Србија може да ревитализује грцајућу економију само под условом контроверзне „нормализације“ односа са својом сепаратистичком облашћу Косовом и Метохијом коју је окупирао НАТО
Фото: Јекатерина Гарајева
(The Global Research, 14. 6. 2019)
Годишња трилатерална војна вежба „Словенско братство“ на којима учествују Русија, Србија и Белорусија одржавају се ове године недалеко од Београда и трајаће између 14. и 27. јуна. Примерено назване вежбе оснажују јако партнерство између три државе учеснице и однедавно им је посвећена знатна међународна медијска пажња с обзиром на контекст у коме се одржавају, а који је много важнији ове године него било када раније. Ништа се значајно није изменило у Новом хладном рату од прошлог пута, али постоје назнаке да односи између свих ових земаља пролазе кроз период несигурних реформи. Због тога све оне остварују извесну корист за сопствену меку моћ учешћем на вежбама.
Позабавимо се прво пословично неугодном темом: руски савезник из Евроазијске уније и ОДКБ-а Белорусија је „ребалансирала“ своје везе са Русијом прошле године након што су две земље ушле у низ наизглед неразрешивих спорова у вези са енергетиком и пољопривредом, који су и раније у безброј наврата избијали у прошлости но овога пута, још увек, није пронађено решење. Укратко речено, Русија је одбила да настави да субвенционише белоруски увоз енергената које Белорусија потом извози уз значајан профит и такође је одлучила да пресече [трговинску] шему у којој је њен сусед, наводно, улазна станица за увоз производа из Европске уније који противно санкцијама улазе на руско тржиште захваљујући простору који отвара Евроазијска слободна трговина.
Ендру Корибко
Русија је недавно сменила амбасадора у Белорусији након мање од годину дана након негативних реакција домаћина на неке од његових контроверзнијих изјава током овог све напетијег периода. Изгледа да су обе стране коначно смириле ситуацију именовањем новог руског представника и да су на путу да поправе краткорочну штету нанету њиховим односима. Стога белоруско учешће на вежби „Словенско братство“ је подсетник како су везе међу двама братским државама много јаче него што би поједини посматрачи могли да помисле, и да две земље желе да покажу свету да је њихова војна и културна сарадња (потоња због симболичног назива вежбе) и даље веома блиска.
Код Србије, реч је о деценијском практиковању сложеног балансирања још од времена Југославије на почетку Старог хладног рата, али је однедавно она усмерена ближе према Западу пошто настоји да буде примљена у чланство Европске уније а што је део настојања председника Вучића да ревитализује њену грцајућу економију. Међутим, то може да постигне само под условом контроверзне „нормализације“ односа са својом сепаратистичком облашћу Косовом и Метохијом коју је окупирао НАТО. Ту се очекује да Русија игра огромну дипломатску улогу у легитимизовању било које одлуке коју Београд у вези са овим на крају донесе с обзиром на огроман домет меке моћи велике силе како у земљи тако и шире на Балкану. Учествовање у војним вежбама са Русијом, посебно на самој српској територији, оснажује уверење да је Москва војни савезник Београда.
Упркос томе, док је трговина оружјем између две земље изванредна, Србија ипак ближе сарађује са НАТО него са Русијом још откад је ушла у такозвано „Партнерство за мир“ 2006. године. Штавише, постоје очигледна ограничења онога што Русија може да учини како би војно подржала Србију у било ком сценарију, али српске патриотске масе лако наводе медији које контролише владајућа партија да прецене важност руско–српског стратешког партнерства и да замишљају како ће Москва директно интервенисати у случају тежих сукоба на Косову, упркос томе што је она остала по страни током недавних сукоба када су чак њеног службеника у Уједињеним нацијама напали Албанци.
То упућује на добит по руску меку моћ из учешћа на вежбама „Словенско братство“, а која се састоји од сигнализирања Западу како је Москва фактор у српској безбедности иако реалистично гледано није у могућности да пружи онолико и на начин на који многи Срби по свој прилици очекују. Како год, вежбе симболизују да је Балкан и даље у оквирима ограничене руске „сфере утицаја“ и да није вољна да га у потпуности препусти Западу и отуда двонедељна прослава „Словенског братства“ у Србији. Све у свему, и Русија и Србија и Белорусија су имале користи од текућих вежби, у смислу меке моћи, , иако имају сопствену мотивацију да учествују у њима у овом тренутку.
Ендру Корибко је амерички политички аналитичар који ради у Москви а који се специјализовао за америчку стратегију у Афро–Евроазији, кинеску „Један појас, Један пут“ глобалну визију Новог пута свиле и хибридно ратовање
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Прочитајте још
Categories: Посрбљено
Оставите коментар