Двадесет седам година од атентата на Монику Селеш

Починитељ Гинтер Пархе на суду у Немачкој није оптужен за покушај убиства него за наношење телесне повреде. Селешова по повратку на терен није била ни сенка некадашње играчице 

Тренутак атентата: Гинтер Пархе (с белом капом) напада Монику Селеш (Извор: sport.de)

Тридесетог априла 1993, током тениског меча на турниру у Хамбургу (Немачка), гледалац с трибина пришао је с леђа југословенској тенисерки Моники Селеш, која је у паузи између гемова седела окренута према терену, и убо је ножем у леђа, да би га потом савладало обезбеђење.

Турнир је после атентата на Селешову настављен.

Немачка тенисерка Штефи Граф, у том тренутку другопласирана на светској ранг листи, која је учествовала на истом турниру, посетила је Селешову у болници два дана после атентата. Према речима Селешове, Графова се задржала неколико минута, извинивши се што не може остати дуже јер мора стићи на финални меч.

Починитељ Гинтер Пархе (Günther Parche) на суду у Немачкој није оптужен за покушај убиства него за наношење телесне повреде. Иако је на суду признао да је напад извршио с намером и да се за њега припремао, као и да је намеравао да поново убоде Селешову да није спречен, пуштен је на слободу условно, на основу психијатријског сведочења.

Гинтер Пархе (1995)

Немачки суд одбацио је и каснију тужбу против Немачког тениског савеза с образложењем да је у питању случај без преседана у историји, због чега организатори нису могли предвидети такав догађај.

Селешова после тих пресуда никад више није ступила на немачко тле.

После атентата није учествовала на такмичењима више од две године, а по повратку на терен није била ни сенка некадашње играчице.

За атентат на Селешову у Немачкој, који је извршио Немац Пархе, нико није био одговоран, а Немица Штефи Граф је услед неиграња Селешове после атентата поново доспела на прво место светске ранг листе.

Ш. Граф је после атентата Г. Пархеа на М. Селеш освојила половину од својих „гренд слемова“ (Извор: Wikipedia)

У тренутку атентата Моника Селеш је имала 19 година и била првопласирана 91 седмицу узастопно, освојивши 7 од последњих 9 „гренд слем“ турнира, добивши 55 од 56 на њима одиграних мечева. Од јануара 1991. до фебруара 1993. освојила је 22 турнира и играла у финалима 33 од 34 турнира на којима је наступала.

Четири године старија Немица Штефи Граф била је у том тренутку другопласирана на свету. У три године пре атентата на Селешову освојила је два „гренд слем“ турнира, а после атентата још 11 (од 22 укупно освојена у каријери) и провела још 187 недеља на првом месту.

Напомена СС: Тринаест дана пре атентата на Селешову, 17. априла 1993, Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 820 којом се додатно пооштравају санкције против Срба, чинећи их најтежим у историји УН.

Као илустрацију тадашњег (у знатној мери и данашњег) односа медија у Немачкој према Србима наводимо изјаву тадашњег посланика у Бундестагу (и данас владајуће) Хришћанско-демократске уније (CDU) Штефана Шварца (Stefan Schwarz) на немачкој државној телевизији из јануара исте године:

„Поново се врше експерименти на људима попут оних које је у време Трећег рајха  вршио доктор Менгеле. Српски лекари женама у Босни имплантирају псеће ембрионе.“

Прочитајте још:



Категорије:Противу заборава

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Швабе нас боду и на то смо навикли. Али шта ћемо са Србима који боду?!

    „Починитељ Гинтер Пархе на суду у Немачкој није оптужен за покушај убиства него за наношење телесне повреде.“
    Све је то логично.
    Иако је Моника била светска првакиња она је у њиховим очима била само обична србкиња.
    А зна се добро како швабе гледају на србе већ вековима, као нижа бића.
    И сви су они били сретни да је он њу убо и тако зауставио у победама да не упропаштава швабицу Граф.
    Зато је и наш Велики Диктатор шиптарског порекла под њиховом командом као и многи другосрбијански аутошовинисти. А то зато да боље и ефикасније могу мрзети сопствени народ и земљу. Под швабским и англо-саксонским водством. Дакле водством, већ искусних србомрзаца.

    Срећа да нема великог тениског турнира, у Београду. Већ би се неко нашао од нашег другосрбијанског олоша, да убоде и Новака у леђа.
    Да заштите Роџера и Рафу од Нолета.
    У недостатку Новака као мете, тренутно боду само свој народ и своју земљу у леђа.
    И још су на то поносни, како то већ и пристоји сваком поштеном издајнику.

    Свиђа ми се

  2. Svaka cast redakciji za potsecanje na ovaj dogadjaj. Pohvala autoru teksta. Ali, tuzno je kako se Selesova kasnije ponasala isticuci da je madjarica a ne srpkinja . bar, da je tvrdila da je jugoslovenka. Jeli u Madarskoj rodjena i naucena tenisu od srpski trenera . Tuzne su i dve glupave srpske teniserke Ana Ivanovic i Jelena Jankovic koje su se slikale sa Bili Klintonom , americkim skotom. Njih dve moraju biti osramocene javno, bez obzira na sportske uspehe.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s