У извештају „Мапирање лажних вести и дезинформација на западном Балкану” Бора Коњ помиње се више пута: као појединац, инфлуенсер и као медијски портпарол

Фото: Политика

Лажне вести су специјалност политика западног Балкана – свуда су око нас и указују на „социјални и политички поремећај”. Иако у кампањи дезинформисања значајан утицај имају Русија, Кина и Турска, продуценти те представе су, ипак, домаћи и изводе је за личне потребе. Лека има и он је у рукама Европске уније, која треба да усмери пажњу на „јачање квалитета демократије и управљања”. Тако је закључено у студији „Мапирање лажних вести и дезинформација на западном Балкану”, урађеној за спољнополитички одбор Европског парламента.

Србија је, гледано диоптријом ЕУ стручњака, похвалама на рачун председника Александра Вучића и СНС-а „погоршала квалитет извештавања”, а крива је и за већину дезинформација које су у протекле две године кружиле комшилуком. Ако у том непочинству није деловала сама, пуцајући из својих таблоида, онда јој је саучесник била Русија, оличена у београдском „Спутњику”.

Рецимо, вест с овог медија да Косово неће више бити део регулаторне зоне „Eлектромреже Србије ” и текст из таблоида „Информер” о томе како косовски Албанци наводно планирају да киднапују тенисера Новака Ђоковића због изјава које је дао о Косову, део су дуготрајних кампања дезинформација „осмишљених да делегитимизују косовску државност, подрију његове односе с Европом и дестабилизују његово управљање”.

Српски и руски медији ведре и облаче у Босни и Херцеговини, где распламсавају антизападно расположење, док у Црној Гори мењају расположење бирача.

„Кампања из 2020. подстакнута је или појачана од стране Спутњика. Односи се на искривљене, мада не у потпуности и измишљене, оптужбе да су Црногорска православна црква и црногорска влада одузеле богомоље које припадају Српској православној цркви.

Лого: Спутњик

Независни посматрачи верују да је то помогло у преобраћању јавног мњења у корист победе проруске и анти-НАТО струје „За будућност Црне Горе” у августу 2020 – наводи се у анализи у којој су „Вечерње новости”, „Курир” и „Данас” препознати као српски листови повезани с партијом ЗБЦГ.

За стање на домаћем терену сами смо криви. Упркос томе што смо угостили „Спутњик”, описан као „један од централних дистрибутивних канала за транснационалне дезинформације у региону”, улога међународних актера у креирању и ширењу лажних вести овде нема значај.

Ко онда дезинформише у Србији? Бриселски стручњаци ту улогу додељују ТВ Пинк и таблоидима „Курир”, „Информер” и „Српски телеграф”, наводећи да то чине махом кроз кампање у којима клевећу опозицију, и то под покровитељством државе. Иако би се многи познаваоци српске медијске сцене сложили да провладини медији заиста имају значајан утицај на јавно мњење, битна улога приписана је и неколицини националистичких портала за које већина грађана вероватно никада није ни чула. Негативна извештавања о ЕУ, НАТО-у и Западу на бизарним интернет страницама „Националист”, „Интермагазин”, порталу „Санџачке” и сајту „Црвене беретке”, на којем се рекламирају књиге Милована Улемека Легије, можда у Србији пролазе испод мејнстрим радара, али не промичу бриселском оштром оку.

Тања Фајон: ЕУ посебно забринута због говора мржње владајуће партије и лажних вести у Србији

Међутим, писци овог извештаја највеће дистрибутере лажних вести у Србији не виде у медијима, већ их налазе међу појединцима – контроверзном економисти Бранку Драгашу и опозиционару Балши Божовићу.

Међу ударницима у ширењу дезинформација бриселски стручњаци наводе и Бору Коња, притом не схватајући да није реч о правом имену, већ о псеудониму фејсбук и твитер јунака.

У извештају, Бора Коњ помиње се више пута: као појединац, инфлуенсер и као медијски портпарол.

Бриселски ловци на балканске креаторе лажних вести решење, када је Србија у питању, виде у формули: појачавање притиска на владу да престане прогон независних и опозицији наклоњених новинара, разматрање рада „Спутњика”, који користи Београд као базу за дезинформационе операције у региону, и прекидање с праксом коришћења домаћих медија за дестабилизацију суседа. И онда смо на коњу.

Вишња Аранђеловић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 12. 2020)

Прочитајте још

• Mapping Fake News and Disinformation in the Western Balkans and Identifying Ways to Effectively Counter Them (PDF)

Categories: Преносимо

Tags: Балша Божовић, Бранко Драгаш, Вишња Аранђеловић, Европски парламент, КиМ, Спутњик, Црна Гора, дезинформације, друштвене мреже, информациони рат, медији