Слободан Антонић: О компрадорским грабљивцима

Готово цела политичка класа колоније Србије састављена је од предатора који незајажљиво грабе новац, моћ и положаје. Вучић је у том зверињаку само успоставио јасну моно-хијерархију

Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић)

Упоран, као Гордана Чомић на државној сиси“, рече добро Александар Ламброс.

После 24 године посланиковања – четири у скупштини Војводине (1996-2000) и двадесет у Народној скупштини (2000-2020), и пошто је њена странка на изборима добила 0,32% гласова, а Чомићка изјавила да се дефинитивно повлачи из политике („тиме се моја јавна политичка одговорност јуче завршила“), ево ти наше скупштинарке на месту министарке за мањине и дијалог.

Али, с ким Чомићка треба да води дијалог? С највећим делом српског друштва – а оно је патриотско и суверенистичко (анти-НАТО и против давања Косова за ЕУ) – свакако не. Јер Чомићка је, како рече Ћирјаковић, „име аутошовинистичког зла“, у поређењу с којом је чак „и Чедомир Јовановић патриота“.

Замислите било који грађанистички негативни стереотип о Србима или Русима – чак и онај најглупљи или најофуцанији. И будите уверени да ћете га наћи код Гордане Чомић.

Ту је „страсно порицање реалности данас“,  „а кад ‘вратите’ Косово какав вам је план за 1.200.000 Албанаца?“, „а што СПЦ не плаћа порезни на имовину, ни на комерцијалне делатности“?, „зашто кажеш ‘ћирилица’, а мислиш ‘не трпим друга писма и језике‘?“, заштита ћирилице („тлапња о ћирилици“) јесте „подгрејани национализам који с културом и писменошћу нема ама баш никакве везе“, сва наша зла почела су Меморандумом САНУ, на шта су се надовезали „добровољни даваоци туђе крви и поносни власници туђе беле технике“, за све је крива „идеја Велике Србије – једна од најтупавијих икада“, која је данас мутирала у „тактику за нешто-мало-мању-Велику-Србију: штрп Косово, штрп Црна Гора, штрп БиХ за Р. Српску“…

Гордана Чомић у предизборном споту (Фото: Твитер)

Ту су, наравно, и позитивни стереотипи о Аустроугарској и Војводини: „не би шкодио ни дијалог или сећање на Аустроугарску којој никако није била драга државност Србије, али је градила канале, школе, путеве, шуме, правила катастар“,  јер „самозвани националисти руже и градитеље и ствараоце из Аустроугарске“, „Војводина је стање духа“, „Војводина је Универзум“, „ја сам из Војводине, ја кад сам и сама станем у ред“, обележавање годишњице присаједињења Војводине Србији је „100 година порицања Војводине у Србији“, „амандманима на Устав Србије 1989. укинуте су аутономије Војводине и Косова“, „1987. сам гледала у вербално и физичко насиље над људима у Војводини, прогоне, страдања породица“, „прогоне људи у Војводини 1988“, Војводини треба вратити „и новац и статус“, а кад неко каже „северна Србија“ то је само „замена разних шарлатана за мрзим Војводину, име јој се не спомињало, па у то име: Војводина Војводина Војводина Војводина Војводина Војводина Војводина Војводина Војводина Војводина Војводина“.

Код Чомићке је антирусизам развијен до културрасизма: „Руси не умеју да граде демократију, фер и слободне изборе и слободне медије“, „свашта друго имају, али демократију немају, неће, несклони“ (нижи народ, шта ћете), „Русија не разуме концепт демократије, па у њу и не улаже“ (земља ниже културе, ето), али зато Русија по целом свету „шакама рубаља финансира популисте, екстремисте и нео-нацисте“, једино је „проблем да је аљкава, у ЦГ је очигледно, с финансирањем про-нациста: А-љ-к-а-в-а“; и у Србији има много „штеточина поносних на русоулизиштво“, али не схватају да је Југославија била „добра држава у којој су сви Срби живели заједно и добро“ само зато „јер смо Русији рекли НЕ ’48“…

И да, аутошовинизам је „измишљотина, лупетање људи који умеју само да наносе штету Србији“, то је нешто „н-е-п-о-с-т-о-ј-е-ћ-е, тупава кованица без смисла“, њу су „тупави самозвани националисти измислили у сврху пропаганде ‘права’ на прогон било кога ко се усуди да им каже чињенице“.

А Гоца Чомић, наравно, када прича о Србима и Русима, износи само голе и непорециве чињенице, ништа друго…

Вучић је изјавио да је лично одабрао Чомићку за министра и позвао је да уђе у владу. Она је, претходно, свашта говорила о њему и његовом режиму. Тврдила је да је његова „власт група беспризорних лажова, превараната, штеточина, рушитеља и незналица“,  „задужена за обмане, насиље, рушење и отимање плата и пензија“; оптуживала је Вучића да је „мржња оно што је председник Србије говорио и радио ’90-их; иза тога су остала згаришта, а 20 година прекасно он се променио – не знам да ли се каје“; СНС је називала „штеточинама популистичким, неопеваним“, „подгрејаним националистима и лажовима“, „само пропаганда и блеја“, тврдећи да „скоро 5 милиона људи у Србији мисли да су СНС и председник Србије штеточине, згубидани и криминализована група која паразитира гушењем Србије“.

Најлепше је што је о Вучићевим кадровским решењима из грађанистичке Србије – одакле је и она – такође говорила све најгоре. „Заблуда је да су ‘штеточине с поклоњеном моћи глупе и не знају шта раде’; знају тачно шта раде, бирају тако и врло су задовољни тиме“.

Верујем да је и Чомићка врло задовољна добијеним министарским положајем („поклоњеном моћи“). Можда је, једино, не баш угодна била заклетва коју је притом морала да положи. Не само због тога што се имала јавно заклети „да ће бити посвећена очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије“ (шта би с оним „штрп Косово за полу-Велику Србију“?), већ и стога што се морала „својом чашћу обавезати да ће поштовати Устав“ – она која се непрестано хвалисала да „није гласала за Устав 2006. – ни у скупштини ни на референдуму“. Јесте сад мало незгодно што ће једна поборница признања „реалности“ на Косову и противница Устава морати да глуми одбрану Косова и поштовање конституције, али божемој – неке се жртве морају поднети на путу за ЕУ рај.

Гордана Чомић о себи на Твитеру

Ако је јасно који је био порив Чомићке да 2020. уђе у Вучићеву владу („упоран као Г. Ч. на државној сиси“), можда је зачудно одакле Вучићу идеја да баш њу кооптира у своје министре? Вучић, најпре, воли да у свој албум с прободеним лептирима сакупља оне који га највећма нападају. Ено вам Александар Мартиновић. Шта све није причао о Вучићу кад се овај одметнуо од радикала. Са скупштинске говорнице тврдио је да је „СНС настала тако што су се искеширали Цане, Беко и други“, да је у Србији „један од главних мафијашких магната Станко Суботић-Цане“,  да „СРС располаже доказима да је курир између Сретена Јоцића, званог Јоца Амстердам, и Станка Суботића Цанета-Жапца, краља дуванске мафије, био Александар Вучић“, да је „картел Мила Ђукановића, Цанета Жапца и њихових сарадника починио читав низ тешких убистава“, да су „убили много људи и у Србији, и у Црној Гори и у Хрватској“, те да „Сретену Јоцићу, званом Јоца Амстердам, треба дати статус сведока сарадника пошто (…) зна поуздано детаље око убиства Иве Пуканића“ (што се ових дана и потврдило). Пошто је Вучића, дакле, оптуживао да је део мафијашког картела, у политици је одбијао да има било какве везе с њим, јер „Вучићу се не може веровати“.

Само три месеца после ове изјаве, Мартиновић се учланио у СНС (2012). Онда је, после првих следећих избора (2014), експресно постао заменик шефа посланичке групе СНС, а после избора 2016. и 2020. и посланички шеф СНС у Народној скупштини. Кад су га питали шта сад мисли о својим ранијим оптужбама против „мафијашког картела“ чији је део Вучић, презриво је одбио да одговори на тако ирелевантно питање (овде 44:47-45:36).

Или, рецимо, Небојша Бакарец. Као одборник у београдској скупштини излазио је за говорницу и сликао се с књигом: Вучић – политичка фукара. Само у једном тексту Вучића је оптуживао:

  1. да је од „демагога, дрског букача, примитивног шовинисте“, захваљујући томе што се дочепао „неслућене моћи и власти“, па „сада влада Србијом мимо Устава и закона“, израстао у политичара који је „умислио да је Отац Нације, да је Велики Месија, Спасилац свеколиког српства“;
  2. „Ради се о опасној егоманији“, објашњавао је Бакарец, „о надуваном егу, о месијанској психози, о веровању у сопствене надљудске способности, у некакву Свету Мисију“; премда је реч, заправо, „о човеку који је потпуни дилетант, који је потпуно некомпетентан за функције које обавља“, који је „шампион једне примитивне демагогије“ и који је најобичнији „шибицар“;
  3. и тако, писао је Бакарец, док с једне стране Вучић „иживљава своје фантазме“, с друге пак стране „ствара се култ личности“, јер „удвориштво којим га јавно обасипају одавно је – одвратно“.

Али, после ових и других најстрашнијих обеда Вучића, Бакарец 2017. године објављује да се на личан „позив Александра Вучића и званично прикључио напредњацима“. И ево га како, већ на првим следећим изборима (2020), од одборника у скупштини Београда бива унапређен у посланика Народне скупштине изабран на листи „Александар Вучић – за нашу децу“!

Извор: hronograf.net

Заправо, Вучић је генијални технолог политике. Он оваквим преузимањем најжешћих критичара демонстрира моћ да опрости свима који се преуме, али и да своје најљуће (бивше) противнике може да постави на било које место у хијерарији – без обзира шта о томе мислили СНС првоборци. Наравно, свако има право да промени мишљење, али овде имамо конвертите из естаблишмента који су преверили због директне личне користи. Још једном се показује колико је био у праву Момчило Селић кад је рекао да је „наш естаблишмент бестидан и стога дубоко криминалан“. Готово цела политичка класа колоније Србије састављена је од предатора који, под овом или оном идеолошком маском, незајажљиво грабе новац, моћ и положаје. Вучић је у том зверињаку само успоставио јасну моно-хијерархију и (нехотице) до краја оголио лешинарску природу наше компардорске елите.

Јер, да ли сте видели – нико из грађанистичке Србије није написао ништа против Чомићкиног ренегатства. Сви су, као по команди, јурнули да растржу Дмитровића (проглашен je „осведоченим антисемитом“ јер се, о ужаса, својевремено усудио да критикује Филипа Давида), док је за Чомићку одмах наређено – ћутање (овде или овде), а почеле су већ да стижу и похвале. И ту се показује сва изврсност Вучићевог потеза. Јер, Danas је прошле године објавио сведочење да је Вучић код постављања министара ограничен некаквом тајанственом и вишом наддетерминацијом. Можда су и за Чомићку ургирали бели господари?  Ко зна, пусти, не дирај…

Слободан Антонић: Беле „црнчуге“

Тако се поново видело да, ма колико галамила: „диктатура“, „ауторитаризам“, грађанској Србији код Вучића не смета мањак демократије. О не, њено оспоравање Вучића је тек, лакановски речено, „хистерикова критика Господара“. Хистерик напада Господара да је недоследан и неискрен, а с друге стране да показује црте ауторитаразма. Но, критиком због недоследности и неискрености („то није то“) хистерик заправо чика Господара што није у довољној мери загосподарио подређенима. Наша „друга Србија“, када Вучића критикује, не жели да у Србији влада демократија и воља народа, не, напротив, она сања да Србијом завлада прави Господар – који ће бескрупулозно „признати Косово“, „преумити“ народ, а земљу „коначно увести у НАТО и ЕУ“.

Нема нама среће ни с оваквом влашћу, ни с оваквом опозицијом. Поредак је труо до корена, до елите. И све док ту елиту српско друштво не успе да прочисти, пребиваћемо и даље тек у лошој бесконачности



Categories: Колонија Србија

Tags: , , , , , ,

9 replies

  1. Вјероучитељ зла

    У очима сукус зла
    Ватрена грозница
    Ломача спремљена
    За Господа

    У устима укус отрова
    И ријеч медена
    Што ваби у гвожђа
    Ледена

    У грудима бије
    Срце вучије
    Антифриз кружи
    Венама

    А рука хладна
    Љигава
    Без стиска
    Млитава

    Момчило

    31
    2
  2. Када се погледа комплетан списак свих ових типова јасно је на којим основама тренутно почива Србија.

    Један гњецав темељ коме нема будућности. Сви ти “људи“ који су сакупљени да због новца, власти и привилегија подржавају свога Владара који је исти као и они сами. Он их држи око себе, они су његови бранитељи све до тренутка када ће се ово урушити у својој гњецавости и трулежи.

    Ово време нам казује колико је нељуди, лажова, лицемера и лопова међу нама. Годинама их посматрамо како се преврћу по политичком небу, не као голубови, већ као кобци који хватају сваку прилику да се удоме тамо где има новца, власти, положаја…

    Народ то посматра, гласа и ћути

    Да ли је свестан какве су то сподобе или је обневидео, постао заслепљен слушајући лажљиве приче о напретку, демократији, историјским успесима и никада бољем животу.

    Срећом ту је Слоба Антонић који уме да отвара очи и покрене на размишљање, надам се и оне, који томе и нису склони.

    54
    2
  3. Господин Антонић је све ово зло и смрдљиво ђубре филигрански фино описао и документовао, али – шта је ту ново и узбудљиво? Сав тај његов труд око овог текста је труд узалуд, јер овакво стање и овакав одабир политичке елите није ни од јуче, ни прекјуче, а резултати су документовани – на песнички, али реалистичан начин још онда када је пре више од једног века, 1910 г. Владислав Петковић – Дис опевао то стање у језиво -реалистичким стиховима, и не слутећи да ће они бити и пророчки : “Наши дани“. Једино је Дис јако погрешио у наслову – он треба да гласи “Сви наши садашњи и будући дани“. Континуитет је непогрешиво видљив, а крај таквих дана – ако је уопште и могућ, крије се негде далеко, далеко, иза хоризонта….

    31
    6
  4. @Кобајаши
    Редтгенски снимак. 100% тачно. Немам ништа додати, а ни одузети.

    Иако све видим, понекад сам себе убјеђујем да можда и није све тако црно. Покушавам тражити неки дубљи смисао. Неку позадину.
    А нема је. Још је црње и глибавије Глиб и кал. Блато. Оно посесивно. Љепљиво. Што се не да опрати и остругати. Ако се икад извучемо из овог глиба, требаће деценије да се оструже блато, које је пријенуло за нас. Свијет ће нас распознавати по сасушеном блату на ципелама, на ногавицама, на души…
    Бар онима који је имају.

    А остали, нека се са уживањем ваљају у блату. И нека глођу бисере, које пред њих бацамо.

    48
    1
  5. *рентгенски

    15
  6. Што се текста и аутора тиче једино што могу да кажем је да бих волео да сваки дан читам нову колумну господина Антонића. На жалост, знам да је немогуће овако смислене, садржајне и аргументоване текстове писати тако често. Што се саме теме тиче, не знам шта да кажем. Господин Антонић је толико у праву да просто мора да „заболи мозак“ сваког разумног човека. Чињеница је да смо у великим и економским и политичким проблемима. Не помаже нам ни катастрофална сиитуација на глобалном нивоу, а као шлаг на торти имамо и епидемију. Али ништа од тога ме не брине. To су проблеми које здраво друштво решава. Наш највећи и бојим се у догледно време нерешив проблем је то што смо ми болесно друштво. Ако смо уопште друштво?

    38
    2
  7. @Dragan R

    Moжда сте мало превише строги. Јесмо друштво, него шта смо.
    А не мислим да смо болесно друштво.

    Упоредно гледано, које друштво сматрате да је здраво?

    12
    18
  8. @Јован П… Поштовани ако ни због чега другог због будућности своје деце бих волео да сте ви а не ја у праву. На жалост, нисте. Постоји много критеријама који једну групу људи дефинишу као друштво, а ми не испуњавамо готово ни један. Да пођем од територије на којој живимо. Знамо ли шта је и докле је држава Србија? Ако нам већ други око тога праве проблеме имамо ли бар међу собом консензус по том питању? Имамо ли као друштво црвене линије и постоје ли заједничке, неупитне „светиње“ које смо спремни да бранимо по сваку цену? Постоји ли систем вредности у заједници у којој живимо (да не би губили време за одговор на ово питање прочитајте још једном текст који овде коментаришемо)? И да не набрајам даље. Ми смо све више само група саможивих појединаца а једина девиза која нас кроз живот води је у се, на се и пода се.

    24
    1
  9. Искрено хвала господину АНТОНИЋУ на константацији СТАЊА СТВАРИ,у вези са владавином неспомена Александра Вучића и његових полтрона,улизица,бескичмењака и сецокеса свих врста ,подврста све до безкичмењака и амеба.Али господине АНТОНИЋУ и сви остали што говорите и пишете или сте писали ,разговору краја нема,морамо се почети организовати.Нисмо ми на почетку времена,него на његовоме крају које ће трајати онолико колико БОГ допусти.Зашто би СРБИМА крај дошао пре него другима.Све ово што ви пишете је сушта ИСТИНА,али која превише дуго траје у непожељноме смеру по народ СРБСКИ.Не смемо себи допустати да нас догађаји претекну.Време не ради за нас. УБРЗАВА СЕ.Они ,власт(комунисти,“деца комунизма“,либерали ,НВО овци и остали)не пропуштају ни један час да нешто практично не ураде на деградацији СРБСКОГА НАРОДА и државе СРБИЈЕ.А ми и даље остајемо на празној реторичкој одбрани својих позиција као некакви бранитељи народа и државе.Прегазиће нас време ,догађања која нам не иду на руку.Једни СРБИ чемерни упрли очи у ТРАМПА,други ништа мање чемерни СРБИ у ПУТИНА,а трећи слуђени „дуго деценијском рђавом управом“у овим тренутцима у ВУЧИЋА ходимо слуђени ко лисица што иде за овнујским јајима да би меса јели.Мој пријатељ ,професор русоког језика који је деведестеих радио у савезној влади као преводиоц( СЛОБИНЕ треће ЈУГОСЛАВИЈЕ)причао ми је у оно време када су ЧЕРНОМИДИН,или неко од њих долазио на договоре са СЛОБОМ у вези санкција за СРЈ,да су се договарали да тај звани РУС за РТС каже да се РУСИЈА противи санкцијама СРБИЈИ,а када стигне у МОСКВУ онда изјави да РУСИЈА не може спречити санкције.Ситуација је вероватно слична.Русија се залаже за резулуцију 1244 ,али опет како се СРБИ и АЛБАНЦИ договоре.Није ли то ПИЛАТСКО прање руку више пута показано и кроз подршку ВУЧИЋУ.Увек пред изборе.Зар нису пре десет година НАПРЕДЊАЦИ водали РУСКОГА амбасадора КОНУЗИНА по својим скуповима,ГУЧИ ,ко мечко по вашерима да би народ убедили у своје русофилство,руску подршку,.Зар није блентави НИКОЛИЋ истурен напред као својевремано КОШТУНИЦА ,да убеде СРБАДИЈУ у добре намере ,јер ЂИНЂИЋ нити ВУЧИЋ као политички субјекти никада неби придобили наклоност народа ,него су се превеслали на именима тих људи,разним манипулацијама сели на грбачу народа .Први је платио главом јер се предомислио .Други је решен да послужи до краја.Немојмо чекати да се сјело заврши ,да свирачи склопе инструменте а ми би да поведеми коло неби ли девојко у коло позвали ,за руку је ухватили и питали је „како ти је име девојчице“.Неће моћи ,сјело завршено .Ми на жалост немамо у земљи СРБИЈИ свога АМФИЛОХИЈА,БОГ да му души прости.Немамо институцију.Тако је како је.Зашто је тако,ја не знам.Ја нисам неко ко сам толико школован да би водио ишта ,али бих радо према својој могућности безусловно финансијски помогао некога ко би конкретно повео ОСЛОБОЂЕЊЕ,од комуниста и „ДЕЦЕ КОМУНИЗМА“ и свих њихових либералних НВО овских И ОСТАЛИХ САТРАПА.Од пискарања и „грђења капетана у потоку ,ништа нема“.ПРАЗНОСЛОВЉЕ.У земљи СРБИЈИ ништа се није променило јер се „зидала назовимо нова кућа ,на темељима старим“,јер се преваром хтело измирити комунистички џелати и жртве НАРОД СРБСКИ.Немогућа мисија,превара,лаж оличена у СЛОБИ,ВУКУ,ВОИСЛАВУ ШЕШЕЉУ и многим другим потуреним као јаје кукавичије све до ових које је господин АНТОНИЋ побројао.И када би сте имали прилике да јавно упитате ВУЧИЋА „зашто те и такве људе па све до (БРНАБИЋКЕ,ДАЧИЋА,ДРАШКОВИЋЕВИХ ,ових побројаних и многих других)постависте да владају у земљи СРБИЈИ“,тај олош од човека и председника би ВАМ река да су то људи са политичким искуством и интегредитетом и никакви аргументи неби ВАМ помогли,да толико несреће и зла неби нанео ни најнеписменији или најбезначајнији из народа јер бар по духу и домаћинскоме васпитању које је добио у својој породици толико зла неби имао ,нити би своме роду нанео као сви они горе поменути и непоменути.Данас су важни кадрови,КАДРИ КАМЕЛЕОНИ а не људи од речи и ИСТИНЕ.ТО ЈЕ ТО.

    17
    1

Оставите коментар