Срећко Максимовић: О дану српског јединства, слободе и националне заставе

Нови празник се може празновати само ако постојећима дамо пуну важност испуњену дубоким смислом. У супротном овај нови празник је јефтини политички трик у служби колонијалних господара

Фото: Фејсбук профил Срећка Максимовића

Зар је било потребно да имамо нове празнике ако ни постојеће нисмо испунили суштином? Јер, увијек је лако испунити форму, а не дотаћи се суштине. Плутати над водом, а никада не заронити. Имати печеницу за Божић, а не бити у Цркви и причестити се. Офарбати 1000 јаја за Васкрс, побједити на Туцијади, а не вјеровати у Христово васкрсење. Зашто? Зато што је лажно и зато што је лакше.

Зато увијек лако опстаје празна традиција, која звечи као полупана звона, лишена сваке суштине, а почесто одјенута гардеробом патриотизма и чувања дједовског завјета.

Мени је жао што морам да покварим бајку онима који су у њу повјеровали. Цар је го.

Шта је најмањи заједнички садржалац, па да за себе можемо рећи да смо Срби? На првом мјесту Православље. А ко нас је увео у круг цивилизованих народа и призвао директно на дворе непропадљиве код Христа Цара небеског? Наш Свети отац Сава. Ко је слободу и Вјечно царство непропадљивости подигао на љествицу врлина далеко изнад свих код Срба ако не надземаљски подвиг Светог кнеза Лазара? То је други идентитетски минимални садржалац и камен темељац – Косовски завјет – да бисмо се могли назвати Србима. О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци (код Срба). – Мат. 22:40

Празник суштине или јефтиног салонског патриотизма?

А ако смо ова два празника прослављали недостојанствено, са мноштвом празних фраза и традицијом без суштине зашто нам је онда био потребан још један? Овај нови празник могу само разумјети у кључу неслободе наших колонијалних управника по српским земљама који ће подићи нову змију у пустињи а прескочити извор слатке воде у Мериви.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери… остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати (Мат. 23:23)

Ово је рекао Христос тадашњим свештеницима и фарисејима тумачима закона.

Ми можемо имати мноштво (и требамо) српских празника и дана, али само под условом да не заборавимо оне које нам држе тло под ногама. Морамо прве испунити смислом, а онда правити и одржавати нове. У супротном ћемо добити нове празнике који ће унизити старе, а они сами бити лишени суштине.

Још као ученику основне школе ми је било нејасно зашто је радни дан Савиндан. Ми смо имали представе у школи на које нам нису долазили родитељи јер су радили. Пјевали смо пјесме о Светом Сави, раније отишли из школе и то је све. До данас све је исто. Свети Сава је школска слава и то је довољно. Нико ни да помене да је Свети Сава и наш Џорџ Вашингтон, Винстон Черчил, Шарл де Гол, пророк Самуило, Јован Крститељ, Хипократ, Јован без Земље… Свети Сава је наше јединство, наша слобода и наша најсветија застава.

О Видовдану тек да се и не говори. У данашњем читању историје, по вољи господара који нам затеже ланац на довољну даљину да не можемо угристи, кнез Лазар се борио за своју прелепу Србију, а не за Царство небеско. А шта га онда разликује од Наполеона на пример? И то све дође из уста предсједника Србије који онда даје иницијативу за нови празник.

Да ли је можда циљ овог новог празника да унизи претходна и најважнија два – Савиндан и Видовдан? Да и ми не каменујемо своје пророке као стари Израиљ и послије преласка кроз раздвојено море историје ипак завршимо у вавилонском ропству?

Овај нови празник се може празновати само ако постојећима дамо пуну важност испуњену дубоким смислом. У супротном овај нови празник је јефтини политички трик у служби колонијалних господара. За крај поновићу ријечи из Светог Писма:

… А ово је требало чинити и оно не остављати (Мат. 23:23).

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил Срећка Максимовића, 16. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. Питали нас ови из ЕУ,ови којима се додворавамо да ли имамо неки празник на који не радимо,наши им одговорили Н.Година,1.Мај Божић,Васкрс,они кажу неки национални празник,ми ћутимо,прича је истинита,испада да смо тикве без корена и да се само мора да ради за газду,у ствари празници се поштују у државним предузећима код газде ништа,замислите да Српски газда слави Видовдан,да замени земаљско за небеско.Празник је оно када будеш са породицом када се посети Црква,пријатељи родбина,када се не ради,како де се сетимо примирија из првог светског рата или сећања на жртве логора из другог светског рата када код послодавца мораш да мислиш на норму,ја сам добио отказ код послодавца на Сретење није имао ко да провери јер је инспекција рада славила државни празник,приватник није.

Оставите коментар