Зоран Миливојевић: Уколико нема поштовања Вашингтонског споразума – наставити политику отпризнавања

Упркос притисцима и отворено најављеној кампањи за независност Косова, Србија нема разлога да мења своју политику, оцењује бивши дипломата 

Александар Вучић и Доналд Трамп (Фото Председништво Србије)

Незадовољни што пројекат независно Косово одавно није завршен, спонзори такозване независности јужне српске покрајине још пре око два месеца кренули су у дипломатску офанзиву. Циљ је да што више држава призна лажну државу и на том путу им се налазе Србија, Русија и Кина, али и међународно право. Званични почетак нове дипломатске борбе данас ће означити премијер привремених приштинских институција Албин Курти који ће, после истека мораторијума од годину дана, од борбе за признавање и отпризнавање такозване државе, што је прописано Вашингтонским споразумом, позвати све чланице УН да их признају.

Споразуми потписани у Белој кући

После фијаска у Авганистану, САД је потребан дипломатски успех на међународној сцени и као један од својих приоритета америчка администрација је поставила циљ – да се помогне лажној држави Косову да постане члан неке утицајне међународне организације. На њиховој мети је Унеско где ће до краја године бити одржана скупштина и где ће САД уз помоћ Турске, али и других, пре свега европских савезника, покушати да Приштину извуку из илегале и да је угурају у ову организацију.

Амерички авион Ц-17 Глобмастер узлеће са кабулског аеродрома (Фото: Маркус Јам/Лос Анђелес тајмс)

Највећа препрека овом циљу је, пре свега, веома озбиљна међународна политика коју води председник Вучић. Не затварајући врата Западу, наша земља чврсто сарађује и са Русијом и са Кином, што се протеклих година показало као добитна комбинација, не само у очувању статуса јужне српске покрајине, већ и током ковид кризе и приликом осавремењавања наше војске. Ова спољнополитичка стратегија подразумева политичку независност и војну неутралност, залагање за мир и стабилност и активан наступ у региону у погледу свих питања и према суседима.

Да би наставак дијалога у Бриселу имао смисла, Београд се залаже да се на још годину дана продужи мораторијум. Упркос најавама да би неке земље могле да признају независност Косова, сигурно је да би број држава које би преиспитале и повукле одлуку о признању Косова био далеко већи у односу на оне које би га признале. Тиме би се број држава које су повукле признање повећао, јер је од 2017. године чак 18 пуноправних чланица УН повукло признање.

„Да би се оснажила српска позиција потребан је активан однос према свим оним државама које подржавају нашу позицију када је реч и о Унеску и Интерполу. Уколико нема поштовања Вашингтонског споразума, треба наставити политику отпризнавања, оне политике које је довела до тога да се због успеха наше дипломатије забрину у неким западним престоницама”, каже дипломата Зоран Миливојевић.

Зоран Миливојевић (Фото: Курир/Марина Лопичић)

У борби за националне интересе Србија ће имати отворену подршку Русије и Кине које ће прихватити америчку бачену рукавицу и натезати дипломатски конопац и поводом питања Косова. Очекује се да ће уз помоћ Сергеја Лаврова и разгранате дипломатске мреже Русије већи број држава пре свега Латинске Америке, али и Африке подржати Србију у вези са овим питањем. Због све чешћих неаргументованих напада на Пекинг и грубог мешања у унутрашње ствари Кине, може се очекивати да ће нам овај светски економски џин помоћи. Немерљив је кинески утицај у Азији, али и већем делу држава Африке којима је помогла не само у лековима и заштитној опреми против ковида, већ и у давању новца за важне инфраструктурне пројекте. Недавно је Србија, уз подршку Русије и Кине, водила озбиљну политичку кампању против Косова и постигла низ успеха, што изазива велику нервозу и у Приштини и у Вашингтону.

Зоран Миливојевић каже да ће САД у санирању штете у Авганистану настојати да поврате поверење европских савезника и да ће тежиште ангажмана преко НАТО-а бити пребачено на Пацифик и у Европу. За наш лист каже да се испред њих налазе два незавршена посла, а то су Косово и Босна. Очекује већу динамику са именовањем Ескобара који има задатак да федерализује БиХ и подржи независност Косова и да заокружи евроинтеграције у овом делу Европе. „Фијаско у Авганистану је доказ да је свет мултиполаран, а председник Бајден каже да се завршава ера када је Америка наметала решења. Сигуран сам да директног наметања решења неће бити, већ да ће настојати да иду оним путем који обезбеђују државност кроз признање других држава, признање у оквиру ЕУ, кроз јачање процеса евроатлантских интеграција и чланства Косова у међународним организацијама, са циљем да се на тај начин наметне решење у УН”, каже Миливојевић.

Џозеф Бајден на конференцији за штампу 26. 8. 2021.

Упркос притисцима и отворено најављеној кампањи за независност Косова, Србија нема разлога да мења своју политику која годинама даје резултате. Наводи да Србија никако не сме да одустане од Бриселског споразума којим је предвиђено формирање Заједнице српских општина. „Тим поводом никакав уступак ЕУ или САД не сме да се даје, без обзира на аргументе, притиске или обећане уступке по неким другим међународним питањима. То је питање свих питања, јер Србија поштује све потписане споразуме са тежиштем на онима којима су гарант Брисел и међународна заједница. Не долази у обзир никакво одустајање од Резолуције 1244 Савета безбедности УН, што је основ сваке политике везане за КиМ у наредном периоду”, истиче Миливојевић.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић каже да је упадљива учесталост упозорења која нам стижу преко „натоизираних медија” и испостава наводних НВО да се САД враћају тамо где су биле пре Трампа и Бајдена, пре свега на Балкан – у Приштину, Подгорицу, Сарајево. „Поручује нам се да предстоји некаква Куртијева ’дипломатска офанзива’ усаглашена са САД, Британијом, Немачком и другим земљама запада, за нова признања и пријем Косова у међународне организације. Све је ’упаковано’ да звучи као претња Србији због тога што наводно одуговлачи да потпише ’свеобухватни, правно обавезујући споразум’ којим би признала независност Косова. Што би Курти тиме кршио Вашингтонски и Бриселски споразум, тумачи се да и није неки аргумент јер је у међувремену постало ноторно да он то чини уз знање или директно охрабрење управо оних којима би се Србија, евентуално, пожалила”, каже за „Политику” Јовановић.

Живадин Јовановић (Фото: Медија центар Београд)

Он наводи да ако се неко враћа, прво треба да процени да ли га место чека. Јер, истина је, како наводи, да је празних простора, поготову у геополитички важним регионима, све мање. Овај искусни дипломата верује да је Србија данас у далеко повољнијој позицији да штити своје интересе на међународном плану, уопште, и посебно у вези са решавањем проблема КиМ и заштитом свог суверенитета и територијалног интегритета, на основу Повеље УН, завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975), међународног права и Резолуције СБ УН 1244.

Турнеја министра спољних послова Николе Селаковића земљама Африке и Блиског истока, позитиван одјек плана да се следећег месеца у Београду обележи 60. годишњица оснивања Покрета несврстаних земаља, уз учешће највиших и високих представника из око 120 земаља (што чини око две трећине чланства УН), несумњиво су допринели активирању значајног позитивног наслеђа у прилог јачању угледа Србије и пријатељског расположења према њеним интересима који су суштински исти или слични са интересима тих земаља, оцењује Јовановић и додаје да је „српска дипломатија интензивирала активности, ојачала традиционална пријатељства и стекла нове пријатеље”.

Дејан Спаловић

(Политика, 4. 9. 2021)

Александар Вучић: Приштина ће ићи на чланство у Савету Европе, узвратићемо

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће Приштина вероватно у наредном периоду покушати да постане чланица Савета Европе, али да неће успети да уђе у Интерпол или Унеско.

Вучић је за телевизију Прва објаснио да Приштина има повољну позицију Савета Европе, и да ће ићи на то да постане чланица те организације за шта ће добити подршку многих европских земаља, али да ће бити онемогућени у Интерполу и Унеску.

Александар Вучић: Приштина захтевима за новим признањима одрешила руке Београду

„Прва њихова званична кандидатура ће уследити у данима пред нама и то ће нама отворити простор и онда ћемо им показати да можемо да не седимо скрштених руку и да можемо да им узвратимо и како се штити и поредак УН, правни поредак у свету и како умемо да се боримо за наш народ и за своју земљу“, рекао је Вучић.

Према његовим речима, онога дана када крену у то, видеће да ће неке друге земље повлачити признања независности Косова.

„Када крену у то, после неколико дана видеће да ће друге земље повлачити признања“ рекао је Вучић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 5. 9. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. „Највећа препрека овом циљу је, пре свега, веома озбиљна међународна политика коју води председник Вучић“

    На којим ли је халуциногеним дрогама аутор претходно наведене реченице!?

    Његов миљеник је потписао и спровео „Бриселски (не)споразум“ !!

    А током непоменикове аутократске власти потписан ИПАП и сл.

Оставите коментар