Роб Слејн: Средњим путем у тиранију

Сваки пут кад вољно прихватите да поступате у складу с ограничењима и уредбама које нам трују и уништавају друштво, дајете допринос припреми терена за тоталитарни коров

Извор: conservativewoman.co.uk

(The Conservative Woman, 3. 1. 2022)

Обично мислимо да се велико зло препознаје одмах. На жалост, стекавши идеју о злу из цртаних филмова, потпуно смо неспремни за долазак зла обученог у сасвим друкчије одежде. Како нас је још одавно упозорио Клајв Стејплс Луис:

„Велики злочини не дешавају се више у дикенсовском окружењу, ни у концентрационим и радним логорима – ту видимо тек њихов крајњи исход. Њихов зачетак и налог потичу, пак, из чистих, топлих, освијетљених канцеларија, од тихих људи у бијелим кошуљама, глатко избријаних, с уредним ноктима, који немају потребе да подижу тон…“

Чињеница је да зло често омогућавају обични грађани, они који бирају средњи пут. У многим тоталитарним државама недјелање и невољност милиона људи да се супротставе злу које им нараста пред очима омогућавају му да завлада, и то се управо дешава у нашем друштву.

Џули Понес: Не одустајте од својих права

Кети Гинџел недавно је скренула пажњу на рад белгијског психолога Матијаса Демеа, који је у неколико интервјуа говорио о масовној хипнози посљедње двије године. Међу његовим бројним увидима је и онај по ком тоталитарни систем настоји да људе подијели у три скупине. Прву чине људи потпуно потпали под утицај пропаганде. Другу чине они које пропаганда можда није поробила, али су ипак склони да се покоравају њеним захтјевима. Трећа су они који су не само отпорни на пропаганду, него јој се и супротстављају.

Мада Деме процјењује да је првих око 30 одсто, других око 40 и трећих око 30, рекао бих да је првих 30, других 50-60 и трећих 10-20 одсто. Бројност супине која се супротставља, иако ниска, у сваком случају се повећала, јер су многи схватили да наводни одговор на вирус нема никакве везе с јавним здрављем, већ да је пројектована здравствена криза која се користи као димна завјеса за преуређење друштва у тоталитарни пакао, с безброј дигиталних личних исправа, оцјењивања понашања у друштву, десетковањем малих и средњих предузећа, и трансхуманистичким сновима о стапању физичког, биолошког и дигиталног идентитета, како каже хер Шваб.

Роб Слејн (Извор: economicmodelling.co.uk)

Они који омогућују да ово зло процвјета нису толико они који га пројектују, ни оних хипнотисаних 30 посто, већ оних 50-60 посто у средини. Све у свему, ова скупина ће се повиновати свакој апсурдној одредби и ограничењу, не што вјерују у њихову неопходност у борби против вируса, већ што вјерују да им је то најбољи начин да се врате нормалном животу, и што се боје да не штрче. Они, међутим, не разумију да се зло не може побиједити тиме што ће му удовољавати. Оно се побјеђује тиме што му се супротставите. Ако разбојници дођу да вам опљачкају село, нећете их се отарасити удовољавајући им на сваки миг, већ бранећи своје, чак и ако цијена буде висока.

Али шта ако сељани не схватају да разбојници хоће да их опљачкају, већ мисле да су дошли да им помогну? Па, послије двије године похаре само они који уопште не размишљају не виде да нешто смрди. Већина сигурно осјећа да су им животи преврнути на главу због разлога битно различитих од оних које им наводе. Изабрали су, међутим, да не слушају глас који им ремети мир, јер би иначе морали заузети став.

Како је 1975. у свом писму Густаву Хусаку, вођи Чехословачке комунистичке партије, писао Вацлав Хавел, дисидент и потоњи предсједник Чехословачке:

„Зашто се људи понашају како се понашају? Зашто сви раде ствари које, све заједно, стварају упечатљиву слику потпуно уједињеног друштва које пружа тоталну подршку властима? Сваком непристрасном посматрачу одговор је очигледан: из страха.“

Страх је разумљив. Мора се чувати хљеб. Али, како Хавел објашњава у свом огледу Моћ немоћних, оно што подстиче прихватање лажи умјесто њиховог оспоравања је склоност да се материјално стави изнад истине и интегритета: „Зар није истина да обухватна прилагодљивост живљењу у лажи и глатко ширење аутототалитаризма не стоје у некој вези с општом неспремношћу потрошачки настројених љутих да жртвују нешто од материјалног ради духовног и моралног интегритета?“

У сличном тону у свом дјелу Архипелаг Гулаг пише и Александар Солжењицин:

„Једноставан корак одважног појединца је да не учествује у лажи. Једна истинита ријеч има већу тежину него читав свијет. Шутећи о злу, закопавајући га у себе толико дубоко да се не види на површини, сијемо у себе клицу која ће у будућности хиљадоструко нарасти.“

Протојереј Андреј Ткачов: Солжењицинова Харвардска беседа

И Хавел и Солжењицин врло јасно су видјели суштину: или ћемо се заложити за истину, или ћемо добити лаж; или ћемо повратити свој интегритет или ћемо призвати обману.

Отуд, нема неутралног терена у борби против зла. Средњи пут није неутрално мјесто на ком можемо сачекати повратак нормалности. Сваки пут кад вољно прихватите да поступате у складу с ограничењима и уредбама које нам трују и уништавају друштво, дајете допринос припреми терена за тоталитарни коров, који ће настојати да нарасте и преузме нам животе. Идење средином пута води у тоталитарни пакао. Надам се да ће људи из те скупине хитно увидјети потребу да се за нашег доба супротставе пузајућем тоталитаризму и великом злу.

Роб Слејн (Rob Slane), аутор књига The God Reality: A Critique of Richard Dawkins’ The God Delusion и A Christian & an UnbelieverDiscuss: Life, The Universe &Everything. Аутор блога TheBlogMire

С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари



Categories: Посрбљено

Tags: , , ,

3 replies

  1. „Домовина је честите душе цели свет.“
    Демокрит

    11
  2. „…трансхуманистичким сновима о стапању физичког, биолошког и дигиталног идентитета, како каже хер Шваб.“

    Хер Шваб зна шта се дешава, а дешава се углавном оно што се пласира кроз средства масовног (дез)информисања.

    Ових дана ударна је вест да је срчаном болеснику у САД пресађено срце — свиње.

    До сада су као извор органа за пресађивање служили остаци људи изгинулих у саобраћајним несрећама, али су спискови потребитих болесника (у САД, и Западној Европи) нарасли прекомерно тако да је тек сваки пети (срчани) болесник доживео да на њега дође ред за пресађивање.

    Ту је „наука“ прискочила у помоћ досетивши се да се бави узгојем свињских срца.

    Наиме, свиње су идеални „тло“ за узгајање овог органа, јер нарасту за свега неколико месеци и срце је спремно за трансплантацију. Као резултат масовне производње, време чекања болесника се смањило и спискови се скраћују…

    Истина, срце није чисто свињско јер је у оваријум свиње убачен и понеки људски ген тако да буде већа шанса да свињско срце људски организам не одбаци.

    Није јасно шта се дешава са остатком свиње — да ли се продаје и даље конзумира, јер питање је да ли и колико крајњи купац ризикује да буде канибал…

    М. Булгаков је још пре стотињак година написао дистописјки роман Псеће Срце где псу пресађују хипофизу човека. Трансформација пса у ратоборног и примитивног компартијца је била стварна а алегоријско значење приче је било разлогом да се књига званично објави тек неку годину пред распад СССР-а.

    СССР је нестао са историјске сцене, и злурадости Запада није било краја. (Друга је тема, али краткотрајна злурадост Запада пређе у плач и шкргут зуба од призора из пепела СССР-а нарастајућег Феникса на Истоку)…

    Али, авај, како ствари стоје, провербијално избацивање бебе са прљавом водом није мимоишло ни овај тектонски историјски догађај. Наиме, све светло и добро што је СССР донео свету као да је нестало у великом лому друштва и државе. Али где зло зацари и спасење се указује, тако да су се блато и прљавштина тоталитарног система повукли у извориште из кога су и потекли — у губаво западно друштво сотонски-лажне демократије.

    „Напредак“ Запада је очевидан, ево само на овом примеру — уместо некадашњег замишљеног експеримента пресађивања хипофизе на псу, на Западу имамо стварни експеримент над човеком — за сада само пресађивања срца свиње…

    Јозеф К. је умирао са осећајем да ће га само „стид надживети“. Такав осећај ће мимоићи човека који је вољни поданик модерних вредности западне цивилизације. Јер, тамо је поред Бога, давно умро и стид…

    11
  3. Otkud se Havel našao tu kao etalon ža doslednost istini? U slučaju bombardovanja Srbije je bilo upravo suprotno, stavio se u službu laži ne čak ni iz straha, nego iz koiristi.

Оставите коментар