Душом га очи виде / он, Крститељ Јован / са главом на небу, / ногама на земљи, / немљи од славског колача / испред мене корача / а у оној десници / којом Господа крсти / на копљу од мраза / застава радости таласа
Извор: Фејсбук профил Љиљане Браловић
У хаљетку од чеднога снега
журим преко смрзлог брега
да дочекам најдражег госта.
К небу подижем главу
чекам моју Крсну славу.
Ево га иде Он
што испред свега иде,
душом га очи виде
он, Крститељ Јован
са главом на небу,
ногама на земљи,
немљи од славског колача
испред мене корача
а у оној десници
којом Господа крсти
на копљу од мраза
застава радости таласа.
У дому моме под снегом
зима стеже обручима
на прозору од танког леда
Светац се огледа,
а кум му у врх софре
вино прислужује
док певају гости
слава Тебе Боже.
И наредних три стотине дана
мене греје рука Светога Јована
она десна коју на реци Јордану
спусти Господу нашем на главу.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар