Број рођених у 2020. смањен је за 17,5% у односу на 2019, број умрлих је повећан за 16,3% па је позитиван природни прираштај смањен за 43,3%
Приштина (Фото: Shutterstock)
Према подацима објављеним у Приштини (овде) (странице 7 и 8), које треба узети са резервом јер стоји напомена да су подаци о броју рођених у децембру процењени, у 2020. је на Косову и Метохији рођено 18.186 беба, умрло је 11.108 лица па је остварен природни прираштај за 7.078 лица, не рачунајући нето миграције.
Број рођених у 2020. смањен је за 17,5% у односу на 2019, број умрлих је повећан за 16,3% па је позитиван природни прираштај смањен за 43,3% (са 12.490 на 7.078). Број рођених је смањен за 3.856, умрлих повећан за 1.556 а прираштај је смањен за 5.412.
Број рођених на КиМ најмањи је од Другог светског рата, а у односу на рекордан број у 1988. (56.283) смањен је за 67,7%.
Број умрлих највећи је од 1986. када је износио 11.826 лица.
Број венчаних смањен је у 2020. за 28,3%, са 17.852 на 12.793, док је број разведених смањен за 69,5%, са 722 на 220.
Графикон и табела: Мирослав Здравковић
Србију грубо можемо поделити на три дела:
- Свети део који је под окупацијом: Косово и Метохија;
- Државотворни део испод Саве и Дунава;
- Војводину, плодну равницу са Фрушком гором и Вршачким планинама.
У државотворном делу Србије у 1949. рађало се 3,6 пута више деце него на Косову и Метохији (113,1 према 31,6 хиљада) да би однос спао на минималних 22,5% више рођених у 1990. (67,6 према 55,2 хиљада). Пад броја рођених у државотворном делу Србије (са све случајним Србима и Другосрбијанцима којих има и у Војводини) смањен је за 36,5% од 1988. док је на КиМ смањен за 67,7%. У 2020. је однос био 2,54:1 што је однос из давне 1957.
Графикон: Мирослав Здравковић
У Војводини се након Другог светског рата рађало за петину више беба него на Косову и Метохији, број рођених је изједначен у 1955, да би у 1990. на КиМ било 2,6 пута више рођених. Сада је тај однос смањен само на 17% више на КиМ: 18,2 према 15,6 хиљада.
Ако бисмо упоредили само Београд са Косовом и Метохијом, у њему је у 2019. рођено 7,7% мање беба а у 2020. за 5,8% више, иако је и у њему смањен број рођених са 20.348 на 19.241.
Categories: Не само о економији
И колико онда има Шиптара на Косову – ноћас на спавању?
Pisano u maju 2020. godine.
DEMOGRAFIJA i PRIZNANJE NEZAVISNOSTI KiM
Prvi deo.
Priznati nezavisnost KiM i otarasiti se vekovnih problema sa Albancima da bi ostatak Srbije krenuo u nekakvu „svetlu“ budućnost?!
Da li je to jedino rešenje ili postoji i drugo rešenje? Uopšte, da li to može biti rešenje? Da li se ijedan narod dobrovoljno odrekao svoje teritorije?
Pritisak Zapada raste, a mediji pišu da je Zapad navodno dobio obećanje da će zvanična Srbija potpisati nezavisnost KiM. U procesu pridruživanja EU, jedino Srbija ima dodatno poglavlje koje mora da otvori i zatvori da bi bila punopravni član EU. To je poglavlje broj 35 koje se odnosi na KiM! To poglavlje je prazno, jer još uvek ništa nije konkretno definisano u njemu. Ono što je očito i što su zvaničnici EU jasno rekli – priznanje nezavisnosti KiM je uslov za ulazak u EU. Ako sva poglavlja pre toga budu uspešno zatvorena, pred Srbiju će biti stavljen ultimatum da prizna nezavisnost KiM, kao uslov da bude OTVORENO i poslednje poglavlje 35. Da bi bilo ZATVORENO, Srbija će morati da se obaveže da prizna navodnu ratnu štetu tzv. Kosovu, da se obaveže na dugogodišnje reparacije koje bi uključivale i nadoknade porodicama ubijenih i ranjenih pripadnika teroristističke OVK, u iznosu koji odredi EU. Zato je poglavlje 35 za sada prazno, jer to treba da bude šlag na torti ZATIRANJA Srbije.
Naime, posle tolikog pređenog puta ka EU, odustanak pred poglavljem 35 bi za svaku vlast u Srbiji bio POGUBAN. Ako to prođe „Kosovu“, po istom modelu bi reparacije od Srbije mogle da traže Hrvatska i Federacija BiH.
Naslušasmo se medijskih priča da Albanaca na KiM ima oko 2 miliona (na KiM zvanično ima 1.872.000 birača, a možemo samo da zamislimo koliko su ažurni njihovi birački spiskovi (?!), a zajedno sa ostalim Albancima na jugozapadu Balkana, navodno ih ima preko 5.5 miliona, sa tendencijom da ih za 30 godina bude preko 8 miliona (?!?). Da li je to baš tako? Statistika kaže drugačije!
Na KiM je najveći fertilitet po jednoj ženi, odnosno broj rođene dece po jednoj ženi bio 1982. g – 4.88 i 1984. g – 4.82. Objašnjene je jednostavno. Nosioci ovog bebi buma su bili Albanci, koji su se u dva navrata masovno NELEGALNO naselili na KiM, tokom 2. svetskog rata (oko 200.000) i posle 2. svetskog rata (oko 300.000). Promenom Ustava SFRJ 1974. g KiM je zvanično bila samo pokrajina u sastavu Srbije, ali je imala mnoge odlike republike. Najbitnija je bila u oblasti bezbednosti – MUP AP KiM (i SDB!) nije bio podređen MUP Srbije nego SSUP. Vlast je bila u rukama Albanaca! Oni su to obilno zloupotrebljavali za lično bogaćenje i obilna socijalna davanja na račun ostatka Srbije, koja je finasijski pomagala KiM i pored činjenice da nije imala poluge vlasti na KiM. Tako je bilo do 1990. g. Od 1974. do 1990. godine, Srbija je na KiM upumpala nekoliko milijardi dolara direktne socijalne pomoći i nekoliko desetina milijardi dolara kroz investicije u infrastrukturu i energetiku, od čega je znatan deo novca završio u privatnim džepovima privilegovanog sloja Albanaca i manjeg broja korumpiranih Srba. Korupcija je bila stravična!
Do 1990. g fertilitet je bio preko 3.9, a onda konstantan pad do 1997. g kada je iznosio jedva 2.46. Tome je doprinela inflacija i pad standarda. Međutim, Albanci su i u tom periodu na KiM imali više dece od Srba. Ovo je bitno, zbog dalje analize!
Tokom 1998. g je zabeležen rast fertiliteta na KiM na 2.57, jer je počelo iseljavanje Srba, koji su im kvarili prosek rađanja, pa se to odrazilo na rast fertiliteta na KiM. Odlaskom 250.000 Srba 1999. g fertilitet se povećao na 2.88, a 2000. g čak na 2.95. Tome je doprineo i povećan broj brakova među Albancima, koji su posle nekoliko godina nesigurnosti ponovo pojačali aktivnosti na rađanju dece. Posle ratova se uvek rađa više dece! Manjak Srba im više nije kvario prosek rađanja.
A onda sunovrat do 2003. g kada je fertilitet pao na 2.34. Progonom novih 50.000 Srba u martovskom pogromu 2004. g fertilitet je skočio na 2.53, a 2005. g. na 2.65. Podsećam da je bilo sve manje Srba koji su im kvarili visok prosek rađanja!
Nakon toga, opet konstantan pad fertiliteta do 2018. g kada je bio samo 2. Za 2020. g će fertilitet sigurno biti 1.9, a narednih godina će još više padati, iz više razloga. Euforija zbog samoproglašene nezavisnosti polako splašnjava, frustracije rastu, jer mnoge zemlje povlače priznanje njihove „nezavisnosti“, privreda na KiM ne postoji, već samo trgovina i benzinske pumpe, nezaposlenost je blizu 35% (među mlađima do 30 godina čak 60%), iseljavanje je ogromno, budućnost zabrinjavajuća.
Prema podacima KFOR, na KiM ima oko 120.000 Srba, a procena je da pripadnika ostalih narodnosti ima oko 30.000 – 50.000. Međutim, statistika i ovde laže. Od ukupnog broja Albanaca, najmanje 300.000 njih su samo formalno prijavljeni na KiM, a nastanjeni su u inostranstvu, bez želje da se vrate nazad. Procena je da stalno nastanjenih Albanaca na KiM ima oko 900.000 – 1.000.000.
Setite se priče da ih navodno ima 2 miliona!
I to nije kraj – prema broju korisnika mobilnih telefona i prema potrošnji nekih proizvoda i namirnica, procene kažu da ih ima manje od 1 miliona.
Pitanje – ako se ovaj trend nastavi, koliki će biti fertilitet Albanki na KiM za samo 10 godina – verovatno ne veći od 1.6. To je već blizu proseka u regionu!
Paradoks je da danas srpske porodice na KiM imaju u proseku više dece od albanskih porodica, što dodatno smanjuje ukupnu brojku fertiliteta na KiM, odnosno fertilitet Albanki, koji je već sada verovatno ispod 1.9. One se sve kasnije udaju, rađaju manje dece i hoće da se provode, pogotovo u gradovima. Narkomanija je u ogromnom porastu na KiM. Prostitucija cveta, pre svega zbog prisustva velikog broja stranaca i vojnika NATO. Kriminal i korupcija su alarmantnih razmera. Albanke su se emancipovale i maštaju da odu u inostranstvo, a ne da rađaju buljuk dece i budu robinje. Zapad je na Albance i Albanke delovao pogubno.
Albanija je 1988. g imala 3.3 miliona stanovnika, a fertilitet je tada bio 3.1. Danas je u Albaniji fertilitet 1.6, a zvanično ima oko 2.8 miliona stanovnika, ali, kao i na KiM, iseljavanje je ogromno. Procena je da preko 300.000 prijavljenih ne živi u Albaniji, već u inostranstvu. Znači, u Albaniji ima oko 2.5 miliona ljudi, ali nisu svi Albanci.
Albanaca ukupno na Balkanu ne može biti više od 3.8 miliona, zajedno sa Albancima iz Makedonije i sa juga Srbije. Napominjem, da imaju jako nizak fertilitet, kao i ostali narodi u regionu! Pa da li su oni stvarno demografska pretnja?!
zabrinuti posmatrac
Pisano u maju 2020. godine.
DEMOGRAFIJA i PRIZNANJE NEZAVISNOSTI KiM
Drugi deo.
Srbija ima oko 7 miliona stanovnika. Najniži fertilitet je zabeležen 2007. g, samo 1.38, ali od tada beleži mali, ali konstantan rast i 2018. godine je iznosio 1.49. Fertilitet blago raste, ali je problem iseljavanje. Zbirno, Srbija svake godine gubi oko 35.000 stanovnika. Međutim, videli smo da je tako, ali i još gore kod Albanaca! Pa otkud povika da će nas Albanci brojčano nadjačati ?!
Za razliku od Albanije i KiM, Srbija ima kakvu takvu privredu i na ruku joj idu aktuelna geopolitička prestojavanja. Albanci su svoj zenit dostigli 2001. godine sa Ohridskim sporazumom u Makedoniji. Od tada, oni su kao nacija u defanzivi na celom Balkanu. Svetsko javno mnjenje se menja na njihovu štetu, nepovratno! Pa zašto bismo im poklonili nezavisnost na KiM?!
Vreme konačno radi za pravoslavne narode na Balkanu!
Izvor: podaci Svetske banke o populaciji na planeti.
zabrinuti posmatrac