„Политика“ истиче да се за Београд, али и за локалне Србе, најважнији документ односи управо на формирање ЗСО с извршним овлашћењима

Иса Мустафа, Федерика Могерини и Александар Вучић потписују тзв. други Бриселски споразум (Фото: НСПМ)

Албанци с Косова за протеклих двадесетак година потписали су 48 споразума с Београдом и ниједан нису спровели, пише Политика.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће у наставку дијалога две стране почетком септембра у Бриселу тражити да косовске институције испуне своју обавезу и коначно формирају Заједницу српских општина како је договорено у Бриселу 2013. године.

Политика у тексту истиче да се за Београд, али и за локалне Србе, најважнији документ односи управо на формирање ЗСО с извршним овлашћењима. Потписник споразума, тадашњи косовски премијер Хашим Тачи, објаснио је да ће због примене овог споразума морати да у парламенту Косова буде промењено између 60 и 70 закона, али од тога није било ништа.

Уз помоћ неких држава Квинте Приштина није санкционисана иако до данас није спровела акцију ажурирања катастарских књига. Тим споразумом је било предвиђено да се формира заједничка комисија коју би чинили представници Београда, Приштине и ЕУ, али то Албанци нису урадили.

Блокада за ЕПС уз помоћ Берлина

Према овом документу је, између осталог, врховни суд Косова требало да потврђује одлуке трипартитне комисије и да арбитрира у свим проблематичним ситуацијама. Ниједна од ових мера није спроведена. Албанци, такође, нису именовали своје представнике у комисијама за матичне књиге где је трећа страна требало да буде представник Еулекса. И ту постоје правне празнине које Приштина не жели да попуни и на све начине покушава да дође до матичних књига како би могла да на незаконит начин дође до непокретне имовине протераних Срба, што им Београд неће дозволити.

Један од докумената који Приштина уз помоћ, пре свега Берлина, систематски опструира јесте рад „Електропривреде Србије“ на Косову и Метохији. Осим што им онемогућава, из процедуралних разлога, да учествује на тендерима на Косову, нашој националној компанији се забрањује да формира ћерке фирме које би у покрајини пословале и продавале електричну енергију, не само српској заједници. Као главни разлог наводи се да је у документацији за добијање лиценце ЕПС написао да хоће да ради на Косову и Метохији, што је аутоматски значило забрану рада.

Ричард Гренел, Хашим Тачи и Александар Вучић (Фото: SVEN HOPPE/AFP/Profimedia)

Тако Албанци не само да не показују намеру да испуне своје обавезе већ дијалог саботирају новим провокацијама, као што је наставак путарских радова у заштићеној зони манастира Високи Дечани. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић каже за Политику да је “јасно да наспрам себе имамо потпуно неискреног и некредибилног саговорника, и поводом тога немамо никаквих илузија“.

„Не верујем у искреност намере Приштине да споразуме спроведе и уверен сам у то да је неопходно да међународна заједница, ако је дугорочна стабилност региона заиста интерес, омогући да Срби имају оно што је у дијалогу договорено, пре свега ЗСО. Владавина права на КиМ, за чије су успостављање на терену задужени представници међународне заједнице, просто не важи када су у питању Срби и Српска православна цеква“, истиче Ђурић.

Председник Скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун наводи да ми не можемо себи да дозволимо да одбијамо разговоре с Приштином, али имамо огромне резерве према њиховом понашању. Поставља кључно питање – ако нису реализовали оно што су сами потписали, превасходно ЗСО и неће то да ураде, а Запад неће да их натера да то ураде, како можемо да им верујемо да ће испоштовати било који нови споразум.

„Они се понашају у складу с тим да све што се потпише, Срби морају да спроведу, а ми ћемо можда оно шта нам одговара или ништа. То је неозбиљно и постоји опасност да нас политички преваре као што је то било у случају са ЗСО: У наставку разговора под покровитељством ЕУ ову тему ћемо ставити на сто, а Лајчак је најавио да ће се ићи у два колосека – један да се разговара шта је реализовано од онога шта је договорено, пре свега ЗСО и други – дијалог о расељенима, нестали, економија и слободан проток људи и капитала“, истиче Дрецун.

Како повратити веру у дијалог

Да сваком наредном договору претходи пуна и доследна примена претходно постигнутих споразума, јер се једино тако може повратити добра вера, без које није могуће водити продуктиван дијалог, уверен је спољнополитички коментатор Немања Старовић. Наводи да се мора успоставити ефикасан механизам за праћење имплементације договореног, иза којег ће стајати ауторитет међународних посредника, али и њихова спремност за примену одређених санкција према страни која не испуњава своје обавезе.

„Свега тога није било у досадашњем току бриселског дијалога, и управо је то одлучујуће допринело да читав процес изгуби на кредибилитету. Изгледа да на том плану нема великог помака ни након обнове бриселског дијалога, до које је дошло током лета под руководством Мирослава Лајчака“, наводи Старовић.

Мирослав Лајчак и Александар Вучић (Фото: Танјуг)

Бивши потпредседник Владе Србије Небојша Човић каже да косовски Албанци непрекидно од 1999. године до данас дезавуишу и Кумановски споразум и Резолуцију 1244. Подсећа да први споразум који они нису спровели јесте споразум СР Југославије и Унмика из 5. новембра 2001. године који су потписали специјални представник УН Ханс Хекеруп и он. „Након тог било је пуно споразума о размени форензичких експерата и ескпертизама, о заједничким верификационим тимовима за скривене затворе, споразум о железници и низ других споразума и ниједан, али баш ниједан није испунила албанска страна, а гарант за њихово спровођење су били међународни фактори. Наравно, нису спровели ни Бриселски споразум, нема ништа од ЗСО, решавања енергетског питања, а уз то они су насилно упали у простор Електромреже Србије“, истиче Човић.

Бивши шеф Координационог центра за КиМ каже да се слична судбина може очекивати и од споразума које је иницирао Ричард Гренел о железници и авио-саобраћају. Каже да су споразуми само потписивани и договарани, где их је српска страна испуњавала, а косовска није и због тога се, додаје он, може рећи да међународна заједница нема кредибилитет.

„У првом споразуму о железници они нису спровели ни слово, а предвиђено је било да железнички саобраћај функционише два-три пута месечно, али су они то обесмислили. Како? Па тако то су упадали у возове и пљачкали путнике, каменовали, вршили насиље и споразум је пао у воду. Од доласка Унмика и Кфора догодило се пуно злочина и убистава и нико није одговарао због тога“, каже Човић и додаје да имамо посла с онима који не стоје иза онога што потпишу.

Истиче да им је апсолутно ништа не верује и да га је то научило искуство у раду с њима.

„Нема ту поверења, они морају да спроведу све што су потписали. Они у међувремену праве нове провокације тиме да Србија треба да повуче Интерполове потернице за ратним злочинцима из ОВК, праве провокације око Дечана угрожавајући заштићено зону на основу закона који су они доле донели“, наводи Небојша Човић.

Опрема: Стање ствари

(Политика/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 18. 8. 2020)

Categories: Вести над вестима

Tags: ЗСО, КиМ, Марко Ђурић, Милован Дрецун, Небојша Човић, Хашим Тачи, дијалог Београд-Приштина