Никола Самарџић: Црква успела да врати Ибеовце на власт у Црној Гори

Нама је овде фактички забрањена свака јавна расправа која би позивала на чисте рачуне у односима цркве и државе

Никола Самарџић (Фото: Ана Блажић Павловић)

Папа Фрања први је поглавар римске цркве који је подржао истополне грађанске заједнице.

„Хомосексуални људи имају право бити у породици. Они су Божија дјеца.“

Нама је овде фактички забрањена свака јавна расправа која би позивала на чисте рачуне у односима цркве и државе.

Законодавац и конкретна политика државних институција, које прате хушкачки медији, портали и грађански организовани криминалци, прете затворским казнама свакоме ко, наводно, вређа нечија верска осећања.

На поменути начин се може тумачити и обраћање француског председника Емануела Макрона поводом зверског убиства професора историје Самуела Патија, да је повредио нечија верска осећања.

Вероватно јесте.

Макрон је унео огромну снагу, енергију и храброст како би повукао једну важну границу, која је у основи Француске републике.

Та је граница избрисана у Републици Србији која није постала грађанска заједница слобода, владавине права и индивидуалне одговорности.

Било чија верска осећања, и било која верска заједница, морају уживати права и слободе која не улазе у простор туђих права и слобода.

Релативизације, увреде, клетве, које председник Александар Вучић саопштава или лично, или посредством министарстава и министара („културе“), добијају већ религиозни карактер.

Црква је својом политичком акцијом успела да врати Ибеовце на власт у Црној Гори. Прети се и политичким литијама у Србији.

Заправо потурањем таквих најава Председник разговара сам са собом суочен са иностраним притисцима да, наводно, призна Косово.

Папа Фрања покушава да достигне цивилне стандарде модерног протестантизма, у складу с потребом на коју је указао Други ватикански концил сазван 1962, да се усагласе црквена политика и стварност савременог света.

Његове поруке позивају и на социјалну одговорност, на људску солидарност развијених економија, и да се вакцинишу најсиромашнији.

Власт у Србији координише антиваксерске кампање и хулигане. Како духовни простор ослободити дискриминације по основама етничког порекла и политичких уверења (нарочито уверења која нису дискриминаторна), празноверја, сујеверја, остатака паганизма, страхова од измишљених наметнутих ауторитета из прошлости, садашњости и будућности?

Такво суочавање било би један од приоритета и разума и веровања, као и исламским заједницама у Француској након зверског убиства Самуела Патија и терористичких акција које трају у континуитету од 09/11.

У протеклим годинама допустили смо да исходишта наших регионалних етичких и верских односа диктирају Русија и Турска једном новом поделом суседне Босне за коју нас везују обавезе осетљивог етичког карактера и према сопственом народу, и према њиховим бошњачким и хрватским сународницима, да некако буду заједно остајући интимно своји.

Како ослободити цркву од државе?

Да ли би било корисно америчко искуство, да се верске заједнице ослободе плаћања пореза, подразумевајући одрицање права на политичко ангажовање (no taxation without representation)?

У овом тренутку јасно је зашто папа Фрања није вест, а јесу СПС, Шапић или Ђиласови аналитичари.

У наведеној телеологији јавне политике формирање нове владе ишчекујемо као претњу, а не као подстрек и охрабрење.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 23. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. А шта конкретно фали ИБ-овцима, осим што су били Срби?
    То што нису били Титу по укусу??!

    13
    1
  2. „Папа Фрања није први поглавар римске цркве који је подржао истополне грађанске заједнице.“

    По папистичком схватању – папа је први и увек први. Само није први пут да је овај папа то рекао.
    Цела ова изјава била је емитована на мексичкој телевизији, рецимо прошле године, а само је део око ових „заједница“ том приликом изостављен. Цензурисан.
    Ватикански медији су замукли после емитовања филма.

    А што ја о овоме кад је Професору папа само средство?
    Па зато што конструктивним допрносом сматрам ово „римске“, ако је учињено при чистој свести и аутохтоно.

    „Нама је овде фактички забрањена свака јавна расправа која би позивала на чисте рачуне у односима цркве и државе.“

    А и нама овде. Поготово што се ви тамо рециклирате после сваких „избора“ већ 80-так година а многи од нас за наших живота неће видети црквено-народни сабор. То је нама ваша борба дала.
    А и Данас тоже.

    Не бих са Професором у Француску, нарочито не по питању Макрона.
    Сачекао бих у Србији, нарочито гледе Вучића: окан’те се ћорава посла гурања Предметног у „десно“, себе од ИБ-а/ДБ-а, Цркве у политику, и (узимам то ипак као врхунац промисли) папе у „цивилне стандарде модерног протестантизма“.

    Сви су они/то, онако како их ви гледате, тамо већ усисани. Као и ми овде.

    Радо бих избегао али ово „обавезе осетљивог етичког карактера и према сопственом народу, и према њиховим бошњачким и хрватским сународницима, да некако буду заједно остајући интимно своји“ – долази из четврте димензије. Ма какав Вучић, и Соња би позавидела (уколико она није аутор). Атлатнтски савет није овоме раван. Мраћу да се упишем код Професора ванредно.

    После свега реченог – ипак чекам код Трамп/Бајден-капије, да не кажем корала.
    Како се то заобилази? Шта ради тај уредник? Мисли ли о спонзорима? Пардон – о читалаштву?

    Проблеми су то.

    Громогласно прећуткивање (спорадично покривање) ове теме у евро-атлантиди (Србији) ипак је најзанимљивије за посматрање у припадајућој клиничкој слици. А и ћутање инкриминише и то сазнање боли.

    Морали би да се запљуну, и то врло јако и врло ускоро,.нема још пуно времена. Али где?
    Као Вучић – неутрално на све три/четири (свете) столице?

    Ваља пожурити, иначе – џаба ово копрцање.

Оставите коментар