичној статистици пољопривреда у БДП Србије учествује са око 10 одсто или са 4.000 милиона евра. Када би овај принцип био испоштован, ми бисмо сваке године за пољопривреду издвајали око милијарду евра и тај новац би био значајан подстицај за пољопривреднике.
Европска унија за пољопривреду издваја трећину свог укупног буџета који износи 1.161 милијарда евра истичући да је пољопривреда највиталнији и најреалнији сектор који обезбеђује сигурност живота, због чега му држава мора посветити много више пажње. Кад останете без хране морате све резерве – и девизне и златне, да дајете за набавку хране, што се у историји наше државе неколико пута десило.
Политика: Компаније поручују купцима да се навикну на поскупљење хране
Указујући на чињеницу да високе цене хране нарочито погађају сиромашне грађане, у Србији постоји сиротињска потрошачка логика коју трпимо и која постоји већ дуги низ година. Држава би због све веће инфлације морала да интервенцијом из Робних резерви амортизује цене уља и меса.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар