Саво Штрбац: Графити мржње припрема за попис у Хрватској

У Хрватској можете бити било које боје, расе или вере и нећете имати проблема – друга је ствар ако сте Србин и православац

Антисрпски графити у Хрватској (Фото: Српско народно вијеће)

Поново графити мржње у Хрватској. Овог пута у престоници. Три графита у четири дана. Сва три против Срба. И морбиднији од морбиднијег. Први у Кустошији: „Ј……о српске жене и дјецу”, где је слово „У” у речи „дјецу” у облику усташког ушатог слова „У”. Други у Улици града Чикага у Боровју: „У Вуковару хрватскоме граду, граду многи четници су оставили браду. Све ћемо вам прсте сломит’, а не само три. Убиј Србина”. И трећи у Светој Клари, у Чавоглавској улици код дечјег вртића – на зиду је нацртано дрво на којем су обешени људи уз натпис „Serbian family tree” („Српско породично стабло”).

А само неколико дана раније (8. јуна) хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман, на питање зашто у Хрватској нема протеста у знак солидарности с афроамеричким жртвама полицијског насиља у Сједињеним Државама, изјављује како је Хрватска „демократска држава с развијеним највишим стандардима и очито нема разлога или основе да би се протести одржали овде, што на неки начин сугерише чињеницу да је хрватско друштво толерантно и подржава људска права и владавину права”.

Дан касније, у центру Загреба, на протесту против полицијског насиља и расизма, окупило се око 400 протестаната, који су на Тргу жртава фашизма клекнули у знак солидарности с покретом „Black Lives Matter” („Црни животи су битни”), а низ говорника позвао је на солидарност с афроамеричким жртвама полицијског насиља у Сједињеним Државама, али и са илегалним мигрантима који су на хрватској граници према Босни и Херцеговини жртве насиља хрватске полиције.

Фото: Српско народно вијеће

Релативно брзо полиција је ухапсила шесторицу младића који су развили онај први транспарент у Кустошији. За то време су стајали на зидићу на којем пише „Динамо светиња”, а окачили су и заставе ХОС-а. Од ухапшених младића, двојица су пунолетна, старости 21 и 22 године, а четворица су млађи пунолетници старости од 19 и 20 година. Против њих је поднесена кривична пријава због сумње да су починили кривично дело „јавно подстицање на насиље и мржњу”. Младићи су признали дело. У њиховим становима пронађени су „корпус деликти”.

Све упућује на закључак да се починиоци нису ни скривали. Мој лични утисак је да су хтели да буду што пре откривени и ухапшени. Тако ће добити својих „пет минута славе”. Популарност су већ стекли, објављивањем њихових фотографија с инкриминисаним транспарентом, које су преко медија и друштвених мрежа обишле свет. А ако добију и који месец затвора, могли би једног дана да постану и политичари вредни поштовања у средини из које су поникли и која их је васпитавала у духу Радманове „толеранције”.

И нису ово моје прогнозе без покрића. У Загребу сам као студент доживео „маспок”, односно „хрватско прољеће” 1971. године. Они који су тада носили усташка обележја или певали „Љубу и Бобана”, били су или су још активни политичари. Крајем осамдесетих, када је већ било извесно да ће се распасти СФРЈ, као судија Окружног суда у Задру, који се и тада, као и сада, котирао као проусташки бастион, и сам сам судио сличним преступницима. И код скоро свих приметио се понос што су учинили „патриотски чин” као и спремност на тежу (затворску) санкцију, јер су знали да им то доноси друштвено признање. Једноставно речено, радовали су се изреченим казнама, а били разочарани када бих их ослободио. И неки од њих су били или су још активни у политичком и друштвеном животу „неовисне државе Хрватске”.

А толерантне?

Углавном јесте. Према свима осим према Србима. У Хрватској можете бити било које боје, расе или вере и нећете имати проблема. Друга је ствар ако сте Србин и православац. То се не прашта. То се сматра великом грехом. Код свих Хрвата? Свакако да не.

Саво Штрбац (Извор: Политика)

Полиција не гуши Србе попут америчког полицајца који је недавно угушио Афроамериканца. Али хрватска власт толеришући деценијама уназад разна недозвољена понашања према остацима српског народа у својој држави, укључујући сличне плакате и употребу усташких симбола, гуши њихова људска права.

И неће оваква кампања према Србима престати кад прођу предстојећи јулски парламентарни избори. Слажем се с професором Дејаном Јовићем да нови талас застрашивања Срба у Хрватској има више везе с пописом становништва, који ће се обавити у пролеће 2021, него са изборима и да је циљ најновијих напада графитима да се „створи атмосфера у којој би се што мање људи изјаснили као Срби”.

На последњем попису становништва из 2011. у Хрватској је учешће Срба у укупној популацији износило 4,36 одсто. Превише. Тек када их буде мање од три процента за сва времена ће се решити „српско питање као реметилачки фактор”. Тако је говорио и планирао Туђман почетком деведесетих прошлог века. А Туђмана и његовог дела и „учења” у Хрватској се нико не одриче.

Аутор је директор Документационо-информативног центра „Веритас”

Опрема: Стање ствари

(Политика, 5. 7. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар