Србија је 75 година од ослобођења Аушвица задржала позицију једине земље која ниједно стратиште није изнедрила у меморијал
Сајмиште (Фото З. Јовановић)
Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму.
Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити.
Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле.
Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100.000.
Александар Нећак (Извор: Српска историја)
Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не зна се као ни за Ђекну.
У овом месецу обележена је двадесетогодишњица усвајања Стокхолмске декларације, у Бриселу је 35 земаља усвојило министарску декларацију, све везано за 75 година од ослобођења Аушвица.
Србија је истим поводом задржала своју позицију једине земље која ни једно стратиште није изнедрила у меморијал.
Бринем што се господин Зуроф не оглашава, бринем да ли је још увек сретан или је можда заокупљен послом који није у његовој надлежност, пребројавањем јасеновачких жртава.
Најбоље би било позвати га поново у Београд, дати му најновије обећање да ће Закон бити усвојен, што рече, само што није, а није, па да господин Зуроф буде поново сретан као дете кад добије шећерлему.
Извор: Фејсбук страница – Александар Нећак
Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар