Амерички јеврејски конгрес: Да ли да се молимо да сви муслимани из Босне умру, председниче Клинтон? (1993)

Ако се не можемо одлучити да зауставимо покољ у Босни, онда се барем немојмо мешати спречавајући босанске муслимане да се бране. Господине Председниче, одмах укините ембарго на оружје, писали су челници АЈК

(Отворено писмо Билу Клинтону, Њујорк тајмс, 26. 4. 1993, стр. А16)

Поштовани господине Председниче,

Ово отворено писмо пишемо вам као пријатељи. Ваше председништво дало је нову наду и виталност нашој нацији и свету. Подстакли сте нас да испунимо своје идеале, а не да подлегнемо својим страховима.

Нажалост, храброст и пристојност који су одликовали ваш приступ изазовима нације код куће до сада нису нашли одјека у нашем одговору на општу српску агресију и бруталност на Балкану. Знамо да Вас српска агресија узнемирава и да сте тражили пооштравање санкција и увођење зоне забране лета. Али с наставком геноцидног гранатирања Сребренице и Сарајева јасно је да ове мере неће зауставити масакр.

Слободан Милошевић, председник Србије, подругљиво Вам се захвалио што нисте интервенисали у покољу. Он и његови српски савезници у Босни верују да су добили зелено светло од Америке (европски лидери су им дали зелено светло давно) и наставили су јуриш на Сребреницу и Сарајево с неспутаном бруталношћу и бесом.

Посматрајући злочине које су починили Срби, Лари Холингворт, високи званичник УН за избеглице у Сарајеву, рекао је за Србе: „Надам се да им је сан испрекидан вриском деце и плачем њихових мајки.“ Али шта је с нама, господине Председниче? Да ли наш сан нарушавају вриска деце и плач њихових мајки?

Питање зашто светови нису учинили ништа да спрече холокауст прогонило је цивилизовани свет. Нажалост, сада знамо одговор на то питање. Из истог разлога што свет не ради ништа, и што ми у Америци ништа не радимо, да зауставимо етничко чишћење, систематско силовање жена и девојчица, клање невиних, злочине који сада попримају геноцидне размере.

Први део писма

Кукавичлук, бешћутност и велики морални пораз Западног света омогућили су холокауст. Зар заиста ништа нисмо научили из тог искуства?

Да ли је најмоћнија нација на свету, једина суперсила, беспомоћна пред бруталном српском агресијом? Постоје они који тврде да је то тако. Али Ви сами, господине Председниче, убедљиво сте тврдили током председничке кампање да заустављање српске агресије не захтева слање већих америчких копнених снага. Тврдили сте да се ваздушни напади, окончање ембарга на оружје против босанских муслимана и друге ограничене мере могу ефикасно носити с најгорим аспектима српске агресије.

Касније овог месеца широм света одржаће се комеморације шест милиона Јевреја који су страдали у Холокаусту, ништа мање жртвама светске равнодушности него нацистичке бруталности. Лично ћете, господине Председниче, учествовати у отварању новог америчког Меморијалног музеја холокауста. Ако нас сећање на те жртве не покреће да реагујемо на патње и прогоне у своје време, чему уопште сећање?

Ако се не можемо одлучити да зауставимо покољ у Босни, онда се барем немојмо мешати спречавајући босанске муслимане да се бране. Господине Председниче, одмах укините ембарго на оружје!

Други део писма

Ваш тим стручњака који се управо вратио из Босне тражио је да окончате ембарго. Позвали су и на војну интервенцију ради заштите градова под опсадом пуних преживелих избеглица, већ незамисливо напаћених, и заштите конвоја хране за ове изгладнеле људе. Поступајте по њиховим препорукама, господине Председниче!

Њујорк тајмс од 20. марта описује девојчицу доведену у сребреничку болницу, чију је доњу половину лица однела српска граната. „Морам да признам да смо се сви надали и молили да умре“, цитира се званичник УН, „и умрла је.“

Је ли то заиста највише што можемо учинити, господине Председниче? Треба ли да се молимо да сви муслимани из Босне умру?

Како сте често говорили, господине Председниче, можемо боље. А према речима старог Хилела, „Ако не сада, када?“

Хенри Зигман, извршни директор
Роберт К. Лифтон, председник
Амерички јеврејски конгрес

Ово отворено писмо омогућено је издашним прилозима чланова и пријатеља Америчког јеврејског конгреса. Бићемо захвални на прилозима који ће омогућити да ово отворено писмо објавимо и у другим публикацијама и наставимо напоре на окончању клања у Босни

Приредио и са енглеског посрбио: Душан Буковић

Прочитајте још

 



Categories: Посрбљено

Tags: , , ,

3 replies

  1. Ово је добро знати!

    До сад сам био убијеђен да се ради о појединцима (каквих превише има и међу нама самима), а не о доминантној струји. Тужно је то, због историје. Поготово историје заједничког страдања у прошлом вијеку. Чак шта више, ту има и личних ожиљака.

    То боли, али и отежњује. Исушује баруштину сентименталности, демагогије и илузија.

    Дакле, идемо напријед с нашим драгим нама. Тад смо мање – више у добром друштву.

    Уздај се у се…

    Ово ни милиметра не мијења мој однос према њиховом страдању, али отрежњује. Дубоко отрежњује!

    С вјером у Бога, пропасти нећемо!

    56
  2. Момчило Има нас који смо „отрежњени“ одавно, али џабе, кад смо „бановани“.. Због „политичке (не)коректности“ или „антисемитизма“ (и Арапи су семитски народ, тако да та „етикета“ не стоји).. Коме после свега није јасно, не сме да напише или објави, да је нама Србима, после ликвидације Романових, објављен рат до истребљења ****** ******

  3. Не чуди ме ова ничим оправдана оптужба АЈК на рачун Срба БиХ! Нешто боље познајем историју српско-јеврејских односно руско-јеврејских односа у задњих око 200 година. Прилично је пристрасан став Америчког Јеврејског Конгреса из 1993. г. према Муслиманима из БиХ. Иначе тадашња водећа личност Муслимана у БиХ Алија Изетбеговић искључиви је кривац за избијање крвавог грађанског рата у Босни али и за разбуктавање рата на просторима Хрватске. Он је то лично признао изјавом ”Због суверене Босне jа бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну” и да jе за ову изjаву од муслиманских посланика тада добио френетични аплауз у Скупштини БиХ у Сараjеву (посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Борислав Боjић изjавио jе Срни да jе грађански рат у БиХ практично наjавио некадашњи муслимански лидер Алиjа Изетбеговић).Чињеница је да се 1993. г. водио рата у Средњој Босни и у долини Неретве између муслиманске и хрватске војске и ко зна како би он завршио да га нису зауставиле западне државе на челу са САД? Знамо да је након успешне Лисабонске мировне конференције у фебруару 1992. г. (Карингтон—Кутиљеов план) 28. марта 1992. године, након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис и исказао своје противљење било каквој подјели Босне и Херцеговине. Човека чуди да већина чланова АЈК није знала за ову изјаву и противуставну, вероломну улогу А. Изетбеговића у предратним дешавањима у БиХ. Посебна је прича о насилном прегласавању над конститутивним српским народом приликом проглашења самосталности БиХ од удружених муслиманских и хрватских посланика у Скупштини БиХ 1992.г.?

    С друге стране оценoм преко спољне политике, не само Израела већ и других светских држава, најбоље се може оценити каква је та држава била у одређеном периоду. Од насилног настанка Јеврејске државе 1948. г., углавном на штету тадашњих арапских држава, Палестне највише, у којој је поред већинске арапске живела знатна хришћанска популација, Израел стално, флагрантно крши међународно право. Много пута је водио освајачке ратове заузевши делове Сирије, Јордана, Либана а које и поред Резолуција УН никада у целости није вратио тим државама. Починио је бројне злочине над домицилним становништвом често на граници геноцида. Јевреје као специфичан народ с правом кроз историју бије лош глас да је егостичан, надмен. Непријатељски према другим народима. Израел је признањем *Косова погазио Повељу УН, члан који се односи на целовитост држава, односно непромењивост граница Србије. Јевреји сигурно, које највише штите њихов јаки лоби у САД, нису цвећка него спадају у најмању руку у непотребно подозриве, вероломне, непоуздане народе!

Оставите коментар